Муслимани (народ) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 104.240.4.162 (разговор) на последњу измену корисника Милан Животић
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 27: Ред 27:
[[Датотека:MontenegroMuslims2011.PNG|мини|250px|десно|Удео етничких Муслимана у становништву Црне Горе према попису из 2011. године]]
[[Датотека:MontenegroMuslims2011.PNG|мини|250px|десно|Удео етничких Муслимана у становништву Црне Горе према попису из 2011. године]]


'''Муслимани''' су [[Јужни Словени|јужнословенски]] [[народ]], признат као такав од [[1971]]. године у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ)]]. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]], у којој су били најбројнији народ (према попису из [[1991]]. било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили [[Српскохрватски језик|српскохрватским језиком]], а пре признања њихове народности [[1971]]. године су се по националности изјашњавали као припадници неких од других народа СФРЈ ([[Срби]], [[Хрвати]] итд.) или као [[Југословени]], а „Муслимани“ је била само одредница [[Вера|верске]] припадности. Потомци су [[Јужни Словени|Јужних Словена]] (углавном Срба) који су својевољно или под притиском прешли у [[ислам]] током [[Османско царство|османске владавине]] на [[Балканско полуострво|Балкану]].
'''Муслимани''' су [[Јужни Словени|јужнословенски]] [[народ]], признат као такав од [[1971]]. године у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ)]]. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]], у којој су били најбројнији народ (према попису из [[1991]]. било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили [[Српскохрватски језик|српскохрватским језиком]], а пре признања њихове народности [[1971]]. године су се по националности изјашњавали као припадници неких од других народа СФРЈ ([[Срби]], [[Хрвати]] итд.) или као [[Југословени]], а ''муслиман'' је била само одредница [[Вера|верске]] припадности. Потомци су [[Јужни Словени|Јужних Словена]] (углавном Срба) који су својевољно или под притиском прешли у [[ислам]] током [[Османско царство|османске владавине]] на [[Балканско полуострво|Балкану]].


== Фрагментација ==
== Фрагментација ==
Ред 34: Ред 34:
Таквом политиком, дато је зелено светло за успон [[Национализам|националистичких]] снага, на челу са [[Алија Изетбеговић|Алијом Изетбеговићем]] и његовом [[Странка демократске акције|Странком демократске акције]], која је 1990. године на [[Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.|републичким изборима]] задобила поверење велике већине босанско-херцеговачких Муслимана. Тиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама не само у односу на Југославију, већ и на целину муслиманског народа. Ова политика је достигла кулминацију почетком 1992. године, када се велика већина босанско-херцеговачких Муслимана на [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдуму]] определила за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, иако је таква одлука директно доводила до цепања самог муслиманског народа и државно-политичког одвајања од Муслимана у Србији и Црној Гори.
Таквом политиком, дато је зелено светло за успон [[Национализам|националистичких]] снага, на челу са [[Алија Изетбеговић|Алијом Изетбеговићем]] и његовом [[Странка демократске акције|Странком демократске акције]], која је 1990. године на [[Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.|републичким изборима]] задобила поверење велике већине босанско-херцеговачких Муслимана. Тиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама не само у односу на Југославију, већ и на целину муслиманског народа. Ова политика је достигла кулминацију почетком 1992. године, када се велика већина босанско-херцеговачких Муслимана на [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдуму]] определила за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, иако је таква одлука директно доводила до цепања самог муслиманског народа и државно-политичког одвајања од Муслимана у Србији и Црној Гори.


Додатни корак ка разбијању јединства учињен је 1993. године на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у [[Бошњаци|Бошњаке]], чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново национално значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у [[Херцеговина|Херцеговини]], који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела.
Додатни корак ка разбијању јединства учињен је 1993. године на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у [[Бошњаци|Бошњаке]], чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново национално значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у [[Херцеговина|Херцеговини]], који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. Упркос тенденцијама које се испољавају у виду [[бошњачење|бошњачења]], односно превођења у ''бошњачки'' етнички корпус, део етничких Муслимана у Србији и Црној Гори задржао је своју народну посебност и своје традиционално име.


