Промене

Иди на навигацију Иди на претрагу
20 бајтова додато ,  пре 1 године
м
uklanjanje mrtve veze
{{главни|Сасанидско краљевство}}
 
Сасаниди су били први који су називали њихово царство ''Ирансхахр'' или ''Ерāнсхахр'' (персијски: ايرانشهر, ''Земља Аријаца''). Они су владали једним од најважнијих раздобља иранске историје те су остварили бројна достигнућа на свим подручјима. Посебно су утицали на [[Римско царство|римски свет]], будући да су два царства била непрестано у рату.<ref>A. Grabar, « Le rayonnement de l’art sassanide dans le monde chrétien », ''La Persia nel Medioevo'', Rim. (1971). стр. 679–707.</ref> Њихов културни утицај досегнуо је и [[Западна Европа|западну Европу]], [[Африка|Африку]], [[Кина|Кину]] и [[Индија|Индију]] те се наставио и у [[ислам]]ском раздобљу.<ref>{{Cite book| last = Zarinkoub| first = Abdolhossein| authorlink = | title = Ruzgaran: tarikh-e Iran az aghz ta saqut saltnat Pahlvi| year = 1999| url = | publisher = | location = | language = | isbn = 978-964-6961-11-1|pp=305-}}</ref><sup>,</sup><ref>M. M. Mango, « Byzantine, Sasanian and Central Asian Silver, Kontakt zwischen Iran, Byzanz und der Steppe » in 6-7. Jh., ed. Cs. Balint, ''Varia Archaeologica Hungarica'', IX, Budimpešta. (2000). стр. 267–284.</ref>
 
=== Исламско раздобље ===
{{главни|Привреда Ирана}}
 
Иранска привреда је мешавина централно-планираног државног власништва над нафтним и другим великим компанијама, сеоске пољопривреде и приватног предузетништва. Привредна инфраструктура је знатно унапређена у последње два деценије, али главни проблеми су и даље висока инфлација и незапосленост.<ref>{{Cite news| url = http://www.nytimes.com/2009/06/10/world/middleeast/10iran.html| title = As Iran Gets Ready to Vote, Economy Dominates| date = 10. 6. 2009.| publisher = [[Њујорк тајмс|New York Times]]}}</ref> Почетком 21. века сектор услуга чинио је највећи постотак БДП-а, затим следе индустријски (рударство и производња) и пољопривредни. Године 2006. удро пољопривреде је био око 10% и континуирано се смањује, 45% прихода државног буџета чине приходи од нафте и гаса, а порези око 31%. Државно издвајање новца допринело је просечној годишњој инфлацији од 14% у раздобљу 2000—2004. Иранске државне резерве се процењују на око 120 милијарди долара, а познато је да око 80% иранског спољног прихода стиже од извоза енергената<ref>{{cite web| url = http://www.bankamagazine.hr/Naslovnica/Vijesti/Svijet/tabid/104/View/Details/ItemID/45317/Default.aspx | title = Iran pretvorio dio deviznih rezervi u zlato - banka.hr | publisher = Bankamagazine.hr | date = | accessdate = 24. 6. 2010.}}</ref>. За 2008. годину ирански БДП је процењен на 382,3 милијарде долара (859.7 милијарди према куповној моћи), односно 5,826 долара по глави становника (13,100 долара према куповној моћи),<ref name="autogenerated1">[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ir.html#Econ CIA - The World Factbook], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> што је дванаестероструки пораст у односу на доба пре револуције 1979.<ref>{{cite web| url = http://www.nationmaster.com/graph/gov_gen_gov_fin_con_exp_cur_us_percap-expenditure-current-us-per-capita&date=1979 | title = General Government Final Consumption Expenditure current us$ (per capita) by country. Definition, graph and map | publisher = Nationmaster.com | date = | accessdate = 24. 6. 2010.}}</ref> Привредни раст износи око 6,4% годишње<ref name="autogenerated1"/>. Незапосленост је 12,5%<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2129rank.html CIA - The World Factbook], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>, инфлација према владиним изворима износи 17%<ref>{{cite web| url = http://uk.reuters.com/article/marketsNewsUS/idUKBLA04886320070520 | title = Iran inflation set to rise to 17%-bank official &#124; Reuters | publisher = Uk.reuters.com | date = | accessdate = 24. 6. 2010.}}</ref>, а проценат жена у радној снази је 33%<ref>{{cite web| url = http://www.payvand.com/news/09/feb/1110.html | title = Where Are Iran's Working Women? | publisher = Payvand.com | date = 22. 11. 2006. | accessdate = 24. 6. 2010.}}</ref> Због ових података и разноврсне али мање индустријске базе, УН сврстава иранску привредуо као полуразвијену<ref>{{cite web| url = http://www.irvl.net/living-in-iran/ | title = Living In Iran | publisher = Irvl.net | date = | accessdate = 24. 6. 2010.}}</ref>
 
== Култура ==
* {{Cite book | ref = harv| last1 = Byman| first1 = Daniel| last2 = Chubin| first2 = Shahram| last3 = Ehteshami| first3 = Anoushiravan| editor = Jerrold D. Green| title = Iran's Security Policy in the Post-Revolutionary Era| url = https://books.google.com/books?id=c_K0-LEwJaAC&pg=PR14| year = 2001| publisher = Rand Corporation| isbn = 978-0-8330-3244-7| pages = 82—92}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Temperman| first = Jeroen| title=State-Religion Relationships and Human Rights Law: Towards a Right to Religiously Neutral Governance| url=https://books.google.com/books?id=Khag6tbsIn4C&pg=PA87| year = 2010| publisher=BRILL| isbn = 978-90-04-18148-9| pages = 87}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Zarinkoub| first = Abdolhossein| authorlink = | title = Ruzgaran: tarikh-e Iran az aghz ta saqut saltnat Pahlvi| year = 1999| url = | publisher = | location = | language = | isbn = 978-964-6961-11-1|pp=305-}}
* {{Cite book | ref = harv| title = Eternal Iran| url = https://books.google.com/books?id=fX_HAAAAQBAJ&pg=PA152| publisher = Palgrave Macmillan| isbn = 978-1-4039-7710-6| pages = 152—}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Djalili| first = Mohammad-Reza| title = Géopolitique de l'Iran| url = https://books.google.com/books?id=F3M6ZqbN8rYC| year = 2005| publisher = Editions Complexe| isbn = 978-2-8048-0040-6}}
1.506.851

измена

Мени за навигацију