Српско-византијски стил — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 17. септембар 2018. у 17:01

Српско-византијски стил или Српско-византијска школа или Вардарски стил (Византијски стил) у српској архитектури током средњег века обухвата временски период од краја XIII века до краја XIV века и географски простор Метохије, Косова и северне Македоније.

Сам стил се назива Византијски због чињенице да су за узор узимане византијске грађевине, као и то да је настао под утицајем Ренесансе Палеолога.

Историјат

Као почетак епохе се могу узети Милутинове цркве светог Никите на Скопској Црној Гори (подигнута пре 1307) и Богородице Љевишке у Призрену (подигнута 1307), док се као њен крај могу узети цркве у Андрејашу (подигнута 1389), Драгобриљи (подигнута 1395) и Црколезу (1395). Међутим ове границе су само оквирне пошто има сакралних објеката који временски или географски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у Српско-византијском стилу.

Основну особеност овог стила представља основа у облику уписанога крста са једним или пет кубета, док се са западне стране обично налази припрата. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у византијском стилу, што се манифестује употребом сивог или жућкастог камења и црвене опеке који су обично тако поређани, да стварају украсне шаре на фасади. За разлику од Рашког стила и оригиналног фрескосликарства које га је пратило, грађевине Вардарског стила су украшене фрескама које су рађене по узору на византијске рађене у том периоду.

Пред крај епохе српско-византијског стила у северним деловима некадашњег Српског царства почео је да се развија тзв. Моравски стил који се преплитао са српско-византијским стилом у последњој четвртини XIV века.

Најважнији споменици стила

Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у српско-византијском стилу су^[1]:

(Основна црква светих Апостола у Пећкој патријаршији је рађена у Рашком стилу, али су цркве светог Димитрија, Николе и Богородице рађене у Вардарском.)

Референце

^ Деретић 2005.

Литература

Деретић, Јован (2005). Културна историја Срба. Београд: Београд. ISBN 86-331-2386-X.
Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд.

Спољашње везе

О српској сакралној архитектури у средњем веку (www.znanje.org)

[FOOTNOTEДеретић2005-1] Деретић 2005.

[1]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 [[Датотека:Gracanica1.jpg|мини|300п|[[Манастир Грачаница]]]]
 [[Датотека:Monastir_Studenica_II.JPG|мини|300п|Краљева црква у Студеници]]
-[[File:Mušutište.jpg|мини|300п|Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту]]
-[[File:Patriarchate of Peć 09 2010 1.jpg|мини|300п|Манастир Пећка патријаршија]]
 '''Српско-византијски стил''' или '''Српско-византијска школа''' или '''Вардарски стил''' (''Византијски стил'') у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[средњи вијек|средњег века]] обухвата временски период од краја [[13. век|XIII века]] до краја [[14. век|XIV века]] и географски простор [[Метохија|Метохије]], [[Косово|Косова]] и [[север]]не [[Македонија (област)|Македоније]].
@@ Ред 22: / Ред 20: @@
 * [[Манастир Пећка патријаршија]]
 * [[Манастир Лесново]]
-* [[Херцеговачка Грачаница]]
-* [[Манастир Туман]]
-* [[Манастир Свети Никита]]
-* [[Саборни храм у Бањој Луци]]
-* [[Црква Светог Василија Острошког у Београду]]
-* [[Црква Светог Ђорђа на Опленцу]]
-* [[Црква Светог Николе у Београду]]
-* [[Црква Светог Марка у Београду]]
-* [[Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Пожеги]]
-* [[Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту]]
-* [[Краљева црква у Студеници]]
 (Основна црква светих Апостола у Пећкој патријаршији је рађена у Рашком стилу, али су цркве светог Димитрија, Николе и Богородице рађене у Вардарском.)