Чачак — разлика између измена

Координате: 43° 53′ 17″ С; 20° 20′ 35″ И / 43.888166° С; 20.343166° И / 43.888166; 20.343166
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 2: Ред 2:
| назив = Град Чачак
| назив = Град Чачак
| име генитив=Чачка
| име генитив=Чачка
| слика = Urban promenade.jpg
| слика = File:Čačak collage.jpg
| опис_слике = Градско шеталиште
| опис_слике = Чачак- колаж слика
| грб = COA Čačak.jpg
| грб = COA Čačak.jpg
| опис_грба = Грб Чачка
| опис_грба = Грб Чачка

Верзија на датум 6. август 2018. у 16:48

Град Чачак
Чачак- колаж слика
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМоравички округ
РегионШумадија и западна Србија
Стара именаГрадац
Становништво
Становништво‍
 — 73.331
 — густина115,3 ст./km2
Агломерација115.337
Географске карактеристике
Координате43° 53′ 17″ С; 20° 20′ 35″ И / 43.888166° С; 20.343166° И / 43.888166; 20.343166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина240 m
Површина636 km2
Град Чачак на карти Србије
Град Чачак
Град Чачак
Град Чачак на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникМилун Тодоровић (СНС)
Поштански број32000
32101
32102
32103
32104
32105
Веб-сајт
www.cacak.org.rs

Град Чачак се налази у средишњем делу централне Србије, у Шумадији, између општине Горњи Милановац на северу и општине Лучани на југозападу. Административно припада Моравичком управном округу, чији је административни центар. На западу је општина Пожега која припада Златиборском округу, источно је општина Кнић која је саставу Шумадијског округа, а на југоистоку је град Краљево која припада Рашком округу.

Град Чачак је административни, привредни и културни центар Моравичког управног округа. Град Чачак има 58 насеља. По попису из 2011. године Чачак има 73.331 становника.

Географски положај

Град Чачак заузима географски простор између 20°7'15“ и 20°38'30“ источне географске дужине и 43° 44' и 44° 00' 30“ северне географске ширине.

Чачак се налази 145 километара јужно од Београда. Најближа му је граница са Босном и Херцеговином. Чачак се налази на контакту Шумадије и унутрашњих Динарида. Град заузима површину од 636 km² низ ток Западне Мораве, окружен планинама Вујан (857м) на северу, Овчар (958 м) и Каблар (885 м) на западу и Јелица (929 м) на југу док је на истоку отворен према краљевачкој котлини. У његовој близини су и планине Сувобор и Маљен које се налазе на северозападу.

Планине Јелица са (929 m), Овчар (985 m), Каблар (885 m) и Вујан (857 m) окружују Чачанску котлину кроз коју протиче река Западна Морава чија је дужина 318 km. Површина котлине је преко 270 km², дуга је око 40 km и пружа изванредне услове за пољопривреду.

Јединствену морфолошку целину представља Овчарско-кабларска клисура која се одликује стрмим странама, укљештеним меандрима и налази се под заштитом државе као природно добро од изузетног значаја. У клисури се налази Овчар Бања као и Овчарско-кабларски манастири, што клисури и околини даје посебан значај. У Чачку, поред реке Западне Мораве налази се место Кеј. Кеј је један од највећих крајева Чачка, тј. највећи крај после Авеније. Прво мање село поред Чачка су Лугови, затим Гуча, Турице, Лучани, и тако даље.

Клима

Клима Чачка и његове ближе околине припада умерено-континенталном типу са топлим летима и хладним зимама. Средња годишња температура ваздуха је 10,47 °C, а влажност ваздуха 80,7%. Чачак и околина нису изложени јаким ветровима. Ветрови долазе са севера и североистока, ређе са запада јер је окружен планинама. Просечна брзина ветрова је 2,3 m/s код северних, и 1,4 m/s код западних. Просечна годишња количина падавина је 692,9 мм, баш као и у главном граду, Београду.

Карактеристике рељефа

Рељеф града Чачка је претежно брдско - брежуљкасти, равничарски у центалном делу града и планински на њеном ободу. У погледу рељефа, територију града можемо поделити на три главне морфолошке целине: чачанску котлину, брдско-брежуљкасти предео и планински предео.

Чачанска котлина, надморске висине од 200 - 300 m, је на територији града оивичена планинама Овчар и Каблар са запада, Јелица са југа и планинама Вујан и Буковик са севера. Дужина чачанске котлине од Овчарско-кабларске клисуре до краљевачког сужења износи око 40 км, средња ширина око 5,5 км, а укупна површина износи нешто преко 270 km². Град Чачак се налази у централном делу чачанске котлине на обалама Западне Мораве.

Брдско-брежуљкасти предео који захвата простор од 300 - 500 м надморске висине је део територије који чини прелаз између равничарског и планинског предела и захвата скоро трећину површине града Чачка. Рашчлањен речним долинама даје утисак благо заталасаног земљишта које се благо спушта у чачанску котлину. На њеним падинама се налазе бројни засади воћњака и винограда који у пролеће и јесен привлаче својим цветним мирисима и плодовима.

Планински предео захвата географски простор од 500 м до 985 м - највиши врх Овчара. По пејзажној разноликости, облику и висини, биљном и животињском свету, планине овог краја поседују посебне природне вредности. Издвојићемо следеће планине: Јелица, Овчар, Каблар и Вујан.

Јелица (929 м) се пружа правцем северозапад-југоисток у дужини од око 30 км. Представља природну границу између брдско-брежуљкастог Драгачева на југу и чачанске котлине на северу. Изграђена је од горњо - кретацејских седимената, тријаских кречњака, габра и серпентина. Највиши врхови ове планине су: Црна стена (929 м), Вериње (874 м), Градина (846 м), Рајачки вис (818 м). Подножје планине је под ораницама и воћњацима, док су у вишим пределима храстове и четинарске шуме са солидним фондом дивљачи. На једном од ових врхова - Градини налази се истоимени археолошки локалитет вредан пажње. Овде је откривен стари утврђен град са остацима пет базилика из XИ века нове ере, као и други објекти из старог доба, који својом тајанственошћу привлачи бројне излетнике.

Овчар (985 м) је највиша планина на територији града. Од Јелице је одвојен преседлином Стражевица (610 м), са кога се врло стрмо диже купасти врх. Претежно је састављен од кречњака и доломита кроз које је избила дебела жица еруптивних стена. На стрмој кречњачкој страни, према Западној Морави, усечена је Овчарско - кабларска клисура - предео изузетних одлика „И категорија“. На падинама ове планине налази се пет манастира део "Српске Свете горе". На врху Овчара изграђен је преко 60 м висок ТВ релеј и подигнута зграда са уређајима за потребе радио и телевизије. Поред овог релеја налазе се остаци старог релеја који је срушен за време бомбардовања 1999. године. Са највишег врха града Чачка, који је уједно највиши врх и видиковац, пружа се леп поглед на околину, чачанску котлину, клисуру и меандре Западне Мораве.

Каблар (885 м) је сачињен од дијабаза, рожнаца, кречњака и серпентина. На југу је одвојен од Овчара дубоко усеченом Овчарско-кабларском клисуром. Ова јужна готово гола, стрма и кршевита страна у клисури, јако је врлетна и на више места окомита. Високе голе литице уздижу се над Моравом неколико стотина метара. На падинама ове планине налази се пет манастира и једна мања црквица „Свети Сава“ уклесана у пећини. Северне падине су благе и постепено прелазе према подгоринама планина Маљен и Сувобор. Подножје планине (изузев јужних падина) је под ораницама, воћњацима и пашњацима, док су виши предели под шумом.

Вујан (857 м) представља планински венац који одваја чачанску котлину на југу од таковско-рудничког краја на северу. Састоји се од габра, серпентина и доњокретацејских наслага. Рашчлањен је на више планинских врхова, као што су: Велики Вујан (857 м), Буковик (850 м) и Острица (802 м).

Етимологија

Старо име Чачка је Градац. Њим је у 12. веку владао брат Стефана Немање, Страцимир Завидовић (1168—1189), који је изградио цркву Моравски Градац, која и данас стоји у центру града, али под називом црква Светог Вазнесења Христовог. Реновирана је 2011. године. Чачак постоји под овим именом од 1408. године. Од 1459. када је Србија пала под турску власт па до 1867. године, Чачак је био део Отоманске Империје. Изузетак је период од 1718—1739. када је насеље било под влашћу Хабзбуршке монархије. Град је био и главно попроште битака у Другом српском устанку 1815. године. Две године касније Србија је добила аутономију, а 61 годину после тога је добила независност на берлинском конгресу 13. 7. 1878. Од 1882. године Чачак је био део Краљевине Србије, од 1918. до 2003. део Југославије, од 2003—2006. године део Србије и Црне Горе, а од 5. 6. 2006. део Републике Србије.

Демографија

У Граду Чачку живи 58471 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 25304 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89. Чачак је великим делом насељен Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 18.808
1953. 24.020
1961. 34.964
1971. 49.422
1981. 62.258
1991. 70.475 69.707
2002. 73.217 74.652
2011. 74.859
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
 70.947 96,89%
Црногорци
  
 402 0,54%
Роми
  
 349 0,47%
Југословени
  
 263 0,35%
Македонци
  
 111 0,15%
Хрвати
  
 78 0,10%
Муслимани
  
 46 0,06%
Словенци
  
 16 0,02%
Руси
  
 13 0,01%
Мађари
  
 11 0,01%
Бошњаци
  
 11 0,01%
Украјинци
  
 8 0,01%
Бугари
  
 7 0,00%
Албанци
  
 7 0,00%
Горанци
  
 6 0,00%
Румуни
  
 4 0,00%
Чеси
  
 3 0,00%
Русини
  
 3 0,00%
Немци
  
 3 0,00%
Буњевци
  
 3 0,00%
Словаци
  
 2 0,00%
непознато
  
 469 0,64%


Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 127
  
  
 131
80+ 315
  
  
 522
75—79 738
  
  
 1.095
70—74 1.387
  
  
 1.625
65—69 1.915
  
  
 2.239
60—64 1.946
  
  
 2.242
55—59 1.647
  
  
 1.860
50—54 2.790
  
  
 2.813
45—49 3.299
  
  
 3.613
40—44 2.733
  
  
 3.129
35—39 2.305
  
  
 2.675
30—34 2.140
  
  
 2.390
25—29 2.521
  
  
 2.640
20—24 2.675
  
  
 2.770
15—19 2.833
  
  
 2.629
10—14 2.352
  
  
 2.173
5—9 1.882
  
  
 1.841
0—4 1.645
  
  
 1.580
Просек : 37,9 39,7
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 5.371 6.961 10.917 15.500 20.083 22.723 25.304
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 4.628 6.051 5.463 6.774 1.604 608 124 29 11 12 2,89
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 29.371 8.873 18.475 1.041 848 134
Женски 32.373 7.345 18.663 4.512 1.746 107
УКУПНО 61.744 16.218 37.138 5.553 2.594 241
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 13.684 321 0 168 5.625
Женски 12.391 211 1 123 3.628
УКУПНО 26.075 532 1 291 9.253
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 377 776 2.270 339 1.069
Женски 120 234 2.809 400 413
УКУПНО 497 1.010 5.079 739 1.482
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 128 465 652 381 370
Женски 341 561 461 893 1.601
УКУПНО 469 1.026 1.113 1.274 1.971
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 427 0 1 315
Женски 419 6 0 170
УКУПНО 846 6 1 485

Историја

Богата историја Чачка никад није темељно проучена, а историјска налазишта су често била уништавана модерном урбанизацијом. Градска црква и Гимназија се налазе на изузетном неолитском налазишту, а локалитети на Јелици и у Атеници показују да је Чачак у та доба био веома развијено насеље.

Неолит

Најстарија откривена археолошка налазишта на овом простору, која говоре о постојању људских заједница и њиховом животу, припадају периоду неолита или млађег каменог доба (од око 5500. до 3200. п. н. е.). Регистровани су и локалитети из бронзаног доба, углавном хумке. Најбогатија налазишта се налазе на локалитету Градина на падинама планине Јелица и у самом центру града где су пронађени изузетни грађевински лукови као и накит из тог доба.

Стари век

Најзначајнији налаз је из Атенице, где су око 500. пре нове ере сахрањени, највероватније, трибалски кнез и кнегиња са богатим златним и сребрним накитом. Следећи велики историјски период одговара времену римске доминације на овом подручју. У оквиру чачанске општине откривене су бројна пољопривредна имања са пратећим објектима (villae rusticae) из римског доба. На основу још неких налаза (епиграфских натписа, метала и керамике) може се рећи да се антички живот на овом простору одвијао у периоду од I. до почетка V века наше ере, када је територија Чачка и околине припадала римској провинцији Далмацији.

У самом центру града истражене су терме из II и IV века наше ере. Након велике сеобе народа на овом простору живот замире. Тек у VI веку у брдско-планинском подручју око Чачка подиже се византијско утврђење, данас названо Градина, за које се претпоставља да је представљало административни и верски центар целог подручја.

Средњи век

Најстарији поуздано потврђени материјални остаци живота Срба на овим просторима, који су се на Балкан доселили за време византијског цара Ираклија (610—641), откривени су на локалитету „Кулина“ под Кабларом и који су датирани на X-XI век.

За време Стефана Немање, овај крај под влашћу његовог брата Страцимира, који њиме управља између 1168. и 1189. године, и када на месту данашње цркве подиже манастир Моравски Градац, који је био и седиште епископије а касније митрополије. Чачак се под данашњим именом први пут помиње 18. децембра 1408. године, у једном спису из Дубровачког архива.

Чачак под турском влашћу

Падом под Турке (1459), Градац је претворен у турску паланку (црква Богородиве Градачке претворена је у џамију), а старо градачко становништво је истербљено. У последњем војном походу Сулејмна Величанственог (1566) Чачак се наводи као седиште кадије, а помиње се и његово раније име као Стари Градац (тур. Ески Хисарлук}. Турски географ Хаџи-Калфа наводи у Смедеревском санџаку варош „Џаџка, на београдском путу, на обали Мораве“, као седиште кадилука, а турски географ Евлија Челебија на путу из Едирна (1660), помиње турска касабу (варош) Џаџка.

