Операција Бревити — разлика између измена
Нова страница: '''Операција Бревити''' (15–16. маја 1941.) била је ограничена офанзива, са циљем да се ослабе снаге… |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Операција Бревити''' (15–16. маја 1941.) била је ограничена офанзива, са циљем да се ослабе снаге Осовине и обезбеде положаји за општи напад према Тобруку. |
'''Операција Бревити''' (15–16. маја 1941.) била је ограничена офанзива, са циљем да се ослабе снаге Осовине и обезбеде положаји за општи напад према Тобруку. |
||
== Позадина == |
|||
=== Опсада Тобрука === |
|||
{{главни|Опсада Тобрука}} |
|||
[[Датотека:AWM 020073 2 48th Battalion Tobruk 1941.jpg|мини|{{centre|Војници 2/48. Аустралијског батаљона на положају код Тобрука, 24. април 1941.}}]] |
|||
Тобрук је бранило око 25.000 војника Осме армије, добро снабдевених и повезаних са Египтом британском морнарицом. Посада је имала оклопна кола и заробљене италијанске тенкове, који су ометали ковоје Осовине који су пролазили Тобрук на путу до границе, што је онемогућавало напад Осовине на Египат.{{sfn|Hoffman|2004|p=35}} Ромел је одмах покушао да заузме луку, али се 9. аустралијска дивизија (генерал Лесли Морсхед), одлучно бранила. Италијани су оклевали да предају планове утврђења и више напада је одбијено. Након 3 недеље Ромел је обуставио напад и предузео опсаду.{{sfn|Lewin|1968|pp=39, 42}} Италијанске пешадијске дивизије заузеле су положаје око тврђаве, док је већина Афричког корпуса остала у покретној резерви јужно и источно од луке.<ref>{{harvnb|Playfair|1956|pp=35–43, 153–159}}</ref> |
|||
Висока команда немачких војних снага ("Oberkommando der Wehrmacht") упутила је генерала [[Фридрих Паулус|Фридриха Паулуса]] у Африку да истражи ситуацију. Дана 12. маја, генерал Паулус је након посматрања једног од неуспелих покушаја Ромела да нападне Тобрук, послао извештај ОКВ-у у коме је Ромелова позиција описана као слаба, са критичним несташицама горива и муниције. Са [[Операција Барбароса|Операцијом Барбароса]] за месец дана, фелдмаршал [[Валтер фон Браухич]], врховни командант Немачке армије, наредио је Ромелу да не напредује даље, и да не напада Тобрук поново.<ref name="TSWW166">Bradley, p. 166</ref> |
|||
=== Британски планови === |
=== Британски планови === |
||
Преко [[Ултра]] пресретнутих порука, Британци су такође примили извештај Паулуса и Черчил, верујући да ће један снажни притисак одбацити немачке снаге, почеo је притисак на генерала Вејвела да нападне.<ref name="TSWW166"/> Вејвел је брзо припремио [[Операција Бревити|Операцију Бревити]], ограничену операцију с намером да заузме Солум, пролаз Халфаја и тврђаву Капуцо, а затим настави напредовање према Сиди Азизу и Тобруку докле год снабдевање дозволи, а да не ризикују уложене снаге; његов циљ био је уништити што више опреме Осовине и обезбедити положај за већу операцију [[Операција Бојна секира|Бојна секира]], која ће бити покренута када нови тенкови пристигну.<ref name="Playfair, p. 116">Playfair, p. 116</ref><ref name ="MedII163">Playfair, p. 163</ref> |
|||
| ⚫ | |||
== Битка == |
|||
Британци су напали са малим тенковско-пешадијским снагама у 3 колоне: ''Пустиња'', ''Центар'' and ''Обала''. |
|||
| ⚫ | Бревити је почео 15. маја: Британци су напали са малим тенковско-пешадијским снагама у 3 колоне: ''Пустиња'', ''Центар'' и ''Обала''. Колона ''Пустиња'', са британским брзим (крстарећим) тенковима, имала је да напредује и уништава тенкове које сретне на путу за Сиди Азиз. ''Центар'' је имао да заузме врх пролаза Халфаја, Бир Ваир и Мусаид, а затим продужи за тврђаву Капуцо. Обална колона имала је да освоји Солум и подножје пролаза Халфаја. |
||
Солум, пролаз Халфаја и тврђава Капуцо су заузети, али је тврђава изгубљена у немачком противнападу. Немачки противнапад 16. маја угрозио је британске снаге на врху пролаза и и наређено је повлачење под заштитом пустињске колоне. Немци су повратили Мусаид и почело је опште британско повлачење до линије од Сиди Омара до Сиди Сулејмана и Солума, што је оставило само пролаз Халфаја у британским рукама.<ref>{{harvnb|Raugh|1993|pp=207–208}}</ref> |
Солум, пролаз Халфаја и тврђава Капуцо су заузети, али је тврђава изгубљена у немачком противнападу. Следећег дана је Виљем Гот, забринут да би његова 22. гардијска бригада била збрисана ако би је немачки тенкови ухватили на отвореном, одлучио да повуче скоро читаву војску назад на пролаз Халфаја. Немачки противнапад 16. маја угрозио је британске снаге на врху пролаза и и наређено је повлачење под заштитом пустињске колоне. Немци су повратили Мусаид и почело је опште британско повлачење до линије од Сиди Омара до Сиди Сулејмана и Солума, што је оставило само пролаз Халфаја у британским рукама.<ref>{{harvnb|Raugh|1993|pp=207–208}}</ref> |
||
== Последице == |
== Последице == |
||
Бревити није остварио своје задатке, само накратко освојивши пролаз Халфаја. |
Бревити није остварио своје задатке, само накратко освојивши пролаз Халфаја. Пролаз је преотео мали немачки одред 27. маја, у [[Операција Шкорпион|Операцији Шкорпион]]. |
||
=== Губици === |
=== Губици === |
||
Британци су изгубили 206 војника, 5 тенкова је уништено, а још 13 оштећено. Немачки губици били су 258 људи, 3 уништена тенка и неколико оштећених. Италијани су изгубили 395 људи, од тога 347 заробљених.<ref>Greene, Massignani, (1999). pp. 70.</ref> |
Британци су изгубили 206 војника, 5 тенкова је уништено, а још 13 оштећено. Немачки губици били су 258 људи, 3 уништена тенка и неколико оштећених. Италијани су изгубили 395 људи, од тога 347 заробљених.<ref>Greene, Massignani, (1999). pp. 70.</ref> |
||
Верзија на датум 16. септембар 2018. у 19:09
Операција Бревити (15–16. маја 1941.) била је ограничена офанзива, са циљем да се ослабе снаге Осовине и обезбеде положаји за општи напад према Тобруку.
