111
измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
== Циљеви реформе ==
Циљеви реформе су били: увођење закона понуде и потражње (тржишна привреда), давање веће самосталности привредним предузећима, давање веће слободе приватном капиталу (обнова занатства и мањих привредних погона), монетарна реформа - увођење реалног курса динара (циљ је био конвертабилни динар). Динар је девалвиран [[25. јул]]а [[1965]]. године, са 750 на 1250 за 1 долар (66,7%), а истовремено је спроведена и [[Деноминација (економија)|деноминација]].<ref name=kiro>[
Те мере значиле су и увођење награђивања према раду, али и нагло повећање социјалних разлика уз велики пораст незапослености. У склопу реформе либерализован је промет према иностранству - грађани СФРЈ могли су готово без икаквих ограничења да траже и добију пасош и путују где желе на Запад. Добар део нагло незапослених искористио је то право и кренуо у свет трбухом за крухом. У склопу реформе либерализовано је и банкарство - отпочеле су са радом прве домаће комерцијалне банке, које су почеле да дају кредите грађанима.
== Последице реформе ==
Реформа је након почетних позитивних резултата - повећање девизног прилива у првим годинама након увођења, конвертибилни динар, окретање привреде према стварним потребама и жељама тржишта - ускоро почела да показује и своју негативну страну. Нагло је порастао број незапослених, нагло је скочио спољни дуг и нагло су се повећале социјалне разлике у друштву. Све то довело је и до пораста
== Мишљења о реформи ==
== Библиографија ==
* [[Јаков Сиротковић]]: ''Узроци, резултати и перспективе привредне и друштвене реформе'', Центар за друштвену дјелатност омладине, Шибеник, 1970.
* Рудолф Бичанић: ''Economic Policy in Socialist Yugoslavia'', Cambridge University Press, 1973., ISBN 1001341023
|
измена