Википедија:Списак послова — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 50: Ред 50:
==Предлози за рад==
==Предлози за рад==
*На овом месту треба да се налазе предлози за рад. Оног тренутка када одређени рад започнете, предлоге пребаците у део "Рад у току".
*На овом месту треба да се налазе предлози за рад. Оног тренутка када одређени рад започнете, предлоге пребаците у део "Рад у току".
===Hitno===
kod pretrage clanaka, kad nijedan naslov clanka ne odgovara trazenoj reci
dakle ako trazimo recimo "vojska", taj clanak(artikl) ne postoji, jos nije napisan
trébalo bi da se pojavi u rezultatima izmedju ostalog i opcija da korisnik napise taj clanak nesto recimo ovako:
Napisite novi clanak "vojska" ili budite prvi i napisite nesto o tome uzgred pogledajte i uputstvo za pisanje novih stranica
Dakle mora da se korisniku da mogucnost tj. da na svakom koraku srece opciju da napravi novi clanak, ali ako trazeni clanak ne postoji, onda obavezno mora da da se korisniku da mogucnost da odmah napravi novi clanak.
poz nenad 18.02.2005


===Неки предлози===
===Неки предлози===

Верзија на датум 18. фебруар 2005. у 13:50

Овде треба установити шта све треба још урадити. Има пуно текстова које не би требало брисати, али би их требало средити, прилагодити, померити. Да се не бисмо довикивали преко личних страна, најбоље би било да све то овде стоји.

Идеја је да на овом месту стоји укратко опис рада и веза према страници за разговор о датом проблему. Иначе би ова страна убрзо нарасла до великих размера. И иначе ће нарасти у одређеном тренутку, па ћемо је морати на неки начин поделити.

Рад у току

  • На овом месту треба да се налазе послови који су у току. Оног тренутка када рад завршите, пребаците текст у "Урађено".
  • Pomoc potrebna za prevod engleskog teksta o makijaveliju, ima li junaka?

Pozdrav  :-)

<-- Za Marka Pokrajca--->

Izvini, ali mislio sam da je sav sadrzaj na wikipedii besplatan, slobodan za koristenje kako se nekome svidi ? Free content license All original material contributed to Wikipedia is deemed to be free content under the GNU Free Documentation License, meaning that it may be freely used, freely edited, freely copied and freely redistributed subject to the restrictions of that license.

http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Contributing_FAQ#Should_I_translate_pages_across_the_various_Wikipedias.3F

Should I translate pages across the various Wikipedias? Yes, it's a good idea to cross-pollinate.


Календари

  • Рад на календарима је у току. Разговор о њима је померен на: (1) о годишњем (вековном, миленијском итд.) календару Разговор:Годишњи календар, док прича о дневном календару треба бити започета на страници Разговор:Дневни календар. Кога занима ова тематика, нека се укључи у рад. --Милош 09:41, 30 Авг 2004 (CEST)

Категоризација

Могу ли се календарске странице убацити у неку категорију? Ако би свака страница календара била категоризована добили би смо јасан списак страница које нису категоризоване. Заправо када се пође на Категорије страница добију се само странице календара. Проблем је у томе што на том списку уопште нема нових страница. Када списак досегне одређени број Википедија не обнавља списак док се те странице не категоришу. Ово је систем који бе требао да смањи величину кеша (надам се да знате шта ово значи).
Када/ако категоризујемо (каква ријеч) цијели календар могли бисмо да пређемо на категоризацију свих осталих чланака. Зар није практично да када, на пр. пишете о Филозофији и хоћете да ставите линк ка свим филозофима чије су биографије на Википедији - умјесто да тражите име по име и пола написаних чланака не нађете - само у категорије нађете "Филозофи". --Милант 19:18, 30 Окт 2004 (CEST)

Категорија "Књижевници"

Данас сам сређивао категорију Књижевници и ево да поднесем извештај о том раду. Сортирао сам списак по презименима аутора, јер је тако лакше за претрагу. Повезао сам све ове странице где је требало, тј. додао их у спискове на страни Књижевност, такође извршио сам и постављање интервики линкова. Проблеми на које сам наишао током обраде ових 50 чланака су:

