Бели двор — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
{{Зграда
{{Зграда
|име_зграде = Бели двор
| име_зграде = Бели двор
|слика = Beli dvor.jpg
| слика = Beli dvor.jpg
|наслов = Бели двор у Београду
| наслов = Бели двор у Београду
|почетак =
| почетак =
|крај =
| крај =
|претходна =
| претходна =
|премашена =
| премашена =
|plural =
|plural =
|локација = {{зас|Србија}} [[Београд]], [[Србија]]
| локација = {{зас|Србија}} [[Београд]], [[Србија]]
|координате =
| координате =
|статус =
| статус =
|свечано_отварање =
| свечано_отварање =
|саграђена = [[1936]]
| саграђена = [[1936]]
|очекивани_завршетак =
| очекивани_завршетак =
|отварање =
| отварање =
|затварање =
| затварање =
|срушена =
| срушена =
|коришћење =
| коришћење =
|висина_са_торњем =
| висина_са_торњем =
|висина =
| висина =
|највиши_спрат =
| највиши_спрат =
|број_спратова =
| број_спратова =
|број_лифтова =
| број_лифтова =
|вредност =
| вредност =
|површина =
| површина =
|архитекта = [[Александар Ђорђевић (архитекта)|Александар Ђорђевић]]
| архитекта = [[Александар Ђорђевић (архитекта)|Александар Ђорђевић]]
|инжињер =
| инжињер =
|конструктор =
| конструктор =
|аутор =
| аутор =
|власник =
| власник =
|управљање =
| управљање =
|референце =
| референце =
}}
}}
[[Датотека:BeliDvor2.jpg|мини|десно|Детаљ фасаде Белог двора, Дедиње]]
[[Датотека:BeliDvor2.jpg|мини|десно|Детаљ фасаде Белог двора, Дедиње]]
'''Бели двор''' налази се са [[Краљевски двор|Краљевским двором]] у оквиру [[дворски комплекс на Дедињу|дворског комплекса]] на највишем брежуљку Дедиња, на имању површине 135 хектара.<ref name="palaces">{{cite web|url=http://www.royalfamily.org/?en_the-white-palace,25|title=The White Palace|publisher=royalfamily.org|accessdate = 12. 7. 2013}}</ref>
'''Бели двор''' налази се са [[Краљевски двор|Краљевским двором]] у оквиру [[дворски комплекс на Дедињу|дворског комплекса]] на највишем брежуљку Дедиња, на имању површине 135 хектара.<ref name="palaces">{{cite web|url=http://www.royalfamily.org/?en_the-white-palace,25|title = The White Palace|publisher=royalfamily.org|accessdate = 12. 7. 2013}}</ref>
Изградња је завршена [[1936]]. године, по пројекту [[Александар Ђорђевић (архитекта)|Александра Ђорђевића]]. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором (арх. [[Братислав Стојановић]] са тимом). Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.
Изградња је завршена [[1936]]. године, по пројекту [[Александар Ђорђевић (архитекта)|Александра Ђорђевића]]. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором (арх. [[Братислав Стојановић]] са тимом). Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.
Ред 44: Ред 44:
У очекивању пунолетства [[Петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]], Бели двор користио је кнез Павле са породицом, а после II светског рата двор је служио као репрезентативни објекат у коме су се одржавале свечаности и примали угледни гости из иностранства.
У очекивању пунолетства [[Петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]], Бели двор користио је кнез Павле са породицом, а после II светског рата двор је служио као репрезентативни објекат у коме су се одржавале свечаности и примали угледни гости из иностранства.


