Дејмос — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 37: Ред 37:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last= Blunck|first= Jürgen|title = Solar System Moons. Discovery and Mythology|year=2010|publisher= Springer|location= Berlin Heidelberg|id= 978-3-540-68852-5|pages=4-5}}
* {{Cite book | ref= harv |last= Blunck|first= Jürgen|title = Solar System Moons. Discovery and Mythology|year=2010|publisher= Springer|location= Berlin Heidelberg|id= 978-3-540-68852-5|pages=4-5}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 2. август 2018. у 05:29

Уколико сте тражили бога из грчке митологије, погледајте чланак Дим (митологија).
Дејмос

Слика Дејмоса коју је снимио Викинг 2 1976. године
Слика Дејмоса коју је снимио Викинг 2 1976. године

Откриће
Открио Асаф Хол
Карактеристике орбите
Велика полуоса 23.460 km
Периапсис 23.453 km
Апоапсис 23.463 km
Екцентрицитет 0.0002
Период револуције 1,262 44 дана (30,30 сати)
Просечна брзина револуције 1,35 km/s
Период ротације 1.2624 дана (30,30 сати)
Нагиб 1,788
Физичке карактеристике
Средњи полупречник 6,2 km
Површина 483,05 km²
Маса 1,48 × 1015 kg
Запремина 998 km³
Густина 1,471 g/cm³
Гравитација 0,0039 m/s²
Магнитуда 12,4
Албедо 0,068

Дејмос је мањи од два Марсова сателита. Открио га је амерички астроном Асаф Хол 12. августа 1877. године, који је открио и други Марсов месец – Фобос. Оба сателита су добила име по пратиоцима бога Ареса (Марса) – Фобосу (Φόβος-страх) и Дејмосу (Δείμος-ужас). Претпоставља се да је Дејмос астероид чија је путања око Марса дозволила да он остане заробљен као сателит. Састављен је претежно од стена богатих угљеником и леда. Пречника је око 12,6 km (15 х 12,2 х 11) и масе око 1,8 х 1015 кг.[1]

Откриће

Јохан Кеплер је први претпоставио да око Марса круже два сателита, погрешно протумачивши анаграм којим је Галилео Галилеј најавио откриће Сатурнових прстенова. Осим тога, знајући да Земља има један сателит, а Јупитер четири (у то време се знало само за Галилејеве сателите) сматрао је логичним да Марс има два сателита. Међутим, истраживања која су спровели Јохан Хајнрих Медлер 1830. у Берлину и Луј д'Арес 1864. у Копенхагену нису дала резултате.[2]

У време велике опозиције Марса (када је Марс био истовремено у опозицији и у перихелу), августа 1877, амерички астроном Асаф Хал је открио прво Дејмос (11/12. августа), а затим и Фобос (17/18. августа). Именовао их је по пратиоцима бога Ареса, грчког пандана римском Марсу. За грчке уместо латинских назива се одлучио због неконзистентних превода на латински (тако се Дејмос среће као Палор, Терор или Формид код различитих староримских аутора).[2]

Особине

Извори

  1. ^ „Deimos”. Приступљено 23. 8. 2007. 
  2. ^ а б Blunck, Jürgen (2010). Solar System Moons. Discovery and Mythology. Berlin Heidelberg: Springer. стр. 4—5. 978-3-540-68852-5. 

Литература

  • Blunck, Jürgen (2010). Solar System Moons. Discovery and Mythology. Berlin Heidelberg: Springer. стр. 4—5. 978-3-540-68852-5. 

Спољашње везе

Дејмос на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дејмос&oldid=20692763”