  • Четири чланка су патрљци, то су Ребека Вест, Војислав Илић, Иво Војновић и Винстон Черчил. Добро би било да неко напише нешто на овим странама. За Ребеку Вест и Винстона Черчила имају текстови на осталим језицима, па се одатле може превести. --Djordjes 15:33, 9 Нов 2004 (CET)
  • Текст Лукијан Мушицки је постојао док га Корисник:Golija није склонио због ауторских права. Добро би било да се овај текст, који је сачуван у историји промена, мало поправи и измени и постави на овој страни. Слично је било и са страном Сима Милутиновић коју је Милош изменио и поставио на место обрисаног текста. --Djordjes 15:33, 9 Нов 2004 (CET)
  • Два текста, Ги де Мопасан и Џорџ Вудкок су овде пренети на енглеском језику и треба их превести на српски. --Djordjes 15:33, 9 Нов 2004 (CET)
  • Текст Иван Гундулић је овде постојао у једној верзији, која је вероватно пренета из неке књиге, није био повезан ни са једном Википедијом. Пронашао сам затим на енглеској Википедији да и они имају чланак о Ивану Гундулићу који је повезан са истоименим (и сличним) на хрватској Википедији. Поставио сам линкове до њих. Добро би било према овим чланцима унети измене и допуне овог нашег текста. Ја сам додао само датуме рођења и смрти. --Djordjes 15:33, 9 Нов 2004 (CET)
  • Додао сам слику Бранислава Нушића и бољу слику Милоша Црњанског. Већина писаца је и од раније имала слике. Било би добро додати слике свим писцима који их овде немају. --Djordjes 15:33, 9 Нов 2004 (CET)

Надам се да ће неко од вас наћи мало воље и времена да поради на овоме. --Djordjes 15:33, 9 Нов 2004 (CET)

Категорија "Дани" и категорије векова

Као што је Милан приметио потребно је извршити категоризацију свих дана из дневног календара и свих година из годишњег календара, да бисмо имали преглед страна које нису категоризоване. Ја сам започео са категоризацијом дана, тако што сам основао нову категорију Дани и обрадио сам све дане од 1. јануара до 31. март. Пошто ови дани нису били повезани са осталим Википедијама, ја сам у њима поставио интервики линкове. Такође отишао сам на енглеску и немачку Википедију и тамо поставио линкове до нас. Још остаје да се овако уреди и наредних 9 месеци. --Djordjes 11:55, 13 Нов 2004 (CET)

Много већи посао је категоризација годишњег календара јер ту само за године има око 4400 страна, које сада и чине већину броја страна на нашој Википедији. Када се све ове стране категоризују онда ћемо тек моћи да имамо преглед осталих страница које нису категоризоване. Погледао сам мало на другим Википедијама и видео отприлике нека решења и одабрао оно које се мени чини најлогичније, а то је да све године из једног века (нпр. 11. век) иду у категорију 11. век. Да би се извршио леп приказ година унутар странице 11. век писао сам [[Category:11. век|01003]] за 1003. или [[Category:11. век|71073]] за 1073. итд. Пошто је раније извршено повезивање са другим Википедијама, онда је у сваки текст везан за неку годину потребно додати само по један овакав ред и ништа више. Ја сам овако обрадио све године 11. века. Пошто је ово велики посао најбоље би било да се изделимо и да свако узме по неки век да изврши категоризацију. То је врло једноставно, али обимно зато ако се више нас укључи у рад, урадићемо то раније. --Djordjes 11:55, 13 Нов 2004 (CET)

Само да кажем да посао бота треба да буде категоризација година и векова, тј. шаблонски сазнатљивих имена и категорија. Мало сам стао са радом, али ћемо то средити. Направићу и интерфејс на Вебу са кога ће бити могуће његово управљање. --Милош Ранчић 23:02, 18 Нов 2004 (CET)
  • Ајде јавите и мени како да помогнем.

bonzo 22:57, 4 Дец 2004 (CET)

Предлози за рад

  • На овом месту треба да се налазе предлози за рад. Оног тренутка када одређени рад започнете, предлоге пребаците у део "Рад у току".

Hitno

kod pretrage clanaka, kad nijedan naslov clanka ne odgovara trazenoj reci dakle ako trazimo recimo "vojska", taj clanak(artikl) ne postoji, jos nije napisan trébalo bi da se pojavi u rezultatima izmedju ostalog i opcija da korisnik napise taj clanak nesto recimo ovako: Napisite novi clanak "vojska" ili budite prvi i napisite nesto o tome uzgred pogledajte i uputstvo za pisanje novih stranica Dakle mora da se korisniku da mogucnost tj. da na svakom koraku srece opciju da napravi novi clanak, ali ako trazeni clanak ne postoji, onda obavezno mora da da se korisniku da mogucnost da odmah napravi novi clanak. poz nenad 18.02.2005

