Пређи на садржај

Дипломатска мисија — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Разне исправке)
{{ФБДИО032018}}
[[Датотека:Spanish embassy to the Holy See and the Sovereign Military Order of Malta.jpg|upright=0.9|thumbмини|right|Шпанска амбасада при Светој столици ]]
'''Дипломатска мисија''' или '''страна мисија'''<ref>{{Cite web|url=https://www.state.gov/ofm/property/fmc/c53113.htm|title=What is a Foreign Mission /Chancery?|website=www.state.gov|language=en-US|access-date =2017-08- 25. 8. 2017.}}</ref> је група људи из једне [[државе]] или [[организације]] присутне у некој другој држави која представља државу или организацију која се шаље званично у држави пријема. У пракси, дипломатска мисија обично означава резидентну мисију, односно [[Амбасада|амбасаду]], која је главна [[канцеларија]] дипломатских представника неке земље у [[Главни град|главном граду]] друге државе, док [[конзулат]]и представљају мање дипломатске мисије које се обично налазе изван главног града примаоца (али се може наћи у главном граду, обично када земља слања нема амбасаду у држави пријема). Поред тога што је дипломатска мисија у земљи у којој се налази, она може бити стална мисија нерезидента у једну или више других земаља. Стога постоје амбасаде резидената и нерезиденти.<ref>[https://books.google.com/books?id=TdSOAAAAMAAJ&q=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&dq=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&hl=en&ei=BIlvTbTLGIeZhQeHgIlQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=3&ved=0CDQQ6AEwAjgo Tom Nierop, ''Systems and Regions in Global Politics''] (Wiley, John and Sons. {{page|1994 ISBN |978-0-471-94942-8|pages=}}). стрpp. 67.</ref><ref>"The Russian Federation has diplomatic relations with a total of 187 countries, but some of them – mainly for financial reasons – maintain non-resident embassies in other countries", [https://books.google.com/books?id=87e5AAAAIAAJ&q=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&dq=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&hl=en&ei=zrNuTaCUKMiHhQe6kOk-&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=6&ved=0CEAQ6AEwBTge ''International Affairs''], issues 4–6 (Znanye Pub. House, 2006). стрpp. 78</ref><ref>"Of Chile's 109 foreign diplomatic missions in 1988, no fewer than 31 were on a non-residential basis, while 17 of the 63 missions in Santiago were non resident" ([https://books.google.com/books?id=dVmhhVHvTAMC&pg=PA158 Deon Geldenhuys, ''Isolated States: A Comparative Analysis''] (University of Cambridge 1990. ISBN 0-521-40268-9). стрpp. 158).</ref><ref>"America's diplomatic mission to (Saudi Arabia) was changed from non-resident to permanent Minister in Jeddah" ([https://books.google.com/books?id=HFjzPLwrQuUC&pg=PT239 Fahad M. Al-Nafjan, ''The Origins of Saudi-American Relations''], page not numbered).</ref>
 
== Називи дипломатских мисија ==
Све мисије [[Уједињене нације|Уједињених нација]] познате су само као трајне мисије, док су мисије држава чланица ЕУ у [[Европска унија|Европској унији]] познате као трајна заступања и шеф такве мисије обично је стални представник и амбасадор. [[Мисије Европске уније]] у иностранству познате су као делегације ЕУ. Неке земље имају посебан назив за своје мисије и особље: Ватиканску мисију води [[нунцио]] (латински "изасланик") и стога познат као апостолска нунциатура. За време владавине [[Муамер Гадафи|Муамера Гаддафија]], мисије [[Либија|Либије]] су користиле име "народни биро", а шеф мисије био је секретар.
 
