Организационо-политичко веће — разлика између измена
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Институције СФРЈ}} |
{{Институције СФРЈ}} |
||
'''Организационо-политичко веће''' је било један од пет домова [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]] од [[1963]]. до [[ |
'''Организационо-политичко веће''' је било један од пет домова [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]] од [[1963]]. до [[1968]], као веће делегата радних људи у радним заједницама.<ref>Члан 165. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)</ref> Постојало је и на нивоу социјалистичких република.<ref>Члан 172. Устава Социјалистичке Републике Србије (1963)</ref> |
||
Веће је имало 120 посланика, а бирале су их [[Општинска скупштина|општинске скупштине]]. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.<ref>Чланови 166. и 167. Устава СФРЈ (1963)</ref> Право да буде биран за члана Организационо-политичког већа имао је сваки члан органа управљања радне организације односно радне заједнице, члан органа управљања удружења радних организација, као и функционер друштвено-политичке организације или удружења чија се делатност односила на питања из области друштвено-политичког система. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.<ref>Чланови 168. и 169. Устава СФРЈ (1963)</ref> |
Веће је имало 120 посланика, а бирале су их [[Општинска скупштина|општинске скупштине]]. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.<ref>Чланови 166. и 167. Устава СФРЈ (1963)</ref> Право да буде биран за члана Организационо-политичког већа имао је сваки члан органа управљања радне организације односно радне заједнице, члан органа управљања удружења радних организација, као и функционер друштвено-политичке организације или удружења чија се делатност односила на питања из области друштвено-политичког система. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.<ref>Чланови 168. и 169. Устава СФРЈ (1963)</ref> |
Верзија на датум 20. август 2018. у 16:02
Организационо-политичко веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1968, као веће делегата радних људи у радним заједницама.[1] Постојало је и на нивоу социјалистичких република.[2]
Веће је имало 120 посланика, а бирале су их општинске скупштине. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.[3] Право да буде биран за члана Организационо-политичког већа имао је сваки члан органа управљања радне организације односно радне заједнице, члан органа управљања удружења радних организација, као и функционер друштвено-политичке организације или удружења чија се делатност односила на питања из области друштвено-политичког система. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.[4]
Све надлежности које је имала Савезна скупштина СФРЈ, вршило је Савезно веће, као веће делегата грађана у општинама и републикама, заједно са другим надлежним већем, као већем делегата радних људи у радним заједницама. Савезно веће је равноправно са Организационо-политичким већем: претресало питања из области друштвено-политичког система и из других области из надлежности Савезне скупштине, осим питања која су спадала у равноправни делокруг других већа или у самостални делокруг ког другог већа; доносило законе и друге акте уколико то није спадало у равноправни делокруг других већа или самостални делокруг Савезног већа; доносило савезни буџет и завршни рачун.[5]
Види још
Референце
Литература
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.