Неки предлози

  • Било би добро да главна страна не садржи празне (мртве) линкове, него да се на њој налазе само линкови ка постојећим страницама. Једна могућност би могла да буде да на сваку празну страну која је повезана са главном страном допишемо по бар једну реченицу. Друга могућност је да смањимо број линкова на главној страни. --Djordjes 13:20, 8 Нов 2004 (CET)
  • Потребна је већа категоризација страница. Код нас постоји врло мало категорија и оне су врло сиромашне. Пожељно би било да свака страница припада својим категоријама. Пожељно би било извршити и хијерархијску организацију категорија. Добро би било исправити неке од постојећих категорија (нпр. из Слободног софтвера, поткатегорије итд.). Када је у питању списак текстова унутар једне биографске категорије, нпр. социолози, пожељно би било да Марија Богдановић стоји под Б, а не под М. То се може извести тако што у коду стране уместо [[Category:Социолози]] пишемо [[Category:Социолози|Богдановић, Марија]]. --Djordjes 13:20, 8 Нов 2004 (CET)
  • Потребно је написати много више упутстава за рад на српској Википедији, и добро их повезати међусобно и са главном страном. Можда чак и направити класу Упутства. У њима би требало објаснити многе ствари које смо ми током рада "проваљивали" и које су корисне за рад, нпр. прављење садржаја, прављење шаблона, категоризација текстова итд. Како сада ствари стоје већина од тих информација је разбацана по разним странама за разговоре и тешко их је наћи. Добро би било да Википедија постане предусретљивија за кориснике који случајно лутајући интернетом набасају на њу, а ради лакшег и бржег сналажења потребна су ова упутства која су добро организована и повезана. --Djordjes 13:20, 8 Нов 2004 (CET)
  • Значајна ствар је прављење интервики линкова (ка Википедији на другим језицима). Један од проблема са којима се сусрећемо јесте како на енглеској Википедији направити интервики линк ка српској Википедији користећи ћирилично име. Свако ћирилично слово се онда кодира са 4 цифре, тако је на пример слово а једнако &#1072 итд. Добро би било направити и ову листу кодова да би сваки корисник одавде лако могао да постави линк на енглеској Википедији до нас. Зар треба нагласити колико би повећало цитираност (и посећеност) српске Википедије. --Djordjes 13:20, 8 Нов 2004 (CET)
  • Што се тиче ћирилице и латинице, надајмо се да ће ускоро бити направљен програм који аутоматски преводи ћириличне стране у латиничне. То је непоходно, јер овако нас проналази само мали број ћириличних претраживача, а и код њих мали број корисника поставља ћириличне упите, нарочито када је у питању српски језик. --Djordjes 13:20, 8 Нов 2004 (CET)
  • Мислим да нам је потребно и више администратора, јер сада практично само два администратора учествују на Википедији. Свако ко жели да се пријави за администратора може то учинити у одговарајућем одељку на страни о администраторима. --Djordjes 13:20, 8 Нов 2004 (CET)

Милош каже:

  • (Ставио сам поднаслов због лакше измене.) --Милош 19:44, 8 Нов 2004 (CET)
  • Ја се са свим што је Ђорђе рекао -- слажем. Што се мртвих линкова тиче, сматрам да је боље исписати нешто на одговарајућој страни него брисати. Покушаћу поншето што знам (или пронађем) да упишем. --Милош 19:44, 8 Нов 2004 (CET)
  • Категоризација је, свакако, битна. Штавише, требало би је чак и мало осмишљавати (на посебној страници направити стабло категорија, па размишљати о томе, осмишљавати категорије и сл.). --Милош 19:44, 8 Нов 2004 (CET)
  • Покушаћу да и ја напишем неко упуство. --Милош 19:44, 8 Нов 2004 (CET)
  • Програм за аутоматску транслитерацију ћу ја направити. Није проблем у програму који то ради, већ у имплеметацији тог програма на боту. --Милош 19:44, 8 Нов 2004 (CET)
  • Одговор за енглеску Википедију је једноставан упис линка ћирилицом, што сам читач Веба транслитерише у секвенцу "&#n;", где је n неки (декадни) природни број у оквиру ћириличке кодне стране у Уникоду (за друге језике то може бити и други број; и ASCII се може тако представити. Ипак, сам читач Веба ће се снаћи. А неко ко узима линкове са енглеске Википедије, умножиће их са места на ком линк будемо ставили, тако да то није проблем. --Милош 19:44, 8 Нов 2004 (CET)
  • Да, требају нам администратори. Поготову одговорни администратори. Треба уписати и правило којим се престаје бити администратор (узмимо, ако корисник годину дана није ништа изменио; ако се годину дана није бавио администрацијом; енглеска Википедија је знатно ригорознија, можемо и њу следити; итд. -- свакако, треба да осмислимо то заједнички). --19:44, 8 Нов 2004 (CET)

Проблеми

На овом месту треба да се налазе проблеми на које наилазимо у раду и које треба заједнички решити. Пошто се реше, пребаците их у део "Решени проблеми". Било би добро да стављате заглавље три (три пута знак једнако, "===") за сваки нови проблем и да проблеме пишете испод овог текста.

Писање имена у одредницама

  • Кад пишемо чланак о некој личности, обично као наслов ставимо име па презиме. Тако је природније, али ипак у већини енциклопедија пише прво презиме па име. Ово може да отежа претрагу, па као решење предлажем да наставимо овако, али да направимо и по једну редирект страницу; пример: чланак - "Иво Андрић", скретница - "Андрић Иво". Реците своје мишљење по овом питању. Обрадовић Горан
    • Добра идеја. Мислим да ће то побољшати организацију и претрагу, јер је најбитније да се чланци не дуплирају тј. да не постоје и "Иво Андрић" и "Андрић Иво" са различитим садржајем. За премештање стране су потребна администраторска права, али за прављење простих редирекција постоји мали трик. Ево овако, направиш нову страницу нпр. Кристи Агата и онда за њен садржај укуцаш (дословце) #REDIRECT [[Агата Кристи]]. Резлутат овога ће бити да је страница Кристи Агата директно води (тј. линк) на страницу Агата Кристи. За то чак не требају ни администраторска прева, чак не мораш бити ни пријављен. То сам лично испробао јер сам малопре направио страницу Андрић Иво на описани начин. --Djordjes 12:32, 7 Сеп 2004 (CEST)
      • Везано за имена: Правилно је писати "Иво Андрић" или "Андрић, Иво" (значи, мора запета после презимена). Енциклопедије обично имају овај други облик због лакше претраге. Ипак, ми имамо софтверску претрагу, па је сасвим прихватљиво оставити "Иво Андрић". Што се тиче дуплирања, то се може решити или редирекцијама (Михаило Обреновић треба да има редирекцију са кнез Михаило; Милан Обреновић са краљ Милан; Стефан Урош (не знам који) Милутин са краљ Милутин итд.) Наравно, увек треба гледати у списак страна и исправљати их. Код Његоша треба ставити групну страну, од којих би једна рекла да је то краће име за Петра II Петровића Његоша итд. (Дакле, мало сам допунио оно што је Ђорђе и рекао.) --Милош 12:58, 7 Сеп 2004 (CEST)
  • Када још мало боље размислим ми стварно не добијамо нешто тиме што ћемо додати линк "Андрић, Иво" јер ће софтверска претрага увек наћи и ако пише "Иво Андрић". Међутим, гледајући како се ради на другим Википедијама (нпр. bs) видео сам да они имају по бар 4 пречице за сваки биографски текст: име презиме, презиме име, па све то пута два: са нашим словима и без наших слова (ш,ч,ћ,ђ,ж). Код нас је довољно да осим главног чланка постоји и овај "презиме, име" линк. Мада и ако нема, не треба се сада око тога много оптерећивати. Око имена владара из династије Немањића, Обреновића и Карађорђевића треба такође ускладити терминологију. Мислим да је много кориснији предлог који је везан са представљањем текстова и на латиници. Ја сам својевремено мислио да би у заглављу сваког текста требало поставити и његов наслов написан на латиници, онда ми је то изгледало половично и недоречено па сам размишљао како би Википедија функционисала упоредо и на ћирилици и на латиници, па сам схватио да и то није могуће због много фактора (људског пре свега, и зато што је ово Вики). И сада се стварно као спасоносно решење види то да имамо странице насловљене и на латиници које су само линк (пречица, редирекција) до оних на ћирилици. Тако да мој коначни став јесте да је корисније (због претраживача) да имамо пречицу Ivo Andrić него Андрић, Иво. А могли бисмо онда и Ivo Andric, па још онда све три написане у форми "презиме, име" па да будемо још бољи од Босанаца! :) --Djordjes 16:26, 7 Сеп 2004 (CEST)

Ћирилица и латиница

  • Знам да ти се ово неће свидети, али сам свакако то морао једном рећи. А ионако изгледа да од администратора још само тебе и мене држи воља за радом овде... (Мада видим да се у последње време одређени број људи пријавио и ради интензивно на Википедији, што је врло лепо.) Што се латинице тиче, имам тумачење од стране руководства Википедије по ком гласање говори да треба унети латиничке стране у смислу да латиницу жели значајна мањина и да се неувођење латинице може сматрати тиранијом већине. (Можеш погледати и целокупно стабло размене електронске поште тим поводом). Да, прикључи се на листу обавезно. Успут, пошаљи ми још једном електронску поруку (нисам сигуран која је твоја адреса) да ти дам позивницу за налог на Google-овој пошти која даје 1 GB простора. (Па ћеш ти моћи после да раздељујеш позивнице даље.) --Милош 18:56, 7 Сеп 2004 (CEST)
  • Е, сад и пре свега: уопште ми се не жури са увођењем латинице зато што је то поприличан посао ако то треба да радимо ваљано. Пре свега, свако ко хоће писати текст латиницом или ћирилицом а да притом користи неки други језик који се пише ћирилицом за цитате или литературу и сл. -- мора то чинити на посебан начин. А за то треба написати упутство, ставити га на добро место итд. Преко тога, алгоритам уноса страна пошто се преслове на латиницу није једноставан и мораћу да мењам код pywikipediabot-а не бих ли га прилагодио нашим потребама... А онда на све то и потреба да имамо латиничку одредницу без наших слова (која би морала бити заштићена да неко не би брљао по странама које су неупотребљиве за пресловљавање). --Милош 18:56, 7 Сеп 2004 (CEST)
  • Па сада и да кажем шта ме је скоро нагнало да интензивније размишљам о овоме, чак и да оставим по страни ма који општи разлог типа: и латиница је део српске културе... Прво и најмање значајно, имаћемо три пута више страна. То нас лако ускоро може увести међу првих десет Википедија, а сличан пример је кинеска Википедија која има напоредо стране на традиционалном и једноставном кинеском. Е, сад долазе озбиљнији разлози који се управо тичу индексираности: Када Пројекат Растко буде укинуо своје латиничке стране (а и Никола и Страхиња су говорили са позиција на којима је Растко), онда ћемо моћи да покрећемо неку филозофску тему везану за (не)употребу латинице. До тада ствар је јасна: латиничке стране доносе значајно већи и функционалнији степен индексираности. Чак и себе врло често хватам како на Google-ту или гдегод другде тражим неки појам на српском чак и без наших латиничких слова и чудим се како ми у одређеном случају не иде (узмимо, кад тражим имена улица на Плану плус или неки број телефона на Телекому). Значи, људи очекују да на неку претрагу (узмимо, претрага по термину "књижевник" која ће моћи да се нађе унутар имена скоро сваког нашег писца) добију одређени број одговора. У случају неког општег појма, а како ти предлажеш, српска Википедија ће дати само општи појам и ништа више. За то време ће сајтови са латиничким странама дати много већи број погодака. И, још једна ствар која се не сме занемарити: пре неки дан сам разговарао са једним пријатељем који живи ван Србије а који ми је рекао да је на Западу ретка појава да неко ко није са ових простора себи инсталира ћирилицу. То доноси неком ко оде да сурфа по неком интернет-кафеу то да му је српска Википедија неупотребљива. А то нам, свакако, није циљ. --Милош 18:56, 7 Сеп 2004 (CEST)
  • У сваком случају, ствари нису једноставне и захтевају смислен и пажљив рад. Ајд, па реци шта ти мислиш о свему овом. --Милош 18:56, 7 Сеп 2004 (CEST)
    • Добро би било да ћирилица остане прво писмо и да се само на њој мењају и пишу странице на српској Википедији. Видео сам да твој предлог да се постави још један домен (sp) за латиницу није успео да прође, не знам како су решили проблем са кинеским (традиционални и савремени) и са енглеским (обичан и симпл). Ако они мисле да је могуће направити систем тако да се мењају само странице на ћирилици које се даље аутоматски преводе у латиницу и "симпл" латиницу онда треба размислити о томе како да се изведе. Можда ово и јесте добро решење јер би тиме ћирилица сачувала своје првенство, а били би задовољни и они који на свом рачунару не могу да читају ћирилицу. Мислим да је циљ сваке информације да дође до што већег броја људи, па тако и циљ ове енциклопедије. Ако би то било овако како сам рекао, онда нисам противник присуства латиничних страна, баш као што их имају и Пројекат Растко или сајт Српског наслеђа. Међутим постоји бојазан да неће бити све заиста овако. Пре свега ова замисао можда не може тек тако једноставно да се изведе у пракси и за то треба више стручности, људи и времена. Друга ствар што и када се то све овако одради може доћи неко да каже "а што не могу да се мењају и латиничне стране, када је ово Вики?", то је логично питање и онда опет гласање и да не би дошло до "тираније већине" морамо и на то пристати, а тиме смо зезнули ствар. Мислим да је то био имлицитан разлог зашто ти нису одобрили нову "sp" Википедију са заштићеним страницама на латиници. Ја бих волео када би се у дискусију укључио и Никола зато што је он овде ипак администратор и зато што знам да је довољно стручан и да се бави овом проблематиком (са Диструбираних коректора га виртуелно познајем), а исто тако било би добро питати и остале сараднике Википедије. Не бих волео да овако крупна питања ја и ти решавамо сами. --Djordjes 10:53, 8 Сеп 2004 (CEST)
      • Оно што свакако можемо да констатујемо јесте да се ASCII-јем не могу писати текстови. (Текстови би се могли писати дуалом или qwyx-ом, али, свакако, нећемо још компликовати ствари. Уосталом, ко нема ни нашу латиницу, може користити Вучка да пребаци прво текст у ћирилицу, а онда да врати у латиницу.) Е, даље... Што се тиче односа ћирилице и латинице, ту, свакако, сматрам да ту треба следити званичну језичку политику (осим ако не постане суманута у ма ком правцу, у шта сумњам): Ћирилица је прва и то се одражава кроз њено стављање на прво место и кроз коришћење тамо где се не могу користити два писма (данашњи интерфејс Википедије у овом случају). Остало се тиче стварања предуслова за несметано транслитерисање, а пре свега се састоји у минимуму поштовања синтаксе од стране оних који пишу текстове; а то важи и за оне који уносе у текстове изворне облике несрпских ћириличких речи, што мора остати написано ћирилицом. (Написаћу упутство за то.) Тиме бисмо чак и много више добили јер би се нашем раду придружио већи број људи који превасходно пишу латиницом (ја сам пуно образованих људи по Београду видео који не констатују ћирилицу, што је, свакако, њихова мана, али и наш проблем у одређеном смислу јер се неудовољавањем омогућавања условно равноправног коришћења латинице одбијају ти људи од српске Википедије). Какогод, свакако је да нећемо кренути у неку опширнију акцију док не направимо оруђа (а то се мора чим пре!). Е, а кад су кинеска и једноставна енглеска Википедија у питању: овима другима се може да направе и мали милион својих дијалекатских Википедија. Кинезима се не може, па трпају и традиционални и једноставни кинески на исту Википедију. Право да ти кажем, моја је процена да ћемо ми врло скоро достићи око 7.000 чланака. Па, ако је њима прихватљиво да српска Википедија има место 7.000 чланака 21.000 чланака, нека им :) И ми ћемо имати још неке користи од тога. --Милош 13:52, 8 Сеп 2004 (CEST)

