Русински језик — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
+
Ред 57: Ред 57:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Rusyn language}}
{{Commonscat-inline|Rusyn language}}
* [http://doisrpska.nub.rs/index.php/filolog/article/view/391/pdf Михајло Фејса: Русински језик у Републици Србији/Војводини]
* [http://doisrpska.nub.rs/index.php/filolog/article/view/391/pdf Михајло Фејса: Русински језик у Републици Србији/Војводини]



Верзија на датум 24. јун 2018. у 11:29

русински језик
русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик
Говори се у Украјина
(Закарпатска област)
Словачка источна Словачка
Пољска јужна Пољска
 Мађарска
Румунија северна Румунија
 Србија ( Војводина)
Хрватска источна Хрватска
Број говорника
процењено бар 600.000[1]
Попис становништва: 50.000[2] (недостаје датум)
ћирилица (русинска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Србија ( Војводина)
Признати мањински језик у
Језички кодови
ISO 639-3rue
Распрострањеност русинског језика
  Већински језик
  Мањински језик
Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби (зелено)

Русински језик (русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик) је језик који се углавном говори у западној Украјини, као и у суседним регионима Словачке, Мађарске, Пољске и Румуније,али се говори и у САД, Аустралији и Канади.Такође, Панонскорусинским језиком (Панонскорусински језик) се говори у Србији и Хрватској, где на подручју северне српске покрајине Војводине има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички Русини, који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу источнословенских језика.

Прва граматика Русински језика: Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar') (1931) [3] и Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (1935).[4]

Писмо

Дијалекти и наречја русинског језика

  • Источнорусински језик-Закарпатско/Подкарпатско наречје русинског језикa --Закарпатје,Украјина
    • Лемковско наречје русинског језикa--Пољска
      • Прешовско наречје русинског језика--Словачка
        • Западнорусински језик Панонско наречје русинског језика--Војводина,Србија( и Хрватска

Види још

Референце

  1. ^ Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007. 
  2. ^ Ово су бројеви из националних званичних бироа за статистике:
    • Словачка - 24.201 [1]
    • Србија - 15.626 [2]
    • Украјина - 6.725 [3]
    • Хрватска - 2.337 [4]
    • Пољска - 5.800 [5]
    • Мађарска - 1.098 [6]
    • Чешка - 1.106 [7], Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: Источнорусински језик). Cleveland. 
  4. ^ Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: Источнорусински језик). Lviv. 

Литература

  • Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007. 
  • Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: русинском). Cleveland. 
  • Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: русинском). Lviv. 
  • Фејса, Михајло (2012). Русински језик у Републици Србији/Војводини. Бања Лука. 

Спољашње везе

Медији везани за чланак Русински језик на Викимедијиној остави