Иранска висораван — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м →‎top: сређивање
мНема описа измене
Ред 2: Ред 2:
'''Иранска висораван''', понекад и '''Персијска висораван''',<ref>{{Cite book| url = http://openlibrary.org/b/OL5669514M | title = The archaeological evidence of the second millennium B.C. on the Persian plateau | author = [[Robert H. Dyson]] |isbn=978-0-521-07098-0}}</ref><ref>{{Cite book| url = https://books.google.com/books?id=UhMHACB9iRwC&pg=PA7&vq=%22persian+plateau%22&dq=%22persian+plateau%22&cad=1 | title = A System of Geography, Popular and Scientific | author = [[James Bell (geographical writer)|James Bell]] | publisher = [[Archibald Fullarton]] |year=1832|pages=7,284,287,288}}</ref> [[геологија|геолошка]] је формација у [[Западна Азија|западној]] и [[Средња Азија|средњој Азији]]. Дио је [[Евроазијска плоча|Евроазијска плоче]] и окружен је [[Арапска плоча|Арапском]] и [[Индијска плоча|Индијском плочом]], ограничен на западу са [[Загрос]]ом, на сјеверу са [[Каспијско језеро|Каспијским језером]] и [[Црно море|Црним море]], на сјеверозападу са [[Јерменска висораван|Јерменском висоравани]] и [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]], на југу са [[Ормуски пролаз|Ормуским пролазом]] и [[Персијски залив|Персијским заливом]] и ријеком [[Инд]] на истоку.
'''Иранска висораван''', понекад и '''Персијска висораван''',<ref>{{Cite book| url = http://openlibrary.org/b/OL5669514M | title = The archaeological evidence of the second millennium B.C. on the Persian plateau | author = [[Robert H. Dyson]] |isbn=978-0-521-07098-0}}</ref><ref>{{Cite book| url = https://books.google.com/books?id=UhMHACB9iRwC&pg=PA7&vq=%22persian+plateau%22&dq=%22persian+plateau%22&cad=1 | title = A System of Geography, Popular and Scientific | author = [[James Bell (geographical writer)|James Bell]] | publisher = [[Archibald Fullarton]] |year=1832|pages=7,284,287,288}}</ref> [[геологија|геолошка]] је формација у [[Западна Азија|западној]] и [[Средња Азија|средњој Азији]]. Дио је [[Евроазијска плоча|Евроазијска плоче]] и окружен је [[Арапска плоча|Арапском]] и [[Индијска плоча|Индијском плочом]], ограничен на западу са [[Загрос]]ом, на сјеверу са [[Каспијско језеро|Каспијским језером]] и [[Црно море|Црним море]], на сјеверозападу са [[Јерменска висораван|Јерменском висоравани]] и [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]], на југу са [[Ормуски пролаз|Ормуским пролазом]] и [[Персијски залив|Персијским заливом]] и ријеком [[Инд]] на истоку.


Као историјска област, укључује [[Партија|Партију]], [[Медија|Медију]], [[Покрајина Фарс|Фарс]], унутрашњост Ирана и неке [[Велики Иран|бивше персијске територије]].<ref name="U of T" >[http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/aveol-0-X.html Old Iranian Online], ''University of Texas College of Liberal Arts'' (retrieved 10 February 2007)</ref> Загрос чини западну границу, али његове источне падине се могу укључити у овај термин. [[Енциклопедија Британика]] искључује „Хузестанско низоземље”<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-32102/ancient-Iran s.v. "ancient Iran"]</ref> и карактерише [[Елам]] као „регион од Месопотамијске равнице до Иранске висоравни”.<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9032223/Elamite-language s.v. "Elamite language"]</ref>
Као историјска област, укључује [[Партија (област)|Партију]], [[Медија|Медију]], [[Покрајина Фарс|Фарс]], унутрашњост Ирана и неке [[Велики Иран|бивше персијске територије]].<ref name="U of T" >[http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/aveol-0-X.html Old Iranian Online], ''University of Texas College of Liberal Arts'' (retrieved 10 February 2007)</ref> Загрос чини западну границу, али његове источне падине се могу укључити у овај термин. [[Енциклопедија Британика]] искључује „Хузестанско низоземље”<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-32102/ancient-Iran s.v. "ancient Iran"]</ref> и карактерише [[Елам]] као „регион од Месопотамијске равнице до Иранске висоравни”.<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9032223/Elamite-language s.v. "Elamite language"]</ref>


Од Каспијског језера на сјеверозападу до [[Белуџистан]]а на југоистоку, Иранска висораван захвата пространство од скоро 2.000&nbsp;km. Обухвата већи дио Ирана, Авганистана и дио Пакистана западно од Инда, са грубо одређеном површином од 3.700.000&nbsp;km<sup>2</sup>. Упркос назива „[[висораван]]”, далеко је равне површине и садржи неколико планинских вјенаца. Највиши врх је [[Дамаванд]] од 5.610 m на [[Алборз]]у и [[Даште Лут]] источно од града [[Керман]]а у средњем Ирану са 300 m мање.
Од Каспијског језера на сјеверозападу до [[Белуџистан]]а на југоистоку, Иранска висораван захвата пространство од скоро 2.000&nbsp;km. Обухвата већи дио Ирана, Авганистана и дио Пакистана западно од Инда, са грубо одређеном површином од 3.700.000&nbsp;km<sup>2</sup>. Упркос назива „[[висораван]]”, далеко је равне површине и садржи неколико планинских вјенаца. Највиши врх је [[Дамаванд]] од 5.610 m на [[Алборз]]у и [[Даште Лут]] источно од града [[Керман]]а у средњем Ирану са 300 m мање.

Верзија на датум 30. август 2018. у 09:34

Иранска висораван

Иранска висораван, понекад и Персијска висораван,[1][2] геолошка је формација у западној и средњој Азији. Дио је Евроазијска плоче и окружен је Арапском и Индијском плочом, ограничен на западу са Загросом, на сјеверу са Каспијским језером и Црним море, на сјеверозападу са Јерменском висоравани и Кавкаским планинама, на југу са Ормуским пролазом и Персијским заливом и ријеком Инд на истоку.

Као историјска област, укључује Партију, Медију, Фарс, унутрашњост Ирана и неке бивше персијске територије.[3] Загрос чини западну границу, али његове источне падине се могу укључити у овај термин. Енциклопедија Британика искључује „Хузестанско низоземље”[4] и карактерише Елам као „регион од Месопотамијске равнице до Иранске висоравни”.[5]

Од Каспијског језера на сјеверозападу до Белуџистана на југоистоку, Иранска висораван захвата пространство од скоро 2.000 km. Обухвата већи дио Ирана, Авганистана и дио Пакистана западно од Инда, са грубо одређеном површином од 3.700.000 km2. Упркос назива „висораван”, далеко је равне површине и садржи неколико планинских вјенаца. Највиши врх је Дамаванд од 5.610 m на Алборзу и Даште Лут источно од града Кермана у средњем Ирану са 300 m мање.

Види још

Референце

Литература