Турска власт на овим просторима није била угрожена све до Бечког рата (1683—1699). Аустријска војска је 1688. године продрла дубоко у Србију, када су устаници опленили и Чачак. Након две године аустријска војска и српски устаници били су поражени, а турска војска је ускоро разорила и сва устаничка места у Западној Србији. Мир између две царевине није дуго трајао. Уочи Аустро-турског рата 1716—1738. Чачак је имао око 150 кућа. Ослобођење у јесен 1717. затекло је „ненасељено пусто место“, које Пожаревачком миром остало у аустријским рукама. Турци су у својој офанзиви крајем фебруара 1738. поново заузели и спалили Чачак.

После поновног пада северне Србије у турске руке велики део овог простора остао је пуст услед сеоба преко Саве и Дунава. То је време када се на ово подручје насељава становништво из Црне Горе, Херцеговине, Босне и Старог Влаха.

Чачак у време Првог и Другог српског устанка

Чачак је у Првом српском устанку ослобођен у пролеће 1804. године. Варош је 1808. имала 250 становника. Када су Турци 1813. напали Србију са свих страна, под њихову власт пао је и Чачак. После поновног освајања Србије репресалије над српским становништвом од стране Турака биле су неподношљиве. Мисао о новом устанку ниједног тренутка није замирала. У селу Трнави код Чачка, септембра 1814. избила је Хаџи-Проданова буна и углавном је остала у локалним оквирима. Турци су је свирепо угушили. Нови устанак плануо је у Такову следеће 1815. године на пролеће, и захватио велики део Србије. Велика битка на Чачку трајала је од 25. априла до 13. јуна. Решена је у неколико узастопних бојева на простору од брда Љубића и варошког шанца. Погинуо је и предводник турске војске Имшир - паша, и уништена главнина турске војске у београдском пашалуку. Чачак се после Другог српског устанка развијао као нахијско седиште. После коначног одласка Турака из Чачка, почетком тридесетих година XIX века, варош је имала само 900 становника.

Чачак уочи српско-турских ратова од 1876—1878. године

Године 1866. у Чачку су у 607 домова пописана 1.922 становника (1.099 мушких, 823 женских особа, 692 у браку, 124 удових, 630 писмених, 509 пореских глава и 191 момак-бећар. Независност и међународно признање коју је Србија добила 1878. године условили су велики економски препород целе земље. Чачак постаје велики центар за промет пољопривредних производа у Западној Србији.

У јулу 1888. године за председника општине изабран је Алимпије-Алекса Пушељић, учесник Српско-турског рата, у коме је одликован сребрном медаљом, 1894. Таковским крстом петог реда и 1898. Таковским крстом четвртог реда. Алекса Пушељић се из Бељине доселио у Чачак и отворио дућан око 1870. године. Као јако способан трговац, убрзо ће купити од официра Светозара Хаџића зграду у којој је била механа, а коју ће такође претворити у дућан, а пар година касније и собе за издавање на спрату. 1905. саградио је и велелепну кућу преко пута данашње Поште, која данас представља заштићени споменик архитектуре на преласку из деветнаестог у двадесети век. Пушељића Кућа је дело чешког архитекте Франца Неквасила и саграђена је у необарокном стилу. Поседовао је и многе стамбене објекте у истој улици, као и куће у улици Кнеза Милоша. По политичком опредељењу био је напредњак. Почетком двадесетог века био је изабран у најуже руководство странке. Председник општине Чачак био је од јула 1888. године до јуна 1903. године када је после Мајског преврата смењен, иако је законски био поново изабран. Телеграмом се жалио министру унутрашњих дела, а одговор министра на полеђини овог телеграма био је Није изабран по новом закону. За време његовог мандата општина је од манастира Сретење купила плац са малом кућом са изласком на данашњу Мутапову улицу, у којој ће бити отворене школа. Ову куповину одобриле су више власти у Београду. За народног посланика изабран је 1895. и учествовао је у сазивима до 1897. односно до њеног распуштања до кога је дошло због компромиса краља и радикала који нису учествовали у раду ове скупштине. Као посланик вароши Чачак предлагао је да се на Љубићском брду подигне споменик или сагради црква, такође да се сагради велика касарна, да се ту врати окружна команда и да конзисторија буде враћена у Чачак. Са Иваном Стојшићем, чачанским апотекаром, краљевим послаником, заједнчки је поднео предлог о изградњи болнице. Такође је предложио градњу железничке пруге Крагујевац-Чачак. У железнички саобраћај Чачак је укључен 1911. када је у град ушао први воз.

Привредни напредак условио је и раст града. Број становника се са 2.290 из 1874. године повећао на 3.869 у 1890. години, да би 1900. годину дочекао са 4.232 житеља чији је број нарастао на 5.671 у 1910. години.

Чачак у Другом светском рату

Током 1941. године Чачак и његова околине су средиште устанка, као и каснијег грађанског рата између партизана и четника. Сукоби између два покрета избили су око питања заједничке команде, ознака које нису државне, револуционарних органа власти. Немци су поред репресије над цивилним становништвом и појединачних и масовних ликвидација својих непријатеља, извршили и пљачку индустријских постројења. Окупација је у многоме вратила читаво подручје чачанског краја, у период са почетка XX века. У јесен 1944. године потпомогнути подршком западних савезника и јединица Црвене армије, припадници партизанског покрета однели су превагу. Коначно ослобођење Чачка догодило се 4. децембра 1944. када су немачке јединице истеране из града.

Чачак после Другог светског рата

После Другог светског рата, Чачак је доживео нагли раст броја становника, урбанизацију и индустријализацију. После Другог светског рата дошло је до револуционарног преображаја друштва. Монопол комунистичке партије у свим видовима живота трајао је више деценија, све до првих вишестраначких избора у Србији 1990. године, односно до 2000. године када је дошло до коначног смењивања носиоца старог режима наслеђеног из временена комунизма. Развој Чачка од ослобођења земље 1945. године био је успорен услед последица окупације и рата. Обновљена су многа и погинута нова предузећа, културне установе, спортска друштва. Град којег данас познајемо у овом периоду добио је и своју архитектонску физиономију. Број становника Чачка непрекидно је растао. Од око 13.000 из 1948. године, када је достигнут број житеља града пре почетак Другог светског рата, преко 27.642 становника у 1961. години до 72.392 у 1991. години. У целој општини је 1991. било укупно 116.618 становника. Према последњем попису из 2002. године, у граду је живело 73.217 становника, а у општини 117.072 становника.

Култура и уметност

Од анонимне насеобине до модерног града са почетка 21 века, овај град је прешао дуг и трновит пут. Живу стварност и моћ стваралачког духа и умећа сведоче и обликују људи које је овај град изнедрио али и примио под своје скуте. Највише трагова о граду оставили су уметници, писци, сликари, градитељи и то од најранијег гвозденог доба, преко средњег века до данашњих дана. Само лице града, које се да видети у фасадама, споменицима и културним установама је одраз уметничке душе и љубави његових становника према лепом. Најбоља уметничка дела о Чачку сачувала су особиту атмосферу и дух овог града.


Град има богату понуду културних садржаја. У току позоришне сезоне актуелно је гостовање многобројних позоришних трупа из целе Србије у Дому културе, (који у свом склопу има и Драмски студио, балетску, ликовну, вајарску школу). Изложбе, али и разни наступи, културне и књижевне вечери изводе се и у галеријама „Надежде Петровић“ и „Рисим“, Народном музеју, Салону фотографија, Међуопштинском историјском архиву, простору Градске библиотеке, згради Дома ученика и др. Ликовне и вајарске колоније се одржавају најчешће у Овчар бањи. Бројне су културно-уметничке и забавно-туристичке манифестације у граду и ближој околини које привлаче велики број поклоника етно културе, изворне народне музике и других пратећих садржаја. Актуелна уметничка продукција у граду може се пратити и кроз деловање разних група и удружења (професионалних и аматерских), затим приватних галерија, ликовних радионица, колонија и многобројних ентузијаста.

Коначна обнова цркве извршена је 1834. године. У граду је 1837. почела је са радом и Гимназија. Средином XIX века Чачак је имао око 1.500 становника. Градски центар са саборном црквом и објектима балканске архитектуре подсећао је на доба прве владе кнеза Милоша Обреновића.

Након трогодишње Аустроугарске окупације, Чачак је ослобођен 25. октобра 1918. године. Град је наставио свој развој, али овога пута у сасвим новом амбијенту проширене државе.

Општи напредак огледао се и прерастањем Гимназије у Чачку из шесторазредне у осморазредну и отварањем нове зграде 1927, у којој је гимназија и данас смештена. Извршена је и обнова цркве, 1929. године. Све је то за последицу имало и повећање становника града, са око 5.000 из 1918. на око 13.000 пред 1941. годину.


Установе културе

Градска Библиотека „Владислав Петковић Дис“

Угледни Чачани, окупљени око Окружног начелника Милије Драгићевића, 12. јануара 1848. године по старом календару, основали су „Друштво Читања Србско-Славенских Новина“, најстарију установу културе у граду на Западној Морави. Тај 12.јануар 1848. године, постао је претеча касније основаног Читалишта, па Читаонице, Књижнице и Библиотеке, камен међаш храму писане и штампане речи и знања. Настављачи Друштва основали су 1860. године Читалиште, чије је освежење оглашено звонима са Страцимирове задужбине и прангијама, што говори колики значај и част су наши преци давали књизи.


Библиотека носи име песника Владислава Петковића Диса, утемељивача модерне српске поезије, творца „Нирване“, „Утопљених душа“, „Можда спава“... Почеци чачанске библиотеке сежу у 1848. годину, када су угледни грађани варошице од 1.000 становника основали „Друштво Читања Српско-Славенскиј Новина у Чачку“ 12/24. јануара 1848. Чланови друштва потицали су углавном из редова чиновника. Друштво се претплатило на десетак листова, који су се тада могли набавити искључиво у Београду. Неповољне културно-просветне, али и финансијске околности условиле су да прво друштво за читање новина буде кратког века. Зато се 15/27. маја 1860. године оснива Читалиште у Чачку, уз звоњаву звона на градској цркви и пуцњаву прангија. Читалиште је убрзо стекло 80 чланова, али, како је остало записано „да је читалиште чачанско без мног(х) потреба и млого сиротно“, оно се гаси 1867. године „из неких узрока“. Ипак, међу тадашњим Чачанима преовладала је љубав према писаној речи и жеља да се не заостаје за другима, па је 5/17. јануара 1869. године основана нова Читаоница, која је 1874. године имала 68 чланова, преко 30 листова и часописа, као и више десетина књига. До 1881. године број чланова је опао на 45, листова на 15 а књига на 30 примерака, чему су узрок били ратови са Турском 1876–1878. године. Непозната је судбина Читаонице, као и осталих покушаја образованих становника града на Западној Морави до Првог светског рата на успостављању сталне установе за културу читања. Остао је податак из 1899. године да је Читаоница „негда цветала а сада једва животари“. Читаоница је почетком XX века престала са радом, о чему сведочи „споразум” у Начелству округа чачанског 1909. године о отварању и оснивању јавне библиотеке, „јер се у Чачку и околини осећа потреба и жеља за оснивање…“.

Између два светска рата

Рад читаонице, под именом Чачанска грађанска читаоница, обновљен је почетком 1921. године, након што је током Првог светског рата књижни фонд уништен. Лист „Правда” из Београда је 3. фебруара 1921. године пренео апел чачанске читаонице уредништвима листова, журнала и часописа за слање издања. Ова установа није опстала (престала је са радом око 1928. године), али је 16. маја 1934. године у Учитељском дому у Чачку почела да ради Уједињена књижница и читаоница, која је до краја 1936. године имала 476 чланова и 3.000 књига. Овако устројена Књижница радила је до 7. маја 1937. године, када је распуштена одлуком власти, под сумњом да је легло комуниста. Обнову рада Уједињене књижнице и читаонице Министарство просвете одобрило је 29. августа 1939. године, мада је Уједињена књижница стварно почела да ради 26. априла 1939. године и то само два сата недељно. Председник Управе књижнице био је Стеван К. Вучковић, учитељ у пензији, а књижничар је била Маргита М. Радовић, професор. Вредно је напоменути да је Уједињена књижница 1939. године имала и једну „покретну књижницу“, са садржајима примереним селу, па се према потребама селила из једног села у друго и била пропагатор образовања и читања у руралним срединама.

Оснивање данашње библиотеке

Окончање Другог светског рата и смиривање прилика у земљи било је плодотворно за оснивање Градске књижнице и читаонице фебруара 1946. године. Књиге за читаоницу прикупљане су од грађана у „недељи прикупљања књига у граду“, што је био иницијални фонд књига библиотеке. Одлуком Народног одбора општине Чачак 5. априла 1961. године установа добија име Градска библиотека. Градска књижница је након Другог светског рата била смештена у Луковића дућанима на месту данашње књижаре „Бранислав Нушић“ у Дому културе, да би око 1950. године била пресељена у три просторије на спрату данашњег биоскопа „Сутјеска“. Године 1965. Градска библиотека усељава се у просторије бившег хотела „Касина“, да би по завршетку изградње Дома културе библиотека ту добила 400 m² простора 1974. године, где је и до данас подстанар. Стара и позната Вирерова или Хаџића кућа, у Господар Јовановој улици, додељена је на коришћење Градској библиотеци 1986. године. Од 1994. године библиотека у Чачку је матична за подручје општина Чачак, Горњи Милановац, Лучани и Ивањица. Управни одбор Градске библиотеке септембра 1998. године, поводом 150 година постојања, прихватио је иницијативу да установа носи име Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ Чачак.


Данас библиотека има око 140.000 књига, а у оквиру легата чува велики број старих и ретких књига. Библиотека има око 5 000 редовних чланова. Последњих деценија се појављује као значајан издавач, а позната је и ван граница Србије по песничкој манифестацији „Дисово пролеће“ у част Владислава Петковића Диса и поезије. Гости „Дисовог пролећа“ били су најзначајнији песници XX века. Прво Дисово пролеће организовано је 13. априла 1964. године, када је пред Дисовим спомеником беседио Бранко В. Радичевић.

Уметничка Галерија „Надежда Петровић“

Уметничка галерија „Надежда Петровић“ (основана 1961. год.), једна је од најстаријих и најзначајнијих установа овог типа у земљи. Галерија носи име Надежде Петровић (1873-1915), рођене Чачанке, најзначајније српске сликарке с почетка XX века, која својим стваралаштвом уводи српску уметност у савремене европске уметницке токове. Делатност Галерије је праћење савремене ликовне продукције кроз излагачку делатност, заштита покретних културних добара кроз своје збирке: „Надежда и савременици“,„Југословенско сликарство друге половине XX века“,„Савремена уметност“ и „Спомен збирка Богића Рисимовића-Рисима“.

Галерија поседује 400 експоната који су репрезентативна дела наше уметности. Најпознатија манифестација коју организује Галерија је бијенална, селекторска манифестација „Меморијал Надежде Петровић“, на којој је до 2002. године (22. Меморијал) излагало преко 500 уметника и уметницких група. Галерија располаже са два изложбена простора смештена у две посебне зграде у старом градском језгру. Зграде су споменици културе - градска архитектура с почетка XX века.

Дом културе

Дом Културе

Дом културе је основан 1971. године. Од тада до данас веома успешно је презентовао грађанима Чачка бројне позоришне представе, концерте, изложбе, књижевне вечери и све оно што чини културу и уметност. Осим тога саставни део програма је и едукација младих. То се одвија кроз следеће активности: Ликовни студио Дома културе, Стрип радионица и Радионица за анимирани филм. Драмски програм је заступљен у две групе: Драмски студио и Глумачка радионица која има више група полазника различитог узраста. Они су успешно реализовали неколико позоришних представа.


Дом културе сарађује са осталим установама културе и осим презентације културно уметничких програма бави се и организацијом семинара, сајмова, предавања, разних трибина и слично. Издавачка делатност је такође заступљена. Ту су Часописи за културу и уметност АРТ 032 и Градац (као суиздавач са Уметничким друштвом Градац). У простору Дома културе ради и књижара „Бранислава Малтез“, која својом делатношћу употпуњава програм.

Уметничка Галерија „Рисим“

Галерија „Рисим“ је саставни део уметничке галерије „Надежде Петровић“ и представља легат породице Рисимовић. У њој је стална поставка слика Богића Рисимовића-Рисима, сликара, песника и приповедача, рођеног 14. марта 1926. године у Чачку.

Конак Јована Обреновића

Народни Музеј

Народни Музеј у Чачку је основан 1952. године. Ова установа у више поставки нуди поклоницима споменичке баштине, предмете који сведоче о бурној прошлости овог дела Србије. Поставка је у Конаку Јована Обреновића из 1835. године. Садржи налазе из праисторијског и римског доба, Првог и Другог српског устанка и ослободилачких ратова српског народа у XIX и XX веку. Музеј се бави научно-истраживацким и археолошким радовима као и рестаурацијом вредних старих предмета. У својој галерији организује изложбе високе културне, уметничке и историјско-етнографске вредности. Једна од делатности Музеја је издаваштво, а објављује и свој годишњак - Зборник радова.

Међуопштински историјски архив

Међуопштински Историјски Архив

Архив, сређује, чува, штити и публикује архивску грађу која сведоци о слојевитој економској, политичкој и културној прошлости Чачка и Моравичког округа. Издавач је зборника архивске грађе, часописа „Изворник“. Организује изложбе писаних сведочанстава и фотографија из прошлости. Од оснивања 1948. до 1959. управница архива била је Маргита Радовић (1895-1959).[4]

Архив је смештен у згради бившег Начелства округа чачанског, која је подигнута 1877. године, у улици Господар Јованова 2. У приземљу зграде су депои са архивском грађом, а на спрату радне просторије, библиотека са читаоницом, фотолабораторија и галерија архива. Зграда у којој је смештен Архив, проглашена је за културно добро великог значаја, 11. фебруара 1974. године.

Образовање

Град Чачак има:

  • 2 предшколске установе - на 17 локација у граду,
  • 18 основних школа,
  • 7 средњих школа,
  • 1 школу за образовање одраслих
  • 2 факултета који раде у оквиру Крагујевачког универзитета
  • Институт за воћарство

Предшколске установе

Најмлађим становницима града пружа се посебна пажња. Пораст броја становништва, а самим тим и деце имао је за потребу отварање предшколских установа свих профила, тј. од јаслица, преко дневних боравака за децу па до припреме за полазак у школу. Град има велики број како јавних тако и приватних објеката овог типа који адекватно и квалитетно служе својој намени.


  • ПУ „Радост“

Предшколска установа „Радост“ у Чачку почела је са радом 1928. године као Забавиште, да би је 1959. године НОО Чачак основао као Дечји вртић „Радост“. Седиште ПУ „Радост“ је у вртићу "Надежда Петровић" и налази се у улици Надежде Петровић бр.8 у Чачку.


Основна делатност Установе је организовано васпитање и образовање, нега, превентивно здравствена заштита, исхрана, социјални рад, одмор и рекреација деце од једне до седам година. За обављање основне делатности Установа користи 19 својих објеката, као и адаптиране просторе у основним школама и месним заједницама у којима се реализује четворочасовни Припремни предшколски програм.


Програм рада Установе остварује се у 127 васпитних група целодневног боравка у које је уписано 3221 дете узраста од једне до седам година. У 39 јаслене групе борави 629 деце. У 88 васпитних група уписано је 2592 детета узраста од 3 до 7 година, а у 35 предшколске групе на градском и сеоском подручју има 537 деце.

Основне школе

Прва училишта у којима се стицала писменост у чачанском крају били су манастири и цркве, којима овај крај Србије обилује. Најстарије школе на овом подручју биле су у манастирима Тројица и Сретење. У доба Првог српског устанка (1805) радила је, као једна од првих, школа у Чачку. Исто тако и прва сеоска школа је отворена у околини Чачка (село Заблаће) и то тик пред Први српски устанак. Са развојем града и повећањем становништва растао је и број школских установа.

  • ОШ 1. новембар (Специјална)
  • ОШ 22. децембар-Доња Трепча, Чачак
  • ОШ Божо Томић-Пријевор Чачак
  • ОШ Бранислав Петровић-Слатина, Чачак
  • ОШ Владислав Петковић Дис-Заблаће, Чачак,
  • ОШ Вук Караџић
  • ОШ Ђенерал Марко Ђ. Катанић-Бресница, Чачак
  • ОШ Др Драгиша Мишовић
  • ОШ Филип Филиповић
  • ОШ Прељина-Прељина, Чачак,
  • ОШ Милица Павловић, Чачак
  • ОШ Ратко Митровић
  • ОШ Степа Степановић-Горња Горевница, Чачак
  • ОШ Свети Ђакон Авакум-Трнава, Чачак
  • ОШ Свети Сава
  • ОШ Танаско Рајић,
  • ОШ Татомир Анђелић-Мрчајевци, Чачак
  • ОШ Музичка школа Др Војислав Вучковић

Средње школе

Велики број основних школа прати и сразмеран број средњих школа адекватних профила образовања у којима се образују кадрови у складу са потребама друштва али и интересовањима младих. Једна од најстаријих средњих школа у Србији је чачанска Гимназија која је основана 1837. године. Изузетан реноме у области образовања поседују и економска, техничка, медицинска, машинска али и новооснована прехрамбено-угоститељска школа.

  • Гимназија
  • Економска школа
  • Машинско-саобраћајна школа
  • Прехрамбено-угоститељска школа
  • Медицинска школа
  • Техничка школа
  • Средња музичка школа
Факултет техничких наука у Чачку

Високошколске установе

Поред великог броја средњих школа Чачак има и одређени број државних и приватних акредитованих високошколских установа (академских и струковних студија) који младима пружају адекватно стручно образовање из области агрономије, техничких наука и економије. За младе академске грађане који су поклонили своје поверење овом граду обезбеђен је смештај у Студентском дому који се налази преко пута факултета.

  • Факултет техничких наука
  • Агрономски факултет-Чачак
  • Висока техничка школа струковних студија-Чачак
  • Висока пословна школа струковних студија-Чачак

Привреда

Чачак је 1921. године, добио и електричну енергију за напајање домаћинстава и првих већих индустријских постројења, Војно-техничког завода који је почео са радом 1930. године и запошљавао око 1.000 радника и Фабрике хартије, основана 1930. и која имала око 200 радника.

Чачак је до деведесетих година прошлог века важио за привредно средиште општине, док у регионалној расподели развоја није био превише битан. Можда је због тога пропадање друштвених предузећа у њему кренуло раније него у околним градовима (Краљеву и Горњем Милановцу, на пример). Чачани су на време почели развијати приватно предузетништво, па је Чачак данас по привредном развоју далеко испред свих суседа и наметнуо се као средиште Моравичког округа. Некадашњи привредни дивови су или пред посустајањем (Слобода), или су у току НАТО напада на СРЈ уништени скоро у потпуности (Цер), али се зато развијају бројна приватна предузећа чија су имена постала познате и препознатљиве робне марке.

Структуру чачанске привреде чине пољопривреда, индустрија, трговина и услужне делатности. Заступљена је, осим пољопривредне производње, и производња папира, електричних апарата за домаћинство, резних алата за обраду метала, неметала и дрвета, прозвода хемијске индустрије, термотехничких уређаја, дрвене, металне и комбиноване столарије, делова и прибора за фармацеутску индустрију и производа за медицинске потребе, прерада шумских и пољопривредних производа итд.


Приватно предузетништво, које има своју традицију још од XIX века, је и основна карактеристика привреде Чачка. Велики број приватних предузећа је прерастао у средње развијена предузећа са бројем запослених између 80 и 270 и широким спектром производа.


Приватне фирме имају своја пословна удружења и то: пословно удружење „Градац 97“ и „Унија Чачак 2000“, а осим тога постоји и „Удружења власника занатских радњи“.

Привредни субјекти

Најпознатија предузећа и установе у Чачку су:

  • Слобода ад
  • Први мај ад
  • Прогрес
  • ТРЗ-Чачак

Туризам

Природни потенцијали

Чачак је позната туристичка дестинација. Услужни сектор и туризам као најдоминантнија делатност утичу на стварање повољних услова за бржи привредни раст. Према подацима WТО (World Tourist Organization ), у међународна туристичка кретања укључује се око 700 милиона људи, што са кретањима у домаћем туризму чини број од око 3,5 милијарди људи, тј. 70% светске популације.


Туризам је један од стратешких праваца развоја града Чачка и једна од најзначајнијих привредних грана. Подручје града Чачка са Овчарско-Кабларском клисуром, бањама Бања Горња Трепча, Овчар Бања и Слатинска Бања, богато је природним лепотама сеоског подручја и споменичким наслеђем.


Туристичка понуда Чачанског краја је веома хетерегона захваљујући различитим видовима туризма који су развијени на овом подручју. Природни ресурси заузимају доминантно место у креирању туристичког производа. У том смислу најатрактивнија је Овчарско-Кабларска клисура, која је проглашена заштићеним подручјем, затим бање Овчар и Горња Трепча и веома перспективно за туристички развој, сеоско подручје.


Културно-историјски споменици и археолошки локалитети, предмет су интересовања бројних туриста, а Овчарско-Кабларски манастири су у том смислу највреднији, али и историјска и уметничка вредност Римских терми и Градине на планини Јелици. Чачак је препознатљив као туристичка дестинација по очуваној архитектури, вредном споменичком наслеђу, са бројним природним атрактивностима у окружењу, избор је туриста који могу да упознају живот, традицију, обичаје и културу града на Западној Морави.

Здравствени туризам - Бање

Најпознатије бање у Чачку су:

На падинама планина Буковик и Вујан, на 18 км удаљености од Чачка, налази се бања Горња Трепча. Надморска висина од 460 м може је уврстити и у групу ваздушних бања. Од Београда је удаљена 154 км, а од ибарске магистрале 8 км. На овом сектору у магматским стенама постоје издашни потенцијали геотермалне енергије и три извора лековите воде. Сви извори су истог порекла и сличног хемијског састава. Чесма воде за пиће има температуру од 26 °C. Хладнији, горњи базен, има температуру од 30 °C, а топлији, доњи базен, има 30,5 °C. Физичко-хемијска анализа минералне воде указује на највеће присуство калцијума, магнезијума, натријума и калијума, сулфата и хлора. Заступљено је мноштво минерала: олова, бакра, хрома, радона, радијума. Минерална вода ове бање је благо радиоактивна. Ово су извори здравља, а у лечењу и терапији тешких, нарочито неуролошких обољења, постижу се значајни резултати.


У бањи се лече следеће групе индикованих обољења: реуматске болести, неуропсихијатријске болести, болести гастроинтестиналног тракта, обољења периферних крвних судова. Недалеко од бање Горња Трепча налази се манастир Вујан, град Чачак у коме се могу видети културно-историјско наслеђе овог краја, занимљива архитектура градског језгра, установе културе. У близини су и манастири Овчарско-Кабларске клисуре. Боравком у бањи Горња Трепча могу се упознати прелепи предели Србије, уживати у благодетима воде и што је најважније, остварити изузетни ефекти у лечењу.

Овчар Бања се налази у Овчарско-Кабларској клисури, 18 км западно од Чачка на путу Чачак - Ужице. Лековити минерални извори Овчар Бање користе се у терапији и лечењу повреда мишићних ткива, реуматских обољења, дегенеративних промена (спондилоза и артритис), прелома костију, спортских повреда и кожних болести.


Минерална вода Овчар Бање има температуру од 35 °C до 38 °C. Лековите компоненте минералне воде су: макроелементи - калцијум и натријум и микроелементи - калијум, литијум, стронцијум, баријум, јод, бром, фосфор, флуор. По саставу ова минерална вода је јодна и слабо сумпоровита.

Бања се налази у подручју које је због својих природних потенцијала и богатства културно-историјских споменика проглашено природним добром и под заштитом је државе. Захваљујући томе, овде могу боравити спортисти, рекреативци, љубитељи природе, али и посетиоци жељни мира, опуштања у зеленилу, шуму воде са реке и језера. Поред природе, јединствен угођај пружа и Велнес центар „Каблар“, где се комбинују различите врсте антистрес и фитнесс програма, релаксације и терапије.

У селу Слатини, на падини планине Јелице, у кориту Бањске реке, налазе се извор Слатинске бање. Од града Чачка је удаљења 17 км. Увршћена је у ред сумпоровитих вода која имају карактер слабих алкалних салиничних вода. Чине је следећи елементи: калијум, литијум, рубидијум, стронцијум, цезијум, баријум и фосфор. Вода Слатинске бање погодна је за лечење кожних обољења и реуматизма. Смештај је могућ у приватним домаћинствима.

Верски туризам - Цркве и манастири

У околини Чачка се налазе цркве и манастири који су културно-историјски споменици од великог значаја. Посебну вредност имају манастири Овчарско-Кабларске клисуре који као културно-историјска целина потичу из средњег века и представљају посебност наше културне и уметничке баштине стваране вековима. Прича о манастирима, Овчарско-Кабларској клисури, догађајима из живота српског народа, мотив је многобројних туриста да дођу и упознају се са овим особеним споменичким наслеђем и уживају у миру и лепоти природног окружења.
Овде се налазе Запис крст код хотела (Чачак), Запис крст Светог Саве (Чачак) и Запис Мијатовића храст (Чачак).

Смештај и угоститељство

У Чачку постоји велики број хотела, мотела, ресторана и кафића.

Хотели и мотели
  • Хотел Београд-Чачак
  • Хотел Морава-Чачак
  • Мотел Чачак-Чачак
  • Хотел Ливаде-Прељина
  • Wellness центар Каблар-Овчар Бања
  • Хотел Авени
  • Хотел Кастело
  • Мотел Коле
Ресторани
  • ГАЛЕРИ - Чачак
  • МЛАДОСТ - Чачак
  • БРВНАРА - Чачак
  • „ЛОВАЦ“-Чачак
  • „ПЛАЖА“-Међувршје
  • „ДОМ“-Овчар Бања
Остали угоститељски објекти
  • Ресторан " РОМАНСА, ЛОМИНА 38 "
  • Национална кућа „БРВНАРА“
  • Ресторан „СТАРИ ГРАД"
  • „МЕДИЈА КЛУБ 086"
  • „КАЛИМЕРО“
  • Пивница „ CITY PUB “
  • Пивница „ DZONBEER “
  • Caffe „ПРОЛЕЋЕ“
  • Caffe посластичарница „ГАЛИЈА“
  • Caffe посластичарница „СРЦЕ“
  • Caffe ˝ REVOLT ˝
  • Caffe club „СЦЕНА
  • Caffe club „ВЕЛВЕТ“
  • Caffe „ШТО ДА НЕ“
  • Caffe „RAZUMEM“
  • Caffe „KLUB“
  • Caffe „MONDO“
  • Посластичарница „ДЕСЕРТ“
  • Посластичарница „ПЕЛИВАН“
  • Кафана „ЦАР ЛАЗАР“
  • Гостионица „МЛАДОСТ“
  • Ресторан домаће кухиње „БЕЛВИ“
  • Ресторан домаће кухиње „ТРОЈКА“
  • Ресторан домаће кухиње „ПАЛМА“
  • Ресторан домаће кухиње „РАЈИЧИЋ“
  • Ресторан домаће кухиње „ПРОТИЋА КОНАК“
  • Ресторан домаће кухиње на сплаву „САНТА МАРИЈА“-Међувршје
  • Ресторан домаће кухиње на сплаву „ЛАНТЕРНА“-Међувршје
  • Печењара „КОД БРАНA“
  • Печењара „МАРИНКОВИЋ“
  • Печењара „АНА“
  • Печењара „РАДУЛОВИЋ“
  • Печењара „ЈАНКОВИЋ“
  • Печењара „КОД ДРАГИШЕ“

Саобраћајна инфраструктура

Град Чачак има развијену саобраћајну инфраструктуру , а налази се и на траси Коридора 11. Друмски саобраћај:Чачак је удаљен од главног града Београда 140 км и повезан је путем М-22 (Ибарска магистрала) која се у предграђу Чачка у месту Прељина рачва на пут који води ка Крагујевцу, Краљеву и Новом Пазару и пут који поред Чачка, Ужица иде за Црну Гору и делом пута са Златибора који иде за Босну и Херцеговину. Све зоне се налазе поред овог пута са добрим излазом на њега.

Речни саобраћај:Најближа лука је београдска лука.

Железнички саобраћај: Кроз Чачак пролази крак железнице који иде од Београда за Ниш и Софију, Београд-Бар и Краљево-Чачак-Пожега. Овде се налази Железничка станица Чачак.

Аеродроми:

Здравство

Град Чачак је здравствени центар Моравичког управног округа. На територији града Чачка налази се: 17 здравствених амбуланти, 1 болница, 1 дом здравља и 1 медицина рада.

Медији

У Чачку је развијен и информативно-издавачки сектор.

Штампа

  • „Чачански глас“
  • „Чачанске новине“

Радио

  • Радио " Џокер Накси 95.6 "
  • Радио „Чачак“
  • Радио „Озон“
  • Радио „Клик ФМ 100.8“

Телевизија

  • Телевизија „Галаксија32“

Архитектура

Стара здања и Споменици културе

  • Пушељића кућа
  • Јанковића кућа
  • Аћимовића кућа

Верски објекти

  • Црква Вазнесења Господњег
  • Црква Светог кнеза Лазара
  • Црква Успенија Пресвете Богородице
  • Црква "Свете Марине" Атеница
  • Црква св. Цара Константина и царице Јелене

Празници и награде

Градска слава је Спасовдан, а Дан града 18. децембар.

Спорт

Хала Борца крај Мораве.

За Чачак се са правом може рећи да је спортски град. Велики број репрезентативаца (југословенских и српских) су своје прве спортске кораке и афирмацију стекли управо у Чачку. Такође је познат и као „град кошарке“. Најпопуларнији спортски клубови у Чачку:

Учесници олимпијских игара рођени у Чачку: [1]

1. Слободан Гордић (1937), Југославија, кошарка 1960, 1964;
2. Милун Маровић (1947—2009), Југославија, кошарка, 1972;
3. Драган Кићановић (1954), Југославија, кошарка 1976, 1980;
4. Жељко Обрадовић (1960), Југославија, кошарка 1988;
5. Душан Милинковић (1960), Југославија, фудбал 1988;
6. Марко Ломић (1983), Србија и Црна Гора, фудбал 2004.

Знаменитости

У Чачку постоји велики број знаменитости које сведоче о бурном и богатом животу града.

Црква Св. Вазнесења
  • '''Римске терме''' које потичу из четвртог века када је ово подручје било саставни део римске провинције Далмације. Оне су најстарије материјално сведочанство о историји града.
  • Конак Јована Обреновића саграђен је у оријентално-балканском стилу 1835. године. Данас је у конаку стална поставка Народног музеја.
  • Споменик ратницима четири вере подигнут 1934. године изгинулим српским ратницима, али и припадницима противничких армија.
Споменик Споменик Танаску Рајићу
  • Споменик Танаску Рајићу чувеном тобџији, погинулом 1815. године у боју на брду Љубићу.
Споменик Степи Степановићу
  • Споменик Војводи Степи Степановићу у центру града, испред поште. Од споменика па све до куће у којој је живео Степа Степановић постављене су плоче са исписаним годинама битки у којима је он учествовао.
  • Споменик учесницима Хаџи-Проданове буне у порти старе цркве у Трнави.
  • Овчарско-кабларски манастири
  • Храм Вазнесења Христовог

Манифестације

У Чачку се одржава велики број културно-уметничких, забавних-туристичких, спортских и традиционалних манифестација, а најпознатије су:

  • „Дисово пролеће“

Градска библиотека “Владислав Петковић Дис“ је организатор песничке манифестације у част Владислава Петковића Диса и поезије на којој су у вишедеценијском трајању учествовали сви значајнији песници XX века. Прво Дисово пролеће организовано је 13. априла 1964. године када је пред Дисовим спомеником беседио Бранко В. Радичевић. Организатор манифестације је Градска библиотека “Владислав Петковић Дис“.

  • „Меморијал Надежде Петровић“
  • „Сабор фрулаша Србије - Ој Мораво“ у Прислоници

Сабор фрулаша Србије «Ој Мораво» у Прислоници код Чачка више од две деценије, окупља најбоље фрулаше, да се уз дружење и неговање традиционалног звука и савремено музицирање, на свиралама - фрулама најпознатијих градитеља, такмиче за назив победника - златну фрулу. Сабор се увек одржава у другој половини јула наслањајући се на храмовну славу манастира Вујан, Св. Архангела Гаврила 26.јула. Организатори су: ЈУ «Туристичка организација Чачка» и Савет Сабора Покровитељи: Министарство културе, Министарство економије и регионалног развоја -(туризам) и Град Чачак.

Сабор фрулаша Србије «Ој Мораво» у Прислоници је јединствена манифестација која има за циљ неговање изворне народне културе, обичаја, умља и морала српског народа, музичке традиције али и савременог музицирања које из ње произилази. Градитељи фрула и други мајстори старих заната излажу своје рукораде заједно са плетиљама, везиљама, ткаљама и домаћицама које припремају стара, по бакимим рецептима припремана јела.

«Беседе под Вујном», «Етномузиколошки записи» студената и професора факултета Музичких уметности, «Саветовање о сеоском туризму», «Златне руке» такмичење у припремању старих јела, Монодрама о знаменитом србину или српкињи, Такмичење младих фрулаша, «Свесрпски Сабор - професор Миодраг Азањац» уз Такмичење за «Златну фрулу» привлаче десетине хиљада посетилаца у Прислоницу на светковину фруле и њој у част.

Сабор је основан 1988. године од групе ентузијаста, која је развијајући сеоски туризам у чачанском крају, пре свега Прислоници, желела да туристима понуди, сем традиционалне народне кухиње, свежег планинског ваздуха, споменика културе и аутентични звук древног српског инструмента - фруле.

Духовни отац Сабора је покојни професор флауте Миодраг Миле Азањац. Беседио је овај уметник: « У основи сваког народног, саборског окупљања, па и овог у Прислоници, јесте брига о корену, али и о стаблу једног народа. А корен српског народа незамислив је без звука ФРУЛЕ. То је његова емоционална основа »... «И на Истоку и на Западу фрула је божанског порекла. Прапретеча је оргуља. Свеколика музика се родила из фруле. Тако казују филозофи музике (Е. Блок) тако стоји у миту старих Хелена. А стоји да је шумско и пастирско божанство Пан јурио за нимфом Сирингом и да је она, немајући куд, скочила у реку и претворила се у трску. На тој трсци, фрули Пан је одсвирао први звучни сан.

А писац Ратомир Рале Дамјановић је написао: «У гуслама је историја српског народа, у фрули његова лирска душа». За назив најбољих фрулаша у категорији изворног свирања, дуета и савременог свирања на фрули на Сабору, право се стичена предтакмичењима у Врњачкој Бањи, Врању, Бољевцу, Скакавцима код Косјерића, Брусу и Иђошу.

Прислоница, предивно шумадијско село простире се од шумовите планине Вујан према питомини око долине Западне Мораве, на 130 км од Београда, 8 км од Горњег Милановца и Чачка, 2 км од Ибарске магистрале. Посебну занимљивост села представља манастир Вујан из XV века, обновљен 1805. године. У њему се чувају земни остаци српских војвода из I и II српског устанка Николе Милићевића Луњевице и Лазара Мутапа. У њему је од 1944—1946. године, као искушеник боравио Гојко Стојчевић - данас Његова Светост Господин Павле, патријарх српски.

  • „Купусијада“ у Мрчајевцима

Град Чачак, Туристичка организација Чачка и Савет „Купусијаде“ организују манифестацију на којој се поред званичног такмичења у припремању купуса у земљаном лонцу (свадбарски купус) организује и низ културно-уметничких садржаја и изложби ручних радова, пољопривредних производа и опреме. Организатор манифестације је Туристичка организација Чачка.

  • „Плодови Западног поморавља“ у Заблаћу

Током два дана трајања ове манифестације организују се привредне изложбе, пољопривредна берза и пратећи културно-уметнички програм, као и такмичење у припремању јела од паприке, сатараша и печења. Већ традиционално, ова привредна манифестација организује се почетком септембра. Организатор манифестције је Удружење повртара Заблаће, а покровитељ манифестације Град Чачак.

  • „Летњи дани културе“ у Чачку

Град Чачак, установе културе и ТОЧ организују континуирани програм током летњих месеци у граду Чачку. Концерти, представе, ликовне изложбе, дечји програми и др. Програми се одржавају на Градском тргу, парку, Дому културе и другим просторима. Организатор манифестације је Дом културе. Пливачки маратон “Овчарско-Кабларска клисура“ у Овчар Бањи (2. августа), Туристичка организација Чачка, Пливачки клуб Чачак и СЦ “Младост“ организују пливачки маратон са трком задовољства “Боривојева табла“ (500м) и мали пливачки маратон “Овчарско-кабларска клисура“ (2.100м) са пуно пратећих садржаја и разноврсних програма. Организатори су Туристичка организација и пливачки клуб Чачак.

  • Међународни карате турнир „Златни појас Чачка“

Познати Чачани

Датотека:033 1.jpg
Споменик Надежди Петровић

Ратко Митровић (народни херој) Танаско Рајић ( барјактар, погинуо у бици на Љубићу)

Горњем Милановцу и Чачку, оснивач Малог музичког ансамбла у Горњем Милановцу, новинар, музички уредник Радио Чачка, први члан жирија на саборима трубача у Гучи и фрулаша Прислоници, директор Музичке школе “др Војислав Вучковић», фудбалер ФК “Таково», Горњи Милановац и ФК »Борац», Чачак

Партнерски градови

Галерија

  • Чачак, почетак 20. века
    Чачак, почетак 20. века
  • Лазарева црква на брду Љубићу
    Лазарева црква на брду Љубићу
  • Овчарско-Кабларска клисура
    Овчарско-Кабларска клисура
  • Храм Светог Кнеза Лазара на брду Љубићу
    Храм Светог Кнеза Лазара на брду Љубићу
  • Споменик Танаску Рајићу на брду Љубићу
    Споменик Танаску Рајићу на брду Љубићу
  • Чачанска Гимназија
    Чачанска Гимназија
  • Институт за воћарство
    Институт за воћарство

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ По добру се људи памте („Политика“, 23. јун 2014)

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чачак&oldid=20705408”