Меј деј

  • Ђорђес горе рече да би волео да ћирилица остане прво писмо, што је било разлог овог мог јављања. Оно што видим да се дешава на ср вики доживљавам као нешто непријатно. Ја бих то назвао латинизацијом српске википедије. могу да сватим Милошова објашњења о практичности, већој доступности многи немају инсталирану ћирилицу), повећању броја страна чиме се високо дижемо по рејтингу у односу на друге википедије. Гледајући краткорочно и дугорочно на развој или још боље на опстанак ћирилице на овој википедији, слика ми је прилично песимистична. Наивно почињање са пребацивањем српских страна на латиничне, због повезивања са другим википедијама (Словенци ће нас лакше читати), наставља се и са латиничним линковањем, односно на унутрашње линковање појмова у неком тексту на латиничне стране. Мислим да се сада и овде појављује критични моменат који указује на опасност опстанка основне идеје српске википедије, а то је Српски језик. (Језик по дефиницији подразумева један говор и једно писмо, све остало је еквилибристика). Следећи корак који видим ка пропасти је почетак линковања са латиничних страна на латиничне стране које немају свој српски превод. Кад се то буде десило, нажалост надам се ускоро, то ће значити суноврат српске википедије.  :domatrios 09:31, 9 Сеп 2004 (CEST)
    • Немој бити тако забринут. Клима је таква да је останак ћирилице као "једнакије" од латинице забетониран. Не постоји значајна политичка снага која се за друго залаже. Све што не може бити урађено дупло, биће урађено ћирилицом. Написаћу и упутство како то чинити. ... Види, током деведесетих година, када је реткост било наћи штампу (књига) ћирилицом, а камоли добру штампу или штогод на Интернету или рачунарима уопште, интензивно сам се борио за то да се српска ћирилица очува. Ипак, чак и ако говоримо од последњих шездесет година (иако су Срби још у 6-7 веку користи латиницу на јадранском пријморју, што значи да је латиница прво писмо које су Срби користили у познатој/општеприхваћеној историји), латиница је део српске културе и и њу треба очувати. То нам даје велику цивилизацијску предност: блиске су нам и западна и источна култура. --Милош 14:57, 9 Сеп 2004 (CEST)

Куда идемо?

  • Као један од главних разлога за паралелно увођење латинице спомињете то што ће се тако повећати број чланака на нашој википедији. Да, писаће да наша википедија има не-знам-ти-ја-колико страница, али ће она квалитативно остати иста (ако узмемо у обзир да свако ко зна српски - зна и ћирилицу, а и ако не зна (а таквих нема), неће му пасти круна са главе да научи - ја сам летос једног пријатеља, Енглеза научио да чита ћирилицу за неких 5 мин.)! Ја сам мислио да се ми овде бавимо неким алтруистичким, просветитељским послом, а не такмичењем у квази-хиперпродукцији чланака (неко је овде мало заменио тезе). Па исто тако можемо да напишемо скрипт који ће да креира наслове страница (типа: ааа, ааб, аав, ..., шшш!) и да за месец дана престигнемо енглеску википедију! Ако мислите да је циљ само што више страница, обевестите ме пошто не желим да имам удела у таквом пројекту - па ви онда преводите српску ћириличну википедију у српску латиничну википедију. А ако је циљ да наша википедија буде најбоља (по садржају), онда предлажем да све снаге сконцентришемо на ћирилицу, јер смо коначно загризли како ваља. Обрадовић Горан
    • Главни разлог није хиперпродукција, већ: (1) претрага: највећи број људи на претрази куца латиницом (упореди шта ћеш и колико погодака добити ако под наводницима на Google-ту откуцаш "Радоје Домановић", "Radoje Domanović" и "Radoje Domanovic"); (2) великом броју људи, а питање је да ли је то чак и већина, латиница је основно електронско писмо. Хиперпродукција је нузпроизвод тога што неће да нам дају нови, латинички пројекат. --Милош 19:05, 12 Сеп 2004 (CEST)
  • Што се тиче ћирилице и латинице и "једноставне" латинице ево још једног додатног коментара. Када сам ја навео пример одреднице "Радоје Домановић", њу је Google стављао на прво место у ћириличној претрази. Наравно ниједна латинична претрага није могла да нађе овај чланак на Википедији. Сада међутим примећујем да је неко ову страницу "одјавио" са Google-а и он је уопште не налази. Тачније он проналази она места на нашој Википедији где се помиње Радоје Домановић, нпр. у списку људи или на мојој страници, међутим не налази и страну Радоје Домановић. Друга значајна ствар је то да мислим да сада не треба ручно писати и пребацивати текстове са ћирилице на латиницу, зато што се онда ћирилична и латинична верзија могу свака за себе даље мењати, што није пожељно. Добро би било да се направи неки програм који би омогућавао да странице на латиници буду све заштићене за писање и да се само стране на ћирилици мењају. Када се промени нека ћирилична страна онда приликом снимања требало би да се аутоматски направи и латинична верзија са одговарајућим изменама. Ово би требало урадити веома професионално, тиме би српска Википедија задржала ћирилицу као прво и основно писмо на ком се пишу и мењају текстови. Ко нема инсталирану ћирилицу и не може да чита ћириличне текстове могао би да чита на латиници. Ово је посебно добро и због претраживача јер многи од њих уопште немају подршку за ћирилицу. Оваквим поступком сви само добијамо, а енциклопедија остварује своју мисију јер информације постају доступније и цитираније. А за "једноставну" латиницу отом-потом, кажите шта мислите о томе, можда би се исти принципи могли применити и на њу. С тим што би оваква тро-заступљеност вероватно била овде први пут забележена код нас, али кад се ради у две верзије можда неће бити немогуће урадити и у три. --Djordjes 13:18, 15 Сеп 2004 (CEST)
  • У неким ранијим својим размишљањима, док још није била прихваћена могућност постојања страница и на латиници, ја сам размишљао да се поставе само латинични наслови одредница који би били само редирекције на ћириличне чланке. Тада за неке чланке који се исто зову на ћирилици и на латиници није било потребе да се праве редирекције. То су на пример године, које и сада чине велику већину чланака на српској Википедији. Међутим сада постаје занимљиво питање како направити тескт нпр. 2004 и на ћирилици и на латиници, и која имена им дати. За називе типа Иво Андрић и Ivo Andrić овакав проблем не постоји. --Djordjes 13:18, 15 Сеп 2004 (CEST)

