1300 каплара — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 25: | Ред 25: | ||
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:479491-Stradanje-1300-kaplara-Vatru-pale-dok-marsiraju Ватру пале док марширају („Вечерње новости“, 22. фебруар 2014)] |
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:479491-Stradanje-1300-kaplara-Vatru-pale-dok-marsiraju Ватру пале док марширају („Вечерње новости“, 22. фебруар 2014)] |
||
* [http://akademskikrug.rs/besmrtni-djacki-bataljon/ Бесмртни ђачки батаљон (Српски академски круг)] |
* [http://akademskikrug.rs/besmrtni-djacki-bataljon/ Бесмртни ђачки батаљон (Српски академски круг)] |
||
* [http://srbskenovine.com/1300-kaplara-besmrtni-bataljon/ 1300 Каплара - Бесмртни батаљон] |
|||
[[Категорија:1300 каплара|*]] |
[[Категорија:1300 каплара|*]] |
||
Верзија на датум 28. август 2018. у 10:43
Хиљаду триста каплара је назив за још недошколоване официре који су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици.
Састав ове јединице чинио је будућу интелектуалну елиту Србије. Почетком рата велики број младића, како из Србије тако и из Аустроугарске, напустио је школовање и ставио се на располагање врховној команди. Они су упућени у војну школу у Скопљу. Иако њихова обука није била готова развој догађаја приморао је врховну команду да их пошаље у борбу. Српска војска је била у повлачењу, деморалисана, са мањком муниције, Београд је био у непријатељским рукама, тако да се свет већ помирио са потпуним сломом Србије. За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинови каплара (отуда и назив) и они су одмах наредног јутра упућени ка Колубари и Сувобору. Српска војска је тада извојевала једну од најсјајнијих победа у Првом светском рату, предвођена Живојином Мишићем.
Током 1916. и 1917. већа група од око 500 припадника је провела у Жозијеу (франц. Jausiers) у Француској на обуци одакле се потом вратила на фронт.[1]
Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу.
Једна од централних београдских улица као и у Новом Саду носи назив Улица 1300 каплара, у доста шумадијских градова постоје улице са тим називом, а и у Бањој Луци једна од улица носи ово име.
Постојало је Удружење 1300 каплара које је 1980. године спало на 9 последњих преживелих чланова, па је морало бити угашено. Последњи председник је био Тадија Пејовић (1892-1982).[2]