Видо Латковић

Видо Латковић (27. јуна 1901, Цетиње — 21. јула 1965, Београд) је српски књижевни историчар, књижевник и позоришни критичар.

Од 1945. до 1965. године радио је на Филолошком факултету Универзитета у Београду као професор теорије књижевности и народне књижевности.

Његова научна интересовања била су окренута ка значајним српским писцима XIX и XX века (Вук Стефановић Караџић, Петар Петровић Његош, Бранко Радичевић...).

На основу текста који је за штампу приредио са Радославом Бошковићем, припремљено је прво електронско издање „Горског вијенца“ са објашњењима и речником.

Обредне и обичајне песме сврстао је у једну групу. Сматрао је да шаљиве песме припадају некој од већ издвојених група.

Дела

• „Симо Матавуљ у Црној Гори“ 1939,
• „Чланци из књижевности“ 1953,
• „П. П. Његош“ (монографија) 1963,
• „Народна књижевност“ објављена након његове смрти.
• Видо Латковић аутор је другог допуњеног издања дела „Словеначко-српскохрватски речник“.