Брисање и проблематични текстови

  • Погледајте страницу лог брисања на ком ћете наћи странице које сам вратио из статуса обрисаних. Све те странице могу стајати, али их је потребно класификовати. Узмимо, ако имамо текст Еме Голдман "Љубав и брак", то би требало стајати под насловом "Ема Голдман, Љубав и брак" јер то представља њено виђење ствари, а не општеприхваћено размишљање о љубави и браку. Слично стоји за низ других страница. Неке су писане само великим словима, треба их померити у нормално исписане; неке имају правописне грешке у насловима; неке ово неке оно. Треба се о свему томе побринути. И, наравно, не треба брисати нешто што богати Википедију. --Милош 23:15, 17 Јул 2004 (CEST)
  • Пронашао сам неке антисемтиске текстове. То не би смело да се појављује у облику у ком се појављило на страници која је описивала југословенски комунизам а у делу о руској револуцији "није било Руса, али је свакако било Јевреја". Лично, немам ништа против објављивања и најлуђих теорија и хипотеза на својим местима (узмимо, неки сајентолог напише текст о идеологији Сајентолошке цркве или нам неки нациста испише о идеологији нацизма), али, у текстовима који описују неке догађаје са некаквог "објективног" становишта -- не сме бити политички некоректног говора, изазивање расне, верске и друге нетрпељивости итд. То није моралистичко зановетање, већ цивилизацијска норма. Елем, тај текст сам накнадно обрисао и мрзи ме да га враћам. Преко тога је и крајње неписмен. Никола, можеш га ти вратити, с тим да је потребно поприлично тога исправити у том тексту. --Милош 23:15, 17 Јул 2004 (CEST)
  • Верујем да проблематичних текстова има још. С тим што је брисање текстова последња ствар коју треба предузети. Никола и Авала су дали лепе примере исправљајући сексистички и навијачки текст у коректан текст. --Милош 23:15, 17 Јул 2004 (CEST)
  • Било је још неких предлога, не могу свих да се сетим. Хајде, па испишите своје предлоге овде па да радимо на њима. --Милош 23:15, 17 Јул 2004 (CEST)
  • Поздрав момци. Ето ја сам направио узорак како би то могло изгледати. Једноставно у основну ћиричну страну ставиш линк до латинице затим ћирилични текст из опције EDIT ископираш у програм WORD конверзију који можете снимити са везе http://www.cirilica.org/programi/yucnv98e.zip и затим одрадите претварање које убаците у латиничку страницу. Види beli luk и бели лук.
Поздрав.--Jablan 11:49, 8 Сеп 2004 (CEST)
  • Треба водити мало више рачуна о пресловљавању. Мада је из ћирилице у латиницу знатно лакше, десило се управо оно што сам и претпоставио да ће се десити. На страници Srbija два пута је написано латиницом "Република Србија". То, наравно, није ништа страшно (ја сам већ исправио), али говори о томе да треба пазити како се пресловљавају текстови. Преко тога, и горе сам навео линк, Вучко је бољи за наше потребе од свих макроа у Ворду. Имаш верзију у програмском језику JavaScript, па ако имаш савремени Firefox или Internet Explorer 5 или новији, можеш без проблема да за конвертор користиш читач Веба уместо Ворд. (Само спусти страну "jsvucko.html" или је отпакуј из пакета.) --Милош 14:32, 8 Сеп 2004 (CEST)

Есперанто

Први проблем са ауторским правима на Википедији појавио се на страници Есперанто. Тамо сам поставио напомену сличну оној на енглеској Википедији. Нажалост нисам сигуран у статус тог текста јер је само ископиран са другог вебсајта који није званични владин материјал.

Авала 19:48, 22 Јул 2004 (CEST)


Урађено

Ја сам завршио рад на реализму у књижевности. Остало је још само пар неурађених ствари (Ги де Мопасан и још пар) али не морам ја све, не мора све сад. Све је врло квалитетно урађено, 100% тачно... Нису додате никакве везе...

  • За два дана написао сам три нова чланка: 1. Милош Црњански; 2. Џејмс Џојз (Џемс Џојс) и 3. Врбица - село у Ливањском пољу. Молим вас, све примедбе и сугестије пишите на мојој личној страници. Поздрав, Pokrajac

Решени проблеми

Надам се да је Есперанто сад скинут са пописа послова. Како да линкујем слику са енглеске странице на нашу? bonzo 13:51, 26 Нов 2004 (CET)

  • Ево сам и да одговорим. Никако морају да буду у нашем фолдеру.