СОКО (фабрика)

СОКО је фабрика авиона смештена поред аеродрома у Мостару у Босни и Херцеговини. Настала је пресељењем фабрике авиона Икарус, из Земуна, у периоду инфобироа. Серијски је производила више типова авиона, које је пројектовао Ваздухопловнотехнички институт у Жаркову. Прототипски развој, тих авиона, се реализовао у њиховој тесној сарадњи. Хеликоптере је производила по лиценцној документацији. Свој највећи ниво је Соко доживео у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, на серијској производњи авиона Ј-22 Орао, Г-4 Супер Галеба и у припремним инвестицијама за програм Новог авиона.

Произведени авиони

После направљене инфраструктуре и пресељења опреме и кадрова из Земуна, фабрика авиона Соко је реализовала програм уходавања рада на ваздухопловним технологијама, на ремонту борбених авиона америчког порекла, F-84G Tanderjet. Прва серијска производња им је била авион 522, а последња, пред распад СФРЈ, је била Г-4 Супер Галеб Авиони који су произведени у Соколу су:

• 522
• С-55-5 Мк. 5
• Г-2 Галеб (Н-60)
  • Г-2A
• Г-3 Галеб
• Ј-21 Јастреб
  • J-1 (J-21)
  • РЈ-1 (ИЈ-21)
  • ТЈ-1 (НЈ-21) Јастреб
• Ј-20 Крагуј
• Миг-17, модификација крила и подвешавање скупног лансера ракета ваздух-земља, за Ратно ваздухопловство Сирије
• Ј-22 Орао
  • Орао 1 (ИЈ/ИНЈ-22)
  • Орао 2 (Ј-22)
  • Орао 2 (НЈ-22)
• Г-4 Супер Галеб (Н-62)
  • Г-4M Супер Галеб

Летелице произвођене по лиценци

СОКО је по лиценци производио хеликоптере фирми Westland и Aérospatiale, а такође је учествовао у пројекту Advanced Amphibious Aircraft (напредна амфибијска летелица).

Произодња делова за иностране авионе

Фабрика авиона Соко је потврдила ниво произвођача средње развијених земаља с добијањем сертификата за квалитет, по светским критеријума и ваздухопловним прописима, највећих ваздухопловних светских фирми:

• Boing,
• Douglas,
• British Aerospace,
• Airbus,
• Dassault Aviation[1] и
• De Havilland Canada[2]

За њихове програме је реализована значајна производња делова.

Освојене технологије

Соко је у периоду од авиона 522 до авиона Орао радио с класичним технологијама металних структура од дуралног лима, закивањем. На програму Орао се прешло на интегралне структуре, фрезовањем из целина. За ту технологију се Соко опремио, у то доба, на нивоу фирми средње развијених земаља. Купљен је велики број машина, разноврсних могућности, за фрезовање с нумеричким управљањем. Кроз хеликоптерске програме су освојене технологије првих генерација композита и саћастих структура. Ушло се у развој напредних композита с угљеничним влакнима и међусобно спајање тих делова полимеризацијом. Одпочео је амбициозни план технолошке припреме за програм Новог авиона, у области композита, суперпластичног обликовања, обраде титана итд. Соко се опремио и савладао методологију испитивања авионских система на земљи.

Види још

• Ваздухопловнотехнички институт
• Списак авиона југословенске производње