Харпије — разлика између измена
Поправљене везе: Ехидна → Ехидна (митологија), Зефир → Зефир (бог) |
м Поправљене везе: Арго → Арго (брод) |
||
| Ред 30: | Ред 30: | ||
Како би [[Финеј]] сео за сто, оне би одмах долетеле, појеле му јело, а оно што не би појеле, изгазиле би и загадиле изметом. |
Како би [[Финеј]] сео за сто, оне би одмах долетеле, појеле му јело, а оно што не би појеле, изгазиле би и загадиле изметом. |
||
Ово се свакодневно настављало све док није стигао [[Јасон]] с [[Аргонаути]]ма на броду [[Арго]]. |
Ово се свакодневно настављало све док није стигао [[Јасон]] с [[Аргонаути]]ма на броду [[Арго (брод)|Арго]]. |
||
Два јунака [[Аргонаути|Аргонаута]], [[Бореади|Калаис]] и [[Српски сроднички односи|Зет]], синови бога северног ветра [[Бореј]]а, који им је подарио крила, успели су отерати Харпије, све до Сирофадских острва у [[Јонско море|Јонском мору]]. Нису их убили јер им је [[Ирида]] обећала да Харпије више неће узнемиравати никога те су се оне вратиле у своју пећину на [[Крит]]у. Захвалан за њихову помоћ, [[Финеј]] је [[Аргонаути]]ма помогао рекавши им како да прођу [[Симплегаде]], зачаране стене. |
Два јунака [[Аргонаути|Аргонаута]], [[Бореади|Калаис]] и [[Српски сроднички односи|Зет]], синови бога северног ветра [[Бореј]]а, који им је подарио крила, успели су отерати Харпије, све до Сирофадских острва у [[Јонско море|Јонском мору]]. Нису их убили јер им је [[Ирида]] обећала да Харпије више неће узнемиравати никога те су се оне вратиле у своју пећину на [[Крит]]у. Захвалан за њихову помоћ, [[Финеј]] је [[Аргонаути]]ма помогао рекавши им како да прођу [[Симплегаде]], зачаране стене. |
||
Верзија на датум 16. јун 2018. у 06:43
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Харпије (грч. Harpyiai, лат. Harpyiae) су у грчкој митологији биле кћерке морског бога Тауманта и океаниде Електре. Персонификују мрачне облаке гоњене ветром.
Карактеристике
Харпије су биле богиње оштрог и брзог ветра, односиле су душе мртвих у Хад и веома ретко су се мешале у живот богова и људи.
Харпије:
- Аело - Окретна попут олује или горопадна
- Келено - Тамна, а позната и као брзонога
- Окипета - Брзолета, као вихор
Харпије у митовима
- Хомер, у својим делима их спомиње неколико, али по имену само Подаргу.
- Хезиод спомиње Елу и Окипету.
- Вергилије спомиње Окипету.
- Хезиод их је у својој Теогонији назвива предивним створењима са дугачком и лепом косом.
Харпије су, на самом почетку биле приказиване као не баш лијепа створења, као одвратне, смрдљиве жене са птичијим телом, а како је време пролазило слика Харпија се мењала, па су их почели приказивати прекрасним створењима сличним сиренама.
У средњем веку Харпије су се звали и девице - орлови.
Митологија
Јакоб ван Мерлант, 1350.
Осим Тауманта и Електре, као њихови родитељи се наводе и Тифон и Ехидна.
Једна од Харпија је, по Хомеру који у Илијади пише да је она са Зефиром, западним ветром, била мајка Ахилејевих коња.
Најистакнутија улога им је била у миту о краљу и врачу Тракије, Финеју, којег су оне по жељи богова морале да казне вечном глађу због злочина што га је он починио над синовима из првог брака.
Како би Финеј сео за сто, оне би одмах долетеле, појеле му јело, а оно што не би појеле, изгазиле би и загадиле изметом. Ово се свакодневно настављало све док није стигао Јасон с Аргонаутима на броду Арго.
Два јунака Аргонаута, Калаис и Зет, синови бога северног ветра Бореја, који им је подарио крила, успели су отерати Харпије, све до Сирофадских острва у Јонском мору. Нису их убили јер им је Ирида обећала да Харпије више неће узнемиравати никога те су се оне вратиле у своју пећину на Криту. Захвалан за њихову помоћ, Финеј је Аргонаутима помогао рекавши им како да прођу Симплегаде, зачаране стене.
Спољашње везе
Литература
- Војтех Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985
- Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.