Опсада Београда (1806)

Опсада Београда 1806.
Део Првог српског устанка
План напада српских устаника на Београд 1806. године
Време 30. новембар 1806. Место Београд, Србија Исход Победа Српских устаника
Сукобљене стране
Српски устаници	Османско царство
Команданти и вође
Карађорђе Петровић	Мехмед-ага Фочић Мула Јусуф
Јачина
25.000 војника 40 топова

Напад устаника на Београд је детаљно испланиран. Карађорђе се још у мају 1804. године налазио у околини Београда са устаничком војском. Међутим, први сукоби са Турцима су се догодили тек две године касније, и то код Топчидерске реке. Тада су устаници заузели положаје који су били ближи Београду.

Устаничке вође су заузеле следеће положаје: Сима Марковић са устаницима из београдске нахије се налазио поред Саве, фронт до њега су заузели Карађорђе и Јанко Катић, десно у доносу на Цареву ћуприју се налазио Милан Обреновић са Рудничанима, положаје код Хајдучке чесме заузео је Младен Миловановић са устаничким одредима из Крагујевца, док је на положајима уз Цариградски друм био Васа Чарапић са Грочанима. После освајања Пожаревца од стране устаника, Миленко Стојковић долази са својим људима да појача опсаду Београда. На положајима око Дунава, према Видин-капији су били Станоје Главаш и Вуле Коларац. У опсади су такође учествовали и Лука Лазаревић и Прота Матија Ненадовић.

Средином новембра 1806. у околини Београда је било око 25.000 српских војника и 40 топова, док је број топова на турској страни био око 300. Посаде турских топова су углавном чиниле присталице дахија и Алије Гушанца, који је дошао да помгне београдским Турцима у одбрани Београда. У одбрани Београда је учествовао одређен број хришћана. Неки од њих су пребегли на српску страну, међу којима је био и буљубаша Конда.

Главни напад на Београд се догодио 30. новембра 1806. Решено је да се граду прилази у тишини и да се користи хладно оружје. Конда и Узун-Мирко са својим људима су пришли Сава-капији, где их је турска стража пустила у град, јер је помислила да су то Турци. Они затим убијају стражаре, а устаници продиру у град. Турци убрзо отварају ватру из ватреног оружја, што је подигло узбуну у граду. Борба је трајала целу ноћ и том приликом је погионуо и Васа Чарапић. Већ око 10 сати ујутру, Београд је био у рукама устаника. У граду је остао Сулејман-паша као представник турске власти, али је и он већ 27. децембра 1806. напустио град заједно са својом пратњом.

Литература

• „Политичка историја Београда од 1804. до 1914. године”. Историја Београда. Београд: Балканолошки институт САНУ, Драганић. 1995. стр. 152—154. ISBN 978-86-7179-021-5.