Попут свог, старијег „суседа“ који је неми сведок историје и политике пре 1945. године, тако су одлуке доношене у Великом салону и Свечаној трпезарији, Белог двора имале пресудну улогу на новију историју Србије. Током председничког мандата [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] ([[1997]] — [[2000]]), објекат је коришћен за живу политичку активност, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Последњи шеф државе који је званично примљен у Белом двору био је Председник [[Белорусија|Белорусије]], [[Александар Лукашенко]] [[1999]]. године. У Свечаној трпезарији Белог двора, потписан је документ којим се отворио пут за потписивање војно-техничког споразума у [[Куманово|Куманову]], којим је окончан оружани сукоб НАТО-а и СРЈ отпочет 24. марта 1999. године.
Попут свог, старијег „суседа“ који је неми сведок историје и политике пре 1945. године, тако су одлуке доношене у Великом салону и Свечаној трпезарији, Белог двора имале пресудну улогу на новију историју Србије. Током председничког мандата [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] (1997—2000), објекат је коришћен за живу политичку активност, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Последњи шеф државе који је званично примљен у Белом двору био је Председник [[Белорусија|Белорусије]], [[Александар Лукашенко]] [[1999]]. године. У Свечаној трпезарији Белог двора, потписан је документ којим се отворио пут за потписивање војно-техничког споразума у [[Куманово|Куманову]], којим је окончан оружани сукоб НАТО-а и СРЈ отпочет 24. марта 1999. године.


Данас Бели двор, као и читав дворски комплекс на Дедињу користи принц [[Александар II Карађорђевић|Александар II]] са породицом. Објекат је пак, власништво Републике Србије.
Данас Бели двор, као и читав дворски комплекс на Дедињу користи принц [[Александар II Карађорђевић|Александар II]] са породицом. Објекат је пак, власништво Републике Србије.

Верзија на датум 14. август 2018. у 04:36

Бели двор
Бели двор у Београду
Бели двор у Београду
Бели двор у Београду
Информације
Локација Србија Београд, Србија
Статус завршена
Саграђена 1936
Компаније
Архитекта Александар Ђорђевић
Детаљ фасаде Белог двора, Дедиње

Бели двор налази се са Краљевским двором у оквиру дворског комплекса на највишем брежуљку Дедиња, на имању површине 135 хектара.[1]

Изградња је завршена 1936. године, по пројекту Александра Ђорђевића. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором (арх. Братислав Стојановић са тимом). Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.

Градњу Белог двора започео је 1934. године, приватним средствима краљ Александар I са жељом да направи резиденцију за своје синове (престолонаследника Петра II, краљевића Томислава и краљевића Андреја), али није доживео да види завршетак радова. Изградњу двора довршио је кнез Павле који је, као велики љубитељ уметности, двор опремио вредним уметничким делима.

Уз двор, саграђени су и кухиња и гаража, који су са централним објектом повезани подземним тунелом. Пред почетак Другог светског рата у Европи, кнез Павле је објекту придодао и подземно склониште.

У очекивању пунолетства Петра II Карађорђевића, Бели двор користио је кнез Павле са породицом, а после II светског рата двор је служио као репрезентативни објекат у коме су се одржавале свечаности и примали угледни гости из иностранства.

Попут свог, старијег „суседа“ који је неми сведок историје и политике пре 1945. године, тако су одлуке доношене у Великом салону и Свечаној трпезарији, Белог двора имале пресудну улогу на новију историју Србије. Током председничког мандата Слободана Милошевића (1997—2000), објекат је коришћен за живу политичку активност, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Последњи шеф државе који је званично примљен у Белом двору био је Председник Белорусије, Александар Лукашенко 1999. године. У Свечаној трпезарији Белог двора, потписан је документ којим се отворио пут за потписивање војно-техничког споразума у Куманову, којим је окончан оружани сукоб НАТО-а и СРЈ отпочет 24. марта 1999. године.

Данас Бели двор, као и читав дворски комплекс на Дедињу користи принц Александар II са породицом. Објекат је пак, власништво Републике Србије.

Бели двор красе дела светских уметника међу којима су слике Николе Пусена, Франсоа Мијеа, Јана Бројгела, Паола Веронезеа и других, а ту је и портрет Краља Александра I од Паје Јовановића.

Трпезарија је опремљена намештајем у стилу чипендејла у којој доминира импозантна витрина са порцеланом из Севра, а Велики и Мали салон намештајем у стилу Луја XV.


Види још

Референце

  1. ^ „The White Palace”. royalfamily.org. Приступљено 12. 7. 2013. 

Спољашње везе