== Савремено стање ==
== Савремено стање ==
{{main|Етнички Муслимани у Србији}}
Према новијим пописима становништва, један део Муслимана је задржао своје старо национално име. Према попису становништва [[Србија|Србије]] из [[2002]], у Србији је било 136.087 [[Бошњаци|Бошњака]] и 19.503 Муслимана (у [[Војводина|АП Војводини]] било је 3.634 Муслимана и само 417 Бошњака). Најновији попис из [[2011]]. показује да се број припадника оба народа знатно повећао. Бошњака је тада било 145.278 (+7 %) и Муслимана 22.301 (+14 %), од тога 3.360 Муслимана (-8 %) и 780 Бошњака (+87 %) је живело у Војводини. Према попису становништва [[Црна Гора|Црне Горе]] из [[2003]]. године, у Црној Гори је било 48.184 Бошњака и 24.625 Муслимана. Према попису из 2011. године у Црног Гори је живело 53.605 Бошњака (+11 %) и 20.537 Муслиамана (-17 %). На попису становништва у [[Република Македонија|Македонији]] из [[1994]]. године, било је 15.315 Муслимана и 7.244 Бошњака, док 2002. је у републици живело 17.018 Бошњака (+235 %) и 2.553 Муслимана (-83 %). У принципу, и једни и други спадају у исти народ.
Према попису становништва из [[2002]]. године, на подручју [[Србија|Србије]] је забележено 19.503 етничких Муслимана, од чега је 11.252 пописано на централним подручјима Србије, 3.634 на подручју [[Војводина|АП Војводине]], а 4.617 на подручју [[Град Београд|Града Београда]]. Резултати последњег пописа из [[2011]]. године показује да се укупан број етничких Муслимана у Србији повећао, тако да је забележено укупно 22.301 (+14 %) припадника муслиманског народа, од чега је 14.945 пописано на централним подручјима Србије, 3.360 у Војводини и 3.996 у Београду.<ref>[https://www.makroekonomija.org/demografija/etnicke-promene-u-srbiji-izmedu-popisa-2002-2011-4-bosnjaci-i-muslimani/ Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011]</ref>

Према попису становништва из [[2003]]. године, у [[Црна Гора|Црној Гори]] је било 24.625 етничких Муслимана, док је према последњем попису из 2011. године у Црног Гори живело 20.537 (-17 %) припадника муслиманског народа. На попису становништва у [[Република Македонија|Македонији]] из [[1994]]. године, било је 15.315 етничких Муслимана, док 2002. је у републици живело свега 2.553 (-83 %) припадника муслиманског народа.


== Сродне заједнице ==
== Сродне заједнице ==
Ред 47: Ред 50:


== Види још ==
== Види још ==
{{colbegin|2}}
⚫
* [[Муслимани]]
* [[Етнички Муслимани у Србији]]
⚫
* [[Муслимани у Србији]]
* [[Срби муслимани]]
* [[Срби муслимани]]
⚫
* [[Бошњаци]]
* [[Горанци]]
* [[Горанци]]
* [[Торбеши]]
* [[Торбеши]]
* [[Помаци]]
* [[Помаци]]
⚫
* [[Бошњаци]]
* [[Јужни Словени]]
* [[Јужни Словени]]
{{colend|2}}


== Напомене ==
== Напомене ==
Ред 74: Ред 80:
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/304272/Specijalni-dodaci/Muslimani-su-nacionalna-manjina Политика (2014): Авдул Курпејовић, Муслимани су национална мањина]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/304272/Specijalni-dodaci/Muslimani-su-nacionalna-manjina Политика (2014): Авдул Курпејовић, Муслимани су национална мањина]
* [http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:510626-Manjinska-prava-ne-koristi-22000-gradjana-islamske-veroispovesti Вечерње новости (2014): Мањинска права не користи 22.000 грађана исламске вероисповести]
* [http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:510626-Manjinska-prava-ne-koristi-22000-gradjana-islamske-veroispovesti Вечерње новости (2014): Мањинска права не користи 22.000 грађана исламске вероисповести]

{{Commonscat|Bosniaks}}


{{Етничке групе Србије}}
{{Етничке групе Србије}}

Верзија на датум 1. септембар 2018. у 10:17

Уколико сте тражили општу одредницу за следбенике ислама, погледајте чланак Муслимани.
За друге употребе погледајте страницу Бошњаци.
Муслимани
Укупна популација
око 80.000
Региони са значајном популацијом
 Србија22.301 (2011)[1]
 Црна Гора20.537 (2011)[2]
 Босна и Херцеговина12.121 (2013)[3]
*  Република Српска1.730 (2013) [3][а]
 Словенија10.467 (2002)
 Хрватска7.558 (2011)[4]
 Република Македонија2.553 (2002)
Језици
српски, бошњачки и македонски
Религија
ислам (сунити), мањим делом атеизам
Сродне етничке групе
Торбеши, Горанци, Помаци и Бошњаци
Датотека:Dzemal Bijedic.jpg
Југословенски Муслиман Џемал Биједић (1917-1977), председник Савезног извршног већа (1971-1977)
Етничка карта СФРЈ према попису из 1981. године: Муслимани представљени зеленом бојом
Удео етничких Муслимана у становништву Црне Горе према попису из 2011. године

Муслимани су јужнословенски народ, признат као такав од 1971. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ). У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у СР Босни и Херцеговини, у којој су били најбројнији народ (према попису из 1991. било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили српскохрватским језиком, а пре признања њихове народности 1971. године су се по националности изјашњавали као припадници неких од других народа СФРЈ (Срби, Хрвати итд.) или као Југословени, а муслиман је била само одредница верске припадности. Потомци су Јужних Словена (углавном Срба) који су својевољно или под притиском прешли у ислам током османске владавине на Балкану.

