Глинкавички рејон — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke; козметичке измене
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 68: Ред 68:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [http://admin.smolensk.ru/~glinka/ Службени сајт рејонске администрације]
* [https://web.archive.org/web/20131007204704/http://admin.smolensk.ru/~glinka/ Службени сајт рејонске администрације]
* [http://www.isles.ru/depository/region_67/region_67_004_db.html Архитектонски споменици рејона]
* [http://www.isles.ru/depository/region_67/region_67_004_db.html Архитектонски споменици рејона]
* [https://sites.google.com/site/rodnyemesta/ Историја Смоленске земље]
* [https://sites.google.com/site/rodnyemesta/ Историја Смоленске земље]

Верзија на датум 9. септембар 2018. у 03:56

Глинкавички рејон
Глинковский район
{{{caption2}}}
Положај
Држава Русија
Федерални округЦентрални
Административни субјект Смоленска област
Админ. центарсело Глинка
Статусопштински рејон
Оснивање1929.
Површина1.223,2 km2
Становништво2014.
 — број ст.4.544
 — густина ст.3,71 ст./km2
Временска зонаUTC+4
Регистарске таблице67
Позивни број+7 48165
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Кардимовски рејон (рус. Кардымовский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у централном делу Смоленске области, у европском делу Руске Федерације.

Административни центар рејона налази се у селу Глинка са нешто више од 2.000 становника. Према проценама националне статистичке службе, на подручју рејона је 2014. живело свега 4.544 становника или у просеку 5,8 ст/км².

Географија

Глинкавички рејон обухвата територију површине 1.223,2 км² и на 22. је месту по површини међу рејонима Смоленске области. Граничи се са Дорогобушким рејоном на североистоку и са Кардимовским рејоном на северозападу. На југозападу је Починковски, а на југоистоку Јељњански рејон.

Рејон се налази на подручју западног Јељњанског и источног Починковског побрђа (оба микроцелине Смоленског побрђа), док је на северозападу ограничен знатно нижим земљиштем горњодњепарске низије. Надморске висине крећу се од максималних 282 метра на моренском узвишењу код села Новобрикино, до 172 метра у долини Дњепра.

Речна мрежа на територији рејона је доста густа, а поред Дњепра који територијом овог рејона тече дужином од 30 км, најважније реке су још и Устром и Волост (притоке Дњепра) и Хмара (притока Сожа). У југоисточном делу рејона свој ток започиње река Стрјана. Доминирају подзоласта земљишта. Под шумама је нешто мање од половине укупне територје рејона.

Историја

Глинчавички рејон је успостављен 1929. на деловима територије некадашњег Смоленског и Јељњанског округа Смоленске губерније. Привремено је расформиран 1961, а његова територија прикључена Јељњанском рејону, да би поново био успостављен 1980. године и од тада се налази у садашњим границама.

Демографија и административна подела

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 4.948 становника, а око 40% популације је живело у административном центру.[1] Према процени из 2014. у рејону је живело 4.544 становника, или у просеку 5,8 ст/км².[2] По броју становника најмањи је то рејон у Смоленској области.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1989. 2002. 2010. 2014.
--- --- 7.866[3] 6.149[4] 4.948[1] 4.544*

Напомена: према процени националне статистичке службе.

На територији рејона постоји укупно око стотињак насељених места организованих у виду 6 сеоских општина. Административни центар рејона је село Глинка у којем живи тек нешто више од 2.000 становника.

Привреда и саобраћај

Најважнији извор прихода је пољопривредна производња, односно говедарство и узгој кромпира.

Види још

Референце

  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе