Картезијанци — разлика између измена
мНема описа измене |
м →Извори |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
==Извори== |
==Извори== |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Линч|first=Џозеф Х.|title=Историја средњовековне цркве|year=1999|location=Београд|publisher=Clio|url=https://www.scribd.com/document/351725099/Istorija-Srednjovekovne-Crkve-D%C5%BEozef-Lin%C4%8D}} |
|||
* Историја средњовековне цркве - Џозеф Линч, Клио, 1999. година |
|||
{{Commonscat|Carthusians}} |
{{Commonscat|Carthusians}} |
||
Верзија на датум 11. август 2018. у 21:10
Картезијанци су били чланови римокатоличког црквеног реда кога је 1086. године основао свети Бруно из Келна.
Историја
Ред картезијанаца основао је Бруно из Келна (око 1030-1101). Назив је добио по манастиру у Великој Шартрези у француским деловима Алпа. Картезијанци су створили мали, али веома стабилан верски ред. Заједнице су се састојале од 12 монаха и приора. Картезијанци су одбили да гомилају земљу и били су строги у примању чланова. Картезијански начин живота био је сличан пустињачком и бенедиктинском. Током недеље монаси-пустињаци живели су у малим пребивалиштима бавећи се физичким радом и молитвама. Недељом су се окупљали ради мисе и заједничког разговора. У 12. веку су картезијанци од цистерцита преузели установе визитација и великих капитола.
Извори
- Линч, Џозеф Х. (1999). Историја средњовековне цркве. Београд: Clio.