Позадина
Опсада Тобрука
Тобрук је бранило око 25.000 војника Осме армије, добро снабдевених и повезаних са Египтом британском морнарицом. Посада је имала оклопна кола и заробљене италијанске тенкове, који су ометали ковоје Осовине који су пролазили Тобрук на путу до границе, што је онемогућавало напад Осовине на Египат.[1] Ромел је одмах покушао да заузме луку, али се 9. аустралијска дивизија (генерал Лесли Морсхед), одлучно бранила. Италијани су оклевали да предају планове утврђења и више напада је одбијено. Након 3 недеље Ромел је обуставио напад и предузео опсаду.[2] Италијанске пешадијске дивизије заузеле су положаје око тврђаве, док је већина Афричког корпуса остала у покретној резерви јужно и источно од луке.[3] Висока команда немачких војних снага ("Oberkommando der Wehrmacht") упутила је генерала Фридриха Паулуса у Африку да истражи ситуацију. Дана 12. маја, генерал Паулус је након посматрања једног од неуспелих покушаја Ромела да нападне Тобрук, послао извештај ОКВ-у у коме је Ромелова позиција описана као слаба, са критичним несташицама горива и муниције. Са Операцијом Барбароса за месец дана, фелдмаршал Валтер фон Браухич, врховни командант Немачке армије, наредио је Ромелу да не напредује даље, и да не напада Тобрук поново.[4]
Британски планови
Преко Ултра пресретнутих порука, Британци су такође примили извештај Паулуса и Черчил, верујући да ће један снажни притисак одбацити немачке снаге, почеo је притисак на генерала Вејвела да нападне.[4] Вејвел је брзо припремио Операцију Бревити, ограничену операцију с намером да заузме Солум, пролаз Халфаја и тврђаву Капуцо, а затим настави напредовање према Сиди Азизу и Тобруку докле год снабдевање дозволи, а да не ризикују уложене снаге; његов циљ био је уништити што више опреме Осовине и обезбедити положај за већу операцију Бојна секира, која ће бити покренута када нови тенкови пристигну.[5][6]
Битка
Бревити је почео 15. маја: Британци су напали са малим тенковско-пешадијским снагама у 3 колоне: Пустиња, Центар и Обала. Колона Пустиња, са британским брзим (крстарећим) тенковима, имала је да напредује и уништава тенкове које сретне на путу за Сиди Азиз. Центар је имао да заузме врх пролаза Халфаја, Бир Ваир и Мусаид, а затим продужи за тврђаву Капуцо. Обална колона имала је да освоји Солум и подножје пролаза Халфаја. Солум, пролаз Халфаја и тврђава Капуцо су заузети, али је тврђава изгубљена у немачком противнападу. Следећег дана је Виљем Гот, забринут да би његова 22. гардијска бригада била збрисана ако би је немачки тенкови ухватили на отвореном, одлучио да повуче скоро читаву војску назад на пролаз Халфаја. Немачки противнапад 16. маја угрозио је британске снаге на врху пролаза и и наређено је повлачење под заштитом пустињске колоне. Немци су повратили Мусаид и почело је опште британско повлачење до линије од Сиди Омара до Сиди Сулејмана и Солума, што је оставило само пролаз Халфаја у британским рукама.[7]
Последице
Бревити није остварио своје задатке, само накратко освојивши пролаз Халфаја. Пролаз је преотео мали немачки одред 27. маја, у Операцији Шкорпион.
Губици
Британци су изгубили 206 војника, 5 тенкова је уништено, а још 13 оштећено. Немачки губици били су 258 људи, 3 уништена тенка и неколико оштећених. Италијани су изгубили 395 људи, од тога 347 заробљених.[8]
Бојна секира
12. маја, конвој Тигар је стигао у Александрију изгубивши један брод, са 238 тенкова за 7. оклопну дивизију и 43 авиона; 28. маја почело је планирање Операције Бојна Секира.[9]
Референце
- ^ Hoffman 2004, стр. 35.
- ^ Lewin 1968, стр. 39, 42.
- ^ Playfair 1956, стр. 35–43, 153–159
- ^ а б Bradley, p. 166
- ^ Playfair, p. 116
- ^ Playfair, p. 163
- ^ Raugh 1993, стр. 207–208
- ^ Greene, Massignani, (1999). pp. 70.
- ^ Playfair 1956, стр. 159–163