Банатски устанак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 15. септембар 2018. у 11:51

Банатски устанак из 1594. године је био један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре Првог српског устанка. Срби у области Баната (тада у саставу османског Темишварског ејалета) су 1594. започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око Вршца, а његов вођа је био Теодор Несторовић, епископ Вршца. Друге две вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић.

Позадина

Нови босански паша Хасан-паша Предојевић је одмах по доласку на функцију кренуо у поход и 1592. заузео Бихаћ и створио нови истоимени санџак. Предојевић је 1593. кренуо у опсаду Сиска, али га је прикупљена хабзбуршка војска тешко поразила, а и он сам је погинуо.

На притисак јаничара, Порта је крајем 1593. године заузела Весприм, а пао је накратко и Сисак. Овим је отпочео Дуги (или Петнаестогодишњи) рат (1593—1606).

Устанак

Ситнији успеси аустријске војске у пролеће 1594. су поколебали турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату пружили прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских хајдука из Ердеља, који су протерали турску војску из Вршца и околине.^[1] Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио Вршац. Главне турске снаге су биле заузете на северу бранећи Острогон, па су устаници освојили и Бечкерек, Бечеј, Тител и Липову и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су носили заставе са ликом светог Саве.^{[тражи се извор]} Синан-паша, који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава Мухамеда из Дамаска да би је супротставио застави Срба.^{[тражи се извор]} Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве.

Ердељски кнез Сигисмунд Батори је устаницима тајно дотурао помоћ, али како није успео да наговори своју скупштину сталежа да се окрене против Турака, одбио је да реагује на проглашење за српског краља. Батори се ипак определио да остане лојалан вазални краљ турског султана. Пошто је послата аустријска војска под командом Ференца Балаша поражена и пошто је попустио притисак на главном бојишту, спојиле су се војске будимског и темишварског паше и разбиле Србе код Бечкерека. До краја јула 1594. цео Банат је поново покорен. Много српских избеглица је побегло у Ердељ, где су створили нову епископију. Међутим, пошто је област Баната након пропасти устанка постала пуста, што није одговарало турским властима којима је било потребно становништво на овој плодној земљи, власти су обећале милост свакоме ко се врати. Срби су се вратили, али се милост није односила на вођу устанка, епископа Теодора Несторовића, који је жив одран.

Историјски значај

Устанак банатских Срба је једини устанак становништва Панонске низије против османске власти, иако није могао да добије озбиљну подршку угарских велможа.

Након протеривања Османлија из Баната у XVIII веку, многи потомци избеглих Срба су се из Ердеља и околних територија вратили у постојбину својих предака. Њихови потомци и данас носе презимена која подсећају на пребивалишта њихових избеглих предака (Ердељан, Кришан, Фратуцан, итд).

Референце

^ Ћирковић 2004, стр. 146.

Литература

Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица Српска.
Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
Душан Белча, Мала историја Вршца, Вршац, 1997.
Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
Др. Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
Владислав Вуловић, Први српски устанак - Устанак Срба у Банату 1594. године

[FOOTNOTEЋирковић2004146-1] Ћирковић 2004, стр. 146.

[1]

@@ Ред 10: / Ред 10: @@
 == Устанак ==
-Ситнији успеси аустријске војске у пролеће [[1594]]. су поколебали турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату пружили прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских [[хајдуци|хајдука]] из [[Трансилванија|Ердеља]], који су протерали турску војску из [[Вршац|Вршца]] и околине.{{sfn|Ћирковић|2004|pp=146}} Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио [[Вршац]]. Главне турске снаге су биле заузете на северу бранећи [[Острогон]], па су устаници освојили и [[Зрењанин|Бечкерек]], [[Нови Бечеј|Бечеј]], [[Тител]] и [[Липова (Румунија)|Липову]] и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су носили заставе са ликом [[Свети Сава|светог Саве]].{{чињеница|date=11. 2013.}} [[Коча Синан-паша|Синан-паша]], који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава [[Мухамед]]а из [[Дамаск]]а да би је супротставио застави Срба.{{чињеница|date=11. 2013.}} Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве.
+Ситнији успеси аустријске војске у пролеће [[1594]]. су поколебали турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату пружили прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских [[хајдуци|хајдука]] из [[Трансилванија|Ердеља]], који су протерали турску војску из [[Вршац|Вршца]] и околине.{{sfn|Ћирковић|2004|pp=146}} Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио [[Вршац]]. Главне турске снаге су биле заузете на северу бранећи [[Острогон]], па су устаници освојили и [[Зрењанин|Бечкерек]], [[Нови Бечеј|Бечеј]], [[Тител]] и [[Липова (Румунија)|Липову]] и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су носили заставе са ликом [[Свети Сава|светог Саве]].{{чињеница| date = 11. 2013.}} [[Коча Синан-паша|Синан-паша]], који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава [[Мухамед]]а из [[Дамаск]]а да би је супротставио застави Срба.{{чињеница| date = 11. 2013.}} Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве.
 [[Датотека:Banatski ustanak.gif|250п|десно|Симулација устанка.]]
@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 == Литература ==
-* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|title=Историја Срба у Војводини|url=http://books.google.com/books?id=fFZpAAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Матица Српска|year=1929}}
+* {{Cite book| ref = harv| last = Ивић| first = Алекса| authorlink = Алекса Ивић| title = Историја Срба у Војводини| url = http://books.google.com/books?id=fFZpAAAAMAAJ| location = Нови Сад| publisher = Матица Српска| year = 1929}}
-* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
+* {{Cite book| ref = harv| last = Ћирковић| first = Сима| authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима| year = 2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}}
 * Душан Белча, Мала историја Вршца, Вршац, 1997.
-* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1957|title=Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=fVhpAAAAMAAJ}}
+* {{Cite book| ref = harv| last = Поповић| first = Душан Ј.| authorlink = Душан Ј. Поповић| year = 1957| title = Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=fVhpAAAAMAAJ}}
 * Др. Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
 * [http://www.aleksandar-vulovic.com/riznica/istorija/prvi_srpski_ustanak.html Владислав Вуловић, Први српски устанак - Устанак Срба у Банату 1594. године]