Архитектонски факултет Универзитета у Београду — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.rs
Ред 20: Ред 20:
'''Архитектонски факултет Универзитета у Београду''' је високообразовна установа смештена у [[Београд]]у и део је [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].
'''Архитектонски факултет Универзитета у Београду''' је високообразовна установа смештена у [[Београд]]у и део је [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].


==Историја==
== Историја ==

Акт о оснивању Инџинирске школе, који садржи наведени програм и детаље о одвијању наставе потписао је књез Србије [[Кнез Александар Карађорђевић|Александар Карађорђевић]]. Ценећи да је Инџинирска школа већ својим називом указивала на јаснију оријентацију ка градитељској струци, те да је програм следио логику по којој се и данас образују архитекти, усвојено је да се дан [[19. јуни]], односно по [[грегоријански календар|новом календару]] [[1. јули]], [[1846]]. године сматра традиционалним почетком високошколске наставе архитектуре у Србији. Законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. године највиша образовна институција постала је [[Велика школа]] са правним, филозофским и техничким факултетом.
Акт о оснивању Инџинирске школе, који садржи наведени програм и детаље о одвијању наставе потписао је књез Србије [[Кнез Александар Карађорђевић|Александар Карађорђевић]]. Ценећи да је Инџинирска школа већ својим називом указивала на јаснију оријентацију ка градитељској струци, те да је програм следио логику по којој се и данас образују архитекти, усвојено је да се дан [[19. јуни]], односно по [[грегоријански календар|новом календару]] [[1. јули]], [[1846]]. године сматра традиционалним почетком високошколске наставе архитектуре у Србији. Законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. године највиша образовна институција постала је [[Велика школа]] са правним, филозофским и техничким факултетом.


Ред 30: Ред 29:
Уредбом Владе Народне Републике Србије, [[21. јун]]а [[1948]]., основан је Архитектонски факултет, као један од независних факултета Техничке велике школе, дотадашњег Техничког факултета. Истом уредбом, сви наведени факултети издвојени су из састава Универзитета у Београду. На основу Општег закона о Универзитету, [[1954]]. године, сви факултети Техничке велике школе прикључени су Универзитету у Београду.
Уредбом Владе Народне Републике Србије, [[21. јун]]а [[1948]]., основан је Архитектонски факултет, као један од независних факултета Техничке велике школе, дотадашњег Техничког факултета. Истом уредбом, сви наведени факултети издвојени су из састава Универзитета у Београду. На основу Општег закона о Универзитету, [[1954]]. године, сви факултети Техничке велике школе прикључени су Универзитету у Београду.


==Образовни профил==
== Образовни профил ==
На основним студијама на Архитектонском факултету је јединствен. Основне образовно-научне јединице на Факултету су:
На основним студијама на Архитектонском факултету је јединствен. Основне образовно-научне јединице на Факултету су:
*Катедра за архитектонско и урбанистичко пројектовање.
*Катедра за архитектонско и урбанистичко пројектовање.
Ред 39: Ред 38:
*Катедра за визуелне комуникације.
*Катедра за визуелне комуникације.


==Управа факултета==
== Управа факултета ==
Чине је:
Чине је:
*Декан Проф. [[Михаило Тимотијевић]], дипл.инж.арх.
*Декан Проф. [[Михаило Тимотијевић]], дипл.инж.арх.
Ред 46: Ред 45:
*Продекан за материјално-финансијско пословање Проф. др [[Љиљана Петрушевски]], дипл.мат.
*Продекан за материјално-финансијско пословање Проф. др [[Љиљана Петрушевски]], дипл.мат.


==Кадровска структура==
== Кадровска структура ==
Од 1. маја 2003. године је следећа:
Од 1. маја 2003. године је следећа:
*21 редовни професор
*21 редовни професор
Ред 57: Ред 56:
*11 стручних сарадника
*11 стручних сарадника


==Спољашње везе==
== Спољашње везе ==
* [http://www.arh.bg.ac.yu Архитектонски факултет]
* [http://www.arh.bg.ac.rs Архитектонски факултет]


{{Универзитет у Београду}}
{{Универзитет у Београду}}

Верзија на датум 26. новембар 2008. у 11:26

Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Типдржавни
Оснивање1846.
АфилијацијаУниверзитет у Београду
ДеканВладимир Мако
Број одсека3
ЛокацијаБеоград, Србија
Веб-сајтhttp://www.arh.bg.ac.yu

Архитектонски факултет Универзитета у Београду је високообразовна установа смештена у Београду и део је Универзитета у Београду.

Историја

Акт о оснивању Инџинирске школе, који садржи наведени програм и детаље о одвијању наставе потписао је књез Србије Александар Карађорђевић. Ценећи да је Инџинирска школа већ својим називом указивала на јаснију оријентацију ка градитељској струци, те да је програм следио логику по којој се и данас образују архитекти, усвојено је да се дан 19. јуни, односно по новом календару 1. јули, 1846. године сматра традиционалним почетком високошколске наставе архитектуре у Србији. Законом од 24. септембра 1863. године највиша образовна институција постала је Велика школа са правним, филозофским и техничким факултетом.

1888/1889. године Технички факултет се издваја из опште заједнице Велике школе као посебна целина, а 1897. године добија засебан Архитектонски одсек.

27. фебруара 1905., прерастањем Велике школе у Универзитет у Београду, Технички факултет, са својим архитектонским одсеком, постаје један од пет чланова Универзитета.

Уредбом Владе Народне Републике Србије, 21. јуна 1948., основан је Архитектонски факултет, као један од независних факултета Техничке велике школе, дотадашњег Техничког факултета. Истом уредбом, сви наведени факултети издвојени су из састава Универзитета у Београду. На основу Општег закона о Универзитету, 1954. године, сви факултети Техничке велике школе прикључени су Универзитету у Београду.

Образовни профил

На основним студијама на Архитектонском факултету је јединствен. Основне образовно-научне јединице на Факултету су:

  • Катедра за архитектонско и урбанистичко пројектовање.
  • Катедра за урбанизам и просторно планирање.
  • Катедра за архитектонске конструкције, технологију грађења и еколошки инжењеринг.
  • Катедра за статику конструкција.
  • Катедра за историју и теорију архитектуре и уметности.
  • Катедра за визуелне комуникације.

Управа факултета

Чине је:

Кадровска структура

Од 1. маја 2003. године је следећа:

  • 21 редовни професор
  • 19 ванредних професора
  • 21 доцента
  • 1 предавача
  • 28 асистената
  • 29 асистената-приправника
  • 5 виших стручних сарадника
  • 11 стручних сарадника

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Архитектонски_факултет_Универзитета_у_Београду&oldid=2029935”