Фрагментација

За време постојања СФРЈ, велика већина муслиманског народа била је изразито југословенски оријентисана. Међутим, након трагичне погибије Џемала Биједића, председника Савезног извршног већа (1971-1977), који је као херцеговачки Муслиман био искрени Југословен, водећи кадрови СКЈ из редова Муслимана почели су да воде опортунистичку политику интересног затварања у оквире републичких граница.[5] Иако су Муслимани живели не само у Босни и Херцеговини, већ и у појединим крајевима Србије и Црне Горе, као и широм Југославије, партијска елита у Сарајеву је током осамдесетих година у потпуности занемарила потребу за очувањем народног јединства у оквиру Југославије као заједничке државе, чиме је постављена основа за успон партикуларистичких тенденција које су биле фокусиране искључиво на Босну и Херцеговину.[6]

Таквом политиком, дато је зелено светло за успон националистичких снага, на челу са Алијом Изетбеговићем и његовом Странком демократске акције, која је 1990. године на републичким изборима задобила поверење велике већине босанско-херцеговачких Муслимана. Тиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама не само у односу на Југославију, већ и на целину муслиманског народа. Ова политика је достигла кулминацију почетком 1992. године, када се велика већина босанско-херцеговачких Муслимана на референдуму определила за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, иако је таква одлука директно доводила до цепања самог муслиманског народа и државно-политичког одвајања од Муслимана у Србији и Црној Гори.

Додатни корак ка разбијању јединства учињен је 1993. године на Првом бошњачком сабору у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у Бошњаке, чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново национално значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у Херцеговини, који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. Упркос тенденцијама које се испољавају у виду бошњачења, односно превођења у бошњачки етнички корпус, део етничких Муслимана у Србији и Црној Гори задржао је своју народну посебност и своје традиционално име.

Савремено стање

Главни чланак: Етнички Муслимани у Србији

Према попису становништва из 2002. године, на подручју Србије је забележено 19.503 етничких Муслимана, од чега је 11.252 пописано на централним подручјима Србије, 3.634 на подручју АП Војводине, а 4.617 на подручју Града Београда. Резултати последњег пописа из 2011. године показује да се укупан број етничких Муслимана у Србији повећао, тако да је забележено укупно 22.301 (+14 %) припадника муслиманског народа, од чега је 14.945 пописано на централним подручјима Србије, 3.360 у Војводини и 3.996 у Београду.[7]

Према попису становништва из 2003. године, у Црној Гори је било 24.625 етничких Муслимана, док је према последњем попису из 2011. године у Црног Гори живело 20.537 (-17 %) припадника муслиманског народа. На попису становништва у Македонији из 1994. године, било је 15.315 етничких Муслимана, док 2002. је у републици живело свега 2.553 (-83 %) припадника муслиманског народа.

Сродне заједнице

По вери и обичајима, Муслиманима су блиске четири заједнице које су за време постојања Југославије убрајане у исти корпус:

  • Срби муслимани: По припадности исламској вери и заједничком пореклу, Срби муслимани су заједница која је етничким Муслиманима најближа по заједничким традицијама, обичајима и историјском наслеђу.
  • Бошњаци: Поред Босне и Херцеговине, значајан број припадника бошњачке нације живи у Србији и Црној Гори. Они углавном живе у Санџаку (граница између Србије и Црне Горе). Потичу од исламизованих Срба из средњовековне Босне и Србије.
  • Горанци: У Гори, најјужнијем делу покрајине АП Косова и Метохије, живи етничка група Горанаца (која је српског порекла), који су под притиском били принуђени да се изјашњавају као Муслимани, а данас се изјашњавају као Горанци и као такви су признати на пописима становништва у Србији. Међутим, данас имају много проблема са привременим властима делимично признате Републике Косово. Оне врше велики притисак на њих да прихвате бошњачки или албански као матерњи језик; а углавном се третирају као Бошњаци, док се као Горанци могу изјашњавати само формално.[8]
  • Торбеши: Муслимане у Македонији сматрају као посебну етничку групу Македонаца, они говоре македонским језиком. Ови македонски муслимани су такође познати под именом Торбеши, мада се они у националном погледу радије изјашњавају као Турци и Албанци (сам назив Торбеш сматрају увредљивим). Они су јужнословенског порекла, а исламску веру примили су доласком Турака на Балкан.

Види још

Напомене

  1. ^ Институције Републике Српске, не признају резултате, приказане од стране Агенције за статистику Босне и Херцеговине, али не планирају издати сопствене податке за ову пописну категорију.

Референце

  1. ^ Први резултати пописа 2011. у Србији
  2. ^ Први резултати пописа 2011. у Црној Гори
  3. ^ а б „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 25. 4. 2017. 
  4. ^ Први резултати пописа 2011. у Хрватској
  5. ^ Iva Lučić, "Stavovi Centralnog komiteta Saveza Komunista Jugoslavije o nacionalnom identitetu bosanskih Muslimana/Bošnjaka: između afirmacije, negacije i konfesionalne artikulacije", u: Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: zbornik radova, Sarajevo 2009. pp. 97–115
  6. ^ Dženita Sarač, "Neuspjeh sekularizacije i jačanje religijskog identiteta početkom 1980-ih godina u Bosni i Hercegovini", u: Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: zbornik radova, Sarajevo 2009. pp. 153–184
  7. ^ Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011
  8. ^ Goranci nemaju drugu državu, Приступљено 9. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Муслимани_(народ)&oldid=20801817”