Пљешевица (Лика) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 7. децембар 2008. у 19:43

Пљешевица или Пљешивица је планина на граници Хрватске и Босне и Херцеговине у источном делу Личке висије. Као наставак планине Мале Капеле пружа се у смеру северозапад-југоисток од Плитвичких језера до Зрмање и дели Лику од Поуња.

Пљешевица припада динарском саставу. Већи део њене површине покривен је густом шумом иако назив планине сугерише оголелост (пљеша = ћела, пљешив 1. који је ћелав, 2. који је без дрвећа, без вегетације). Планина је изграђена од кречњака и са палеозојским је језгром. У подножју Пљешевице налазе се крашка поља: Крбавско, Подлапачко и Кореничко и пролази пруга Бихаћ-Книн као и пут Слуњ-Грачац. Најзначајнији врхови Пљешевице налазе се на почетку и крају планинског ланца:

Озеблин (1.657 m)
Гола Пљешевица (1.649 m^[1])
Пљешевички камен (1.616 m)
Кремен (1.591 m)

У 16. веку за Пљешевицу употребљавао се назив Вражји врт. За време ратова Аустро-угарске са Турцима Пљешевица је одиграла важну улогу као природна препрека турским освајањима.

Литература

Мала Енциклопедија Просвета, I-II, Просвета, Београд 1959.
Мала енциклопедија Просвета, I-III, Просвета, Београд, 1986.
Марковић, Јован Ђ.: Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Свјетлост, Сарајево, 1988.
Велики атлас свијета 2000., Мозаик књига, Загреб, 1988.

Референце

^ Мала просветна енциклопедија наводи ову бројку, међутим постоје и извори да је врх висок 1.646 m

Спољашње везе

Личка Пљешивица на страницама Хрватског планинарског савеза (језик: хрватски)

44° 45′ N 15° 45′ E / 44.750° С; 15.750° И / 44.750; 15.750 Координате: Пронађени додатни неочекивани параметри
{{#coordinates:}}: invalid latitude

[1] Мала просветна енциклопедија наводи ову бројку, међутим постоје и извори да је врх висок 1.646 m

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 '''Пљешевица''' или '''Пљешивица''' је [[планина]] на граници [[Хрватска|Хрватске]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] у источном делу [[Личка висија|Личке висије]]. Као наставак планине [[Мала Капела|Мале Капеле]] пружа се у смеру северозапад-југоисток од [[Плитвичка језера|Плитвичких језера]] до [[Зрмања (река)|Зрмање]] и дели [[Лика|Лику]] од [[Поуње|Поуња]].
-[[Слика:Licka_Pljesivica.jpg|мини|250п|Пљешeвица у Лици: поглед са Голе Пљешeвице]]
+[[Слика:Licka_Pljesivica.jpg|мини|250п|Пљешевица у Лици: поглед са Голе Пљешeвице]]
 Пљешевица припада динарском саставу. Већи део њене површине покривен је густом [[шума|шумом]] иако назив планине сугерише оголелост (''пљеша'' = ћела, ''пљешив'' 1. који је ћелав, 2. који је без дрвећа, без вегетације). Планина је изграђена од [[кречњак]]а и са палеозојским је језгром. У подножју Пљешевице налазе се крашка поља: Крбавско, Подлапачко и Кореничко и пролази пруга Бихаћ-Книн као и пут Слуњ-Грачац. Најзначајнији врхови Пљешевице налазе се на почетку и крају планинског ланца:
-* Озеблин (1.657 m)
+* Озеблин (1.657 -{m}-)
 * Гола Пљешевица (1.649 m<ref>Мала просветна енциклопедија наводи ову бројку, међутим постоје и извори да је врх висок 1.646 m</ref>)
-* Пљешевички камен (1.616 m)
+* Пљешевички камен (1.616 -{m}-)
-* Кремен (1.591 m)
+* Кремен (1.591 -{m}-)
 У [[16. век]]у за Пљешевицу употребљавао се назив Вражји врт. За време ратова [[Аустро-угарска|Аустро-угарске]] са [[Турци]]ма Пљешевица је одиграла важну улогу као природна препрека турским освајањима.