Сима Симић — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе
|институција=[https://www.muzej-jugoslavije.org/ Музеју Југославије]
| институција=[https://www.muzej-jugoslavije.org/ Музеју Југославије]
|програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј Југославије 2018|програма стажирања]]}}
| програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј Југославије 2018|програма стажирања]]}}
{{Херој М
{{Херој М
| дидаскалија=СИМА СИМИЋ
| дидаскалија=СИМА СИМИЋ
Ред 24: Ред 24:
Родио се у селу Ракинац (данас [[Симићево]]), код [[Пожаревац|Пожаревца]] [[1920]]. године. Након завршене гимназије уписао се на [[Медицински факултет Универзитета у Београду]]. Већ у гимназији ушао је у СКОЈ. Након напада Немачке на Југославију вратио се у родни крај и ту организовао диверзантске групе и ударне десетине. После припрема они су почели да изводе акције: сечење телефонских стубова и спречавање сељака да носе намирнице за Немце.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=196}}
Родио се у селу Ракинац (данас [[Симићево]]), код [[Пожаревац|Пожаревца]] [[1920]]. године. Након завршене гимназије уписао се на [[Медицински факултет Универзитета у Београду]]. Већ у гимназији ушао је у СКОЈ. Након напада Немачке на Југославију вратио се у родни крај и ту организовао диверзантске групе и ударне десетине. После припрема они су почели да изводе акције: сечење телефонских стубова и спречавање сељака да носе намирнице за Немце.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=196}}


Моравска чета која је припала [[Други шумадијски партизански одред|Другом шумадијском партизанском одреду]] формирана је [[17. август]]а [[1941]]. године, а међу првим борцима који су се тада окупили био је и Сима који је изабран за политичког комесара чете. Као комесар посебно се истакао у нападу на жандармеријску станицу у [[Жабари]]ма у ноћи између [[9. септембар|9.]] и [[10. септембар|10. септембра]]. Тада је заробљено око 40 жандарма и запаљена општинска архива. У Жабарима је формирао народноослободилачки одбор састављен од седам мушкараца и две жене. Водио је жестоку борбу са [[Српска државна стража|недићевцима]] [[30. септембра|30. септембра]] код [[Свилајнац|Свилајнца]]. Њих су потпуног уништења спасили Немци који су им притекли у помоћ. У повлачењу разоружали су четнике [[Коста Пећанац|Косте Пећанца]] који су им кренули у помоћ.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=197}}
Моравска чета која је припала [[Други шумадијски партизански одред|Другом шумадијском партизанском одреду]] формирана је [[17. август]]а [[1941]]. године, а међу првим борцима који су се тада окупили био је и Сима који је изабран за политичког комесара чете. Као комесар посебно се истакао у нападу на жандармеријску станицу у [[Жабари]]ма у ноћи између [[9. септембар|9.]] и [[10. септембар|10. септембра]]. Тада је заробљено око 40 жандарма и запаљена општинска архива. У Жабарима је формирао народноослободилачки одбор састављен од седам мушкараца и две жене. Водио је жестоку борбу са [[Српска државна стража|недићевцима]] [[30. септембра]] код [[Свилајнац|Свилајнца]]. Њих су потпуног уништења спасили Немци који су им притекли у помоћ. У повлачењу разоружали су четнике [[Коста Пећанац|Косте Пећанца]] који су им кренули у помоћ.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=197}}


Група је [[15. фебруар]]а поставила заседу на путу [[Пожаревац]] − [[Петровац на Млави|Петровац]] којим је требало да прође [[Марисав Петровић]] са својим 5. добровољачким одредом. Око 10 часова наишча су кола у којма су били Немци. Партизани су припуцали и убили све немце. Тројица од њих били су официри, а свакако најзначајнији био је Хензел, командант 734. гренадирског пука и казнене експедиције која је послата у пожаревачки округ. Осим оружја пронађена је код Хензела торба у којој се налазила мапа на којој су била обележена сва места у источној Србији где се налазе партизани са именима и надимцима свих командира и политичких комесара. Документа је Сима одмах ослао у штаб и обавестио све партизанске групе о предстојећој офанзиви.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=196-197}}
Група је [[15. фебруар]]а поставила заседу на путу [[Пожаревац]] − [[Петровац на Млави|Петровац]] којим је требало да прође [[Марисав Петровић]] са својим 5. добровољачким одредом. Око 10 часова наишча су кола у којма су били Немци. Партизани су припуцали и убили све немце. Тројица од њих били су официри, а свакако најзначајнији био је Хензел, командант 734. гренадирског пука и казнене експедиције која је послата у пожаревачки округ. Осим оружја пронађена је код Хензела торба у којој се налазила мапа на којој су била обележена сва места у источној Србији где се налазе партизани са именима и надимцима свих командира и политичких комесара. Документа је Сима одмах ослао у штаб и обавестио све партизанске групе о предстојећој офанзиви.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=196-197}}


Сима је са четом почетком априла 1943. прешао у ресавски срез, где су [[14. април]]а напали рудник угља „Морава” у селу [[Плажане|Плажану]] код [[Деспотовца|Деспотовца]]. Када су заузели рудник, одржали су збор, а затим су кренули према [[Бусур]]у. Тамо су се склонили на салаш Димитрија Кадића. Упркос предострожности, четници су опколили салаш. Партизани су покушали да се извуку без борбе, али су их четници опазили и запуцали. Један метак погодио је и Симу и он је преминуо.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=197}}
Сима је са четом почетком априла 1943. прешао у ресавски срез, где су [[14. април]]а напали рудник угља „Морава” у селу [[Плажане|Плажану]] код [[Деспотовца]]. Када су заузели рудник, одржали су збор, а затим су кренули према [[Бусур]]у. Тамо су се склонили на салаш Димитрија Кадића. Упркос предострожности, четници су опколили салаш. Партизани су покушали да се извуку без борбе, али су их четници опазили и запуцали. Један метак погодио је и Симу и он је преминуо.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=197}}


Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[20. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=197}}
Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[20. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=197}}
Ред 36: Ред 36:


== Литература ==
== Литература ==
* {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}}
* {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}}


{{Народни хероји-Источна Србија}}
{{Народни хероји-Источна Србија}}

Верзија на датум 7. јун 2018. у 04:39

сима симић
Сима Симић
Лични подаци
Датум рођења(1920-00-00)1920.
Место рођењаРакинац, код Пожаревца,  Краљевина СХС
Датум смрти15. април 1943.(1943-04-15) (22/23 год.)
Место смртиБусур, код Петровца, Војна управа у Србији (1941—1944) Србија
Професијапутар
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
1941 – 1943.
Херој
Народни херој од6. јула 1953.

Сима Симић (Ракинац, код Пожаревца, 1920 – Бусур, код Петровца на Млави, 15. април 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Родио се у селу Ракинац (данас Симићево), код Пожаревца 1920. године. Након завршене гимназије уписао се на Медицински факултет Универзитета у Београду. Већ у гимназији ушао је у СКОЈ. Након напада Немачке на Југославију вратио се у родни крај и ту организовао диверзантске групе и ударне десетине. После припрема они су почели да изводе акције: сечење телефонских стубова и спречавање сељака да носе намирнице за Немце.[1]

Моравска чета која је припала Другом шумадијском партизанском одреду формирана је 17. августа 1941. године, а међу првим борцима који су се тада окупили био је и Сима који је изабран за политичког комесара чете. Као комесар посебно се истакао у нападу на жандармеријску станицу у Жабарима у ноћи између 9. и 10. септембра. Тада је заробљено око 40 жандарма и запаљена општинска архива. У Жабарима је формирао народноослободилачки одбор састављен од седам мушкараца и две жене. Водио је жестоку борбу са недићевцима 30. септембра код Свилајнца. Њих су потпуног уништења спасили Немци који су им притекли у помоћ. У повлачењу разоружали су четнике Косте Пећанца који су им кренули у помоћ.[2]

Група је 15. фебруара поставила заседу на путу Пожаревац − Петровац којим је требало да прође Марисав Петровић са својим 5. добровољачким одредом. Око 10 часова наишча су кола у којма су били Немци. Партизани су припуцали и убили све немце. Тројица од њих били су официри, а свакако најзначајнији био је Хензел, командант 734. гренадирског пука и казнене експедиције која је послата у пожаревачки округ. Осим оружја пронађена је код Хензела торба у којој се налазила мапа на којој су била обележена сва места у источној Србији где се налазе партизани са именима и надимцима свих командира и политичких комесара. Документа је Сима одмах ослао у штаб и обавестио све партизанске групе о предстојећој офанзиви.[3]

Сима је са четом почетком априла 1943. прешао у ресавски срез, где су 14. априла напали рудник угља „Морава” у селу Плажану код Деспотовца. Када су заузели рудник, одржали су збор, а затим су кренули према Бусуру. Тамо су се склонили на салаш Димитрија Кадића. Упркос предострожности, четници су опколили салаш. Партизани су покушали да се извуку без борбе, али су их четници опазили и запуцали. Један метак погодио је и Симу и он је преминуо.[2]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 20. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[2]

Референце

  1. ^ Народни хероји Југославије 1982, стр. 196.
  2. ^ а б в Народни хероји Југославије 1982, стр. 197.
  3. ^ Народни хероји Југославије 1982, стр. 196-197.

Литература

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сима_Симић&oldid=20556781”