10. март

10. март (10.03) је 69. дан у години по грегоријанском календару (70. у преступној години). До краја године има још 296 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

• 241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресудној поморској бици код Егатских острва.
• 1528. — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста.
• 1629. — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија).
• 1813. — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст.
• 1834. — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти.
• 1876. — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив.
• 1915. — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.
• 1922. — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну.
• 1948. — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу.
• 1952. — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт.
• 1959. — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију.
• 1968. — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи.
• 1969. — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора.
• 1974. — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана.
• 1975. — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама.
• 1978. — Полетео први прототип авиона Мираж 2000.
• 1990. — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта.
• 1991. — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“.
• 1993. — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије.
• 1995. — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено.
• 1997. — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом.
• 2000. — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере.
• 2001. — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара.
• 2002. — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази.
• 2006. —
  • Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије.
  • У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова
  • На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.

Рођења

• 1503. — Фердинанд I Хабзбуршки, цар Светог Римског царства (†1564.)
• 1628. — Марчело Малпиги, италијански лекар и ботаничар. † 1694.)
• 1762. — Џеремаја Бенџамин Рихтер, немачки хемичар († 1807.)
• 1772. — Фридрих фон Шлегел, немачки писац († 1829.)
• 1844. — Пабло де Сарасате, шпански виолиниста. († 1908.)
• 1880. — Владислав Петковић ДИС, српски песник († 1917.)
• 1892. — Артур Онегер, швајцарски композитор. († 1955.)
• 1935. — Борислав Радовић, југословенски и српски песник, есејиста и преводилац († 2018.)
• 1936. — Сеп Блатер, бивши председник ФИФА.
• 1937. — Антон Беблер, словеначки политиколог, дипломата и политичар.
• 1940. — Чак Норис, амерички глумац.
• 1957. — Осама бин Ладен саудијски мултимилионер и терориста
• 1958. —
  • Драган Чавић, политичар, предсједник Републике Српске (2002—2006).
  • Шерон Стоун, америчка филмска глумица.
• 1963. — Дражен Бесек, хрватски фудбалер и тренер.
• 1969. — Милорад Кораћ, српски фудбалер и тренер.
• 1973. — Крис Сатон, енглески фудбалер.
• 1981. — Самуел Ето, камерунски фудбалер.
• 1982. — Квејм Браун, амерички кошаркаш.
• 1985. — Ласана Дијара, француски фудбалер.
• 1988. — Иван Ракитић, хрватски фудбалски репрезентативац.
• 1991. — Марко Панић, босански рукометаш.
• 1997. — Белинда Бенчић, швајцарска тенисерка.

Смрти

• 1391. — Стефан Твртко I Котроманић, српски бан и краљ средњовековне Босне.
• 1852. — Стојан Симић, уставобранитељ. (* 1797.)
• 1856. — Јован Поповић Стерија, први српски комедиограф. (* 1806.)
• 1872. — Ђузепе Мацини, италијански револуционар. (* 1808.)
• 1875. — Светозар Марковић публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века. (* 1846.)
• 1940. — Михаил Афанасјевич Булгаков, руски књижевник, драматург и лекар. (* 1891.)
• 1997. — Најдан Пашић, публициста, професор Универзитета у Београду и судија Уставног суда Србије. (* 1922.)
• 2000. — Иво Робић, хрватски певач. (* 1923.)
• 2002. — Винко Кандија, рукометни тренер и спортски радник. (* 1934.)
• 2012. — Вера Ивковић, певачица. (* 1949.)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Тарасија патријарха цариградског
  • Преподобног Пафнутија Кефаласа

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума