Пу Ји — разлика између измена
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 3: | Ред 3: | ||
| име = Пу Ји |
| име = Пу Ји |
||
| слика = Puyi-Manchukuo.jpg |
| слика = Puyi-Manchukuo.jpg |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = Пу Ји као цар Манџукуа |
||
| пуно_име = Пу Ји |
| пуно_име = Пу Ји |
||
| датум_рођења = [[7. фебруар]] [[1906]]. |
| датум_рођења = [[7. фебруар]] [[1906]]. |
||
| место_рођења = [[Пекинг]] |
| место_рођења = [[Пекинг]] |
Верзија на датум 27. јул 2018. у 07:52
Пу Ји | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Пу Ји |
Датум рођења | 7. фебруар 1906. |
Место рођења | Пекинг, Династија Ћинг |
Датум смрти | 17. октобар 1967.61 год.) ( |
Место смрти | Пекинг, Кина |
Породица | |
Супружник | Empress Wanrong, Tan Yuling, Wenxiu, Li Yuqin, Li Shuxian |
Родитељи | Zaifeng, Prince Chun Youlan |
Династија | Aisin Gioro |
Пу Ји (Chun Mansion, 7. фебруар 1906- Пекинг, 17. октобар 1967) је био последњи владар из династије Ћинг и последњи кинески цар. Био је син Zaifeng, Prince Chun и Youlan. на трон је дошао 2. децембра 1908 године, са само двије године те, преко својих регента Владао је од 2. децембар 1908 године, као малолетан уз помоћ свога стрица Заифенга, а његов владајући наслов Xуантонг (кинески: 宣統), по којем је такође познат, објављен је на кинеску Нову годину 22. јануар 1909. године. После Синхајске револуције 1911. године, Пу Ји је био присиљен да абдицира 12. фебруара 1912 године и одрекне се свога права да буде цар, али задржавајући само номинално наслов владара династије Ћинг и царског клана Аисин Гиоро. Од 1. до 12. јула 1917. био је накратко враћен на царски престо од стране војсковође Чан Суна. У Забрањеном граду остао је све до 5. новембра 1924. године, када га је војсковођа Фен Јусјан протерао.
Године 1932, након што је Јапан формирао марионетску творевину Манџукуо, Пу Ји је постављен на чело творевине под именом Датонг (Та-тунг). Две године касније, 1. марта 1934. године Јапан га је прогласио царем Кангдеом од Манџукуоа, којим је владао све до 1945. године. Пу Јиова царица била је Ванронг, али поред ње имао је и неколико конкубина. После капитулације Јапана, Пу Ји је завршио прво у совјетском заточеништву 1945.–1950 године. Након успоставе Народне Републике Кине 1949 године, Пу Ји је десет година провео у притвору као колаборациониста, где је написао своје мемоаре. До краја живота је био под сталним надзором, али није доживео и јавно срамоћење као неки његови савременици. Након преквалификације Пу Ји је почео радити као обичан вртлар и оженио се медицинском сестром. Године 1964. постаје члан Народне политичке консултативне конференције Кине и остаје члан све до своје смрти.
Умро од компликација узрокованих карциномом бубрега и срчаном маном, 17. октобра 1967. године у Пекингу. Сахрањен је као обичан грађанин у Кини и стога није добио традиционално постхумно име које су сви дотадашњи цареви имали.
Изван Кине је Пу Ји данас најпознатији по филму Бернарда Бертолучија Последњи кинески цар из 1987. године, који је темељен на Пу Јиовој аутобиографији.
Породично стабло
2. Zaifeng, Prince Chun | ||||||||||||||||
1. Пу Ји | ||||||||||||||||
3. Youlan | ||||||||||||||||