Јекатеринбург — разлика између измена

Координате: 56° 50′ 00″ С; 60° 43′ 00″ И / 56.833333° С; 60.716667° И / 56.833333; 60.716667
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 32: Ред 32:
Јекатеринбург је смештен на азијској страни планине [[Урал (планина)|Урал]]. У близини града пролази граница Европе и Азије, те се Екатеринбург сматра повезницом двају континената. Кроз град тече река Исет. У околини има много језера и расте густа зимзелена шума [[тајга]]. Језера [[Шарташ]] и [[Шувакиш]] улазе у простор града. Клима је континентална снежно-шумска, с кратким и благим летима и дугим јаким зимама у којима температура падне испод -45 °C.
Јекатеринбург је смештен на азијској страни планине [[Урал (планина)|Урал]]. У близини града пролази граница Европе и Азије, те се Екатеринбург сматра повезницом двају континената. Кроз град тече река Исет. У околини има много језера и расте густа зимзелена шума [[тајга]]. Језера [[Шарташ]] и [[Шувакиш]] улазе у простор града. Клима је континентална снежно-шумска, с кратким и благим летима и дугим јаким зимама у којима температура падне испод -45 °C.


Урал је врло богат [[руда]]ма (посебно [[Угаљ|угљемом]] и [[гвожђе|железном рудом]]). [[Рударство]] је темељ развоја индустрије у граду. Јекатеринбург је највећи град на Уралу и значајно цестовно и жељезничко чвориште. У Јекатринбургу [[Транссибирска железница]] улази у Азију.
Урал је врло богат [[руда]]ма (посебно [[Угаљ|угљем]] и [[гвожђе|железном рудом]]). [[Рударство]] је темељ развоја индустрије у граду. Јекатеринбург је највећи град на Уралу и значајно цестовно и жељезничко чвориште. У Јекатринбургу [[Транссибирска железница]] улази у Азију.
=== Клима ===
=== Клима ===
{{Клима града
{{Клима града

Верзија на датум 11. мај 2018. у 21:28

Јекатеринбург
Екатеринбург

Административни подаци
Држава Русија
ОбластСвердловска област
Основан1723
Статус града1796
Становништво
Становништво
 — 2010.1.350.136
Агломерација2 050.000
Географске карактеристике
Координате56° 50′ 00″ С; 60° 43′ 00″ И / 56.833333° С; 60.716667° И / 56.833333; 60.716667
Временска зонаUTC+6
Апс. висина270 m
Површина487[1]/491[2]/495[3] km2
Јекатеринбург на карти Русије
Јекатеринбург
Јекатеринбург
Јекатеринбург на карти Русије
Остали подаци
ГрадоначелникЕвгениј Ројзман
Веб-сајт
ekburg.ru

Јекатеринбург (рус. Екатеринбу́рг) град је у централној Русији и административно средиште Свердловске области. Смештен је на источној страни Уралског планинског ланца. Главни је индустријски и културни центар Уралске федералне области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.350.136 становника, чиме је Јекатеринбург четврти град по величини у Русији. У периоду између 1924. и 1991. био познат као Свердловск (Свердло́вск) према бољшевичком лидеру Јакову Свердлову.

Географија

Обала реке у Јекатеринбургу

Јекатеринбург је смештен на азијској страни планине Урал. У близини града пролази граница Европе и Азије, те се Екатеринбург сматра повезницом двају континената. Кроз град тече река Исет. У околини има много језера и расте густа зимзелена шума тајга. Језера Шарташ и Шувакиш улазе у простор града. Клима је континентална снежно-шумска, с кратким и благим летима и дугим јаким зимама у којима температура падне испод -45 °C.

Урал је врло богат рудама (посебно угљем и железном рудом). Рударство је темељ развоја индустрије у граду. Јекатеринбург је највећи град на Уралу и значајно цестовно и жељезничко чвориште. У Јекатринбургу Транссибирска железница улази у Азију.

Клима

Клима Јекатеринбурга
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 5,6
(42,1)
9,4
(48,9)
17,3
(63,1)
28,8
(83,8)
33,4
(92,1)
35,6
(96,1)
38,8
(101,8)
37,2
(99)
31,9
(89,4)
24,7
(76,5)
13,5
(56,3)
8,6
(47,5)
38,8
(101,8)
Средњи максимум, °C (°F) −10,0
(14)
−7,3
(18,9)
0,6
(33,1)
9,8
(49,6)
17,3
(63,1)
22,9
(73,2)
24,0
(75,2)
20,5
(68,9)
14,2
(57,6)
5,9
(42,6)
−3,1
(26,4)
−7,5
(18,5)
7,4
(45,3)
Просек, °C (°F) −13,6
(7,5)
−11,6
(11,1)
−4,2
(24,4)
4,4
(39,9)
11,1
(52)
16,9
(62,4)
18,5
(65,3)
15,3
(59,5)
9,5
(49,1)
2,4
(36,3)
−6,3
(20,7)
−10,7
(12,7)
2,7
(36,9)
Средњи минимум, °C (°F) −16,8
(1,8)
−15,2
(4,6)
−8,2
(17,2)
0,0
(32)
5,8
(42,4)
11,7
(53,1)
14,0
(57,2)
11,2
(52,2)
6,0
(42,8)
−0,3
(31,5)
−9,0
(15,8)
−13,6
(7,5)
−1,1
(30)
Апсолутни минимум, °C (°F) −43,7
(−46,7)
−42,4
(−44,3)
−39,2
(−38,6)
−21,8
(−7,2)
−13,5
(7,7)
−5,3
(22,5)
1,5
(34,7)
−1,0
(30,2)
−9,0
(15,8)
−26,6
(−15,9)
−39,2
(−38,6)
−46,7
(−52,1)
−46,7
(−52,1)
Количина падавина, mm (in) 23
(9,1)
19
(7,5)
16
(6,3)
28
(11)
44
(17,3)
74
(29,1)
81
(31,9)
66
(26)
53
(20,9)
40
(15,7)
31
(12,2)
23
(9,1)
498
(196,1)
Извор: Погода и климат

Историја

Градска кућа
Драмско позориште Јекатеринбурга

Град је основао Василиј Татишчев 1721. и назвао га је по светој Катарини, имењакињи жене Петра Великог краљици Катарини I. Међутим за званичан датум оснивања града се узима 18. новембар 1723.

Црква на крви стоји поред куће Ипатијевих, где је убијена царска породица Романових.

Убрзо након руске револуције 17. јула 1918, цар Николај II Романов, Александра, и њихова деца Олга, Татјана, Марија, Анастазија и царевић Алексеј убијени су у Ипатијевој кући у овом граду од стране бољшевика. Борис Јељцин (први председник Руске Федерације) је 1977. наредио да се уништи ова кућа. На њеном месту је после пада комунизма изграђена црква.

Двадесетих година XX века, Јекатеринбург је постао велики индустријски центар Русије. Тада је изграђен и Уралмаш, који је постао највећа фабрики тешке машинерије у Европи.

Током Другог светског рата, многе фабрике су премештене у Јекатеринбург из зараћених крајева углавном из Москве, и ту су и остајале након завршетка рата.

Шездесетих година за време Хрушчовљеве владе, изграђене су многе петоспратне грађевине по целом граду. Већина је и данас ту у Кировскију и Чкаловскију, и другим четвртима града.

У плану је и изградња комерцијалног центра Јекатеринбург-Сити.

Становништво

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.350.136 становника, 56.599 (4,38%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
423.302778.6021.025.0451.211.1721.364.6211.293.537[4]1.349.772

Привреда

Саобраћај

Градови побратими

Види још

Референце

Спољашње везе