Мисије између [[Комонвелт]] земаља познате су као високе комисије и њихови шефови су високи повереници.<ref name="name">{{citeCite book|url=https://books.google.com/books?id=PrRdc5SI_R4C&pg=PT50#v=onepage&q&f=false|title=Introduction To Tourism And Hospitality Industry|last=Andrews|first=Sidhur|publisher=Tata McGraw-Hill Education|year=2007 |pages=33}}</ref> То је зато што су амбасадори размењени између иностраних земаља, али од почетка Заједнице, земље чланице су номинално тврдиле да оне нису стране једна другој (исти разлог као и именовање канцеларије за иностране и комонвелте). Амбасадор представља један шеф државе у другу и [[акредитивна писма]] амбасадора решава један шеф државе у другу. Све док [[Индија]] није постала [[република]] 26. јануара 1950. године, сви чланови Комонвелата су имали истог шефа државе, због чега је именовање амбасадора између њих немогуће. Стога се високи представник земље Комонвелата у другој назива високог комесара, акредитованог не шефом државе, већ владом земље пријема, али у исто време сматран еквивалентом амбасадора. И данас, иако две земље Комонвелата имају различите шефове државе, високи дипломатски представник сваког од њих и даље се зове високи комесар, без обзира да ли он представља владу која шаље или шаље шеф државе.<ref>{{cite web|url=http://www.thecanadianencyclopedia.com/en/article/diplomatic-and-consular-representations/|title=Diplomatic and Consular Representations|first=Jim S.|last=Nutt|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cpahq.org/cpahq/cpadocs/cpa%20address%20140311.pdf|title=Commonwealth Parliamentary Association, "What does the work of a High Commissioner involve?"|publisher=}}</ref> Still today, even if two Commonwealth countries have distinct heads of state (Presidents), each one's senior diplomatic representative to the other continues to be called a high commissioner, whether he or she represents a sending government or a sending head of state.<ref>[https://books.google.com/books?id=rbzDTyinZNIC&pg=PA426 Ivor Roberts (editor), ''Satow's Diplomatic Practice''] (Oxford University Press. {{page|2009 ISBN |978-0-19-955927-5|pages=}}). стрpp. 426</ref>
 
У прошлости је дипломатска мисија на челу са званичником нижег ранга (изасланик или [[министар резидент|резидент министра]]) позната као [[легација]]. Пошто су редови изасланика и резидента министра ефектно застарели, ознака легације данас се више не користи. Конзулат је сличан, али није исти као и дипломатска канцеларија, али са фокусом на бављење појединцима и предузећима, како је дефинисано [[Бечка конвенција о конзуларним односима|Бечком конвенцијом о конзуларним односима]]. Генерални конзулат или конзулат је генерално представник амбасаде у локалним заједницама изван главног града.<ref name=name/> На пример, Уједињено Краљевство има [[Амбасада Уједињеног Краљевства у Вашингтону|Амбасаду Уједињеног Краљевства у Вашингтону]], али и одржава седам генералних конзула и четири конзулата у другим деловима САД. Особа задужена за конзулат или генерални конзулат позната је као конзул или генерални конзул. Сличне услуге се такође могу обезбедити на амбасади (да служе региону главног града) у ономе што се обично зове конзуларна секција.
 
== Улога ==
[[Датотека:Embassy of Nicaragua.JPG|thumbмини|[[Амбасаде Никарагве]] у [[Вашингтон]]у.]]
Бечка конвенција о дипломатским односима из 1961. године наводи:
{{цитат|Функције дипломатске мисије састоје се, између осталог, у заступању државе слања у држави пријема; штитећи интересе у држави пријема од стране државе слања и њених држављана, у границама дозвољеним [[Међународно право|међународним правом]]; [[преговарање]] са владом државе пријема; утврђивање према свим законским средствима услова и догађаја у држави пријема и извештавање о томе од владе државе пошиљаоца; промовисања пријатељских односа између државе пошиљаоца и државе пријема и развијања њихових економских, културних и научних односа.<ref>{{cite web|url=http://legal.un.org/ilc/texts/instruments/english/conventions/9_1_1961.pdf|title=Vienna Convention on Diplomatic Relationships, article 3|publisher=}}</ref></blockquote>
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=PrRdc5SI_R4C&pg=PT50#v=onepage&q&f=false|title=Introduction To Tourism And Hospitality Industry|last=Andrews|first=Sidhur|publisher=Tata McGraw-Hill Education|year=2007 |pages=33}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена