Ngugi va Tiongo — разлика између измена
м Робот: додато {{Commonscat|Ngugi wa Thiong'o}} |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
| Ред 42: | Ред 42: | ||
== Spoljašnje veze == |
== Spoljašnje veze == |
||
* [http://www.ngugiwathiongo.com zvanična stranica] |
* [http://www.ngugiwathiongo.com zvanična stranica] |
||
* http://www.nightlife-belgrade.com/sr/vest?vest= |
* https://web.archive.org/web/20120322081655/http://www.nightlife-belgrade.com/sr/vest?vest=%2Fkolumna%2Fkulturni-meridijani%2Fkenijski-pisac-thiongo-povecao-sanse-za-nobela |
||
{{DEFAULTSORT:Тионго, Нгуги ва}} |
{{DEFAULTSORT:Тионго, Нгуги ва}} |
||
Верзија на датум 19. септембар 2018. у 13:36
Ngugi va Tiongo | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 5. јануар 1938. |
| Место рођења | Kamirithu |
| Веб-сајт | ngugiwathiongo |
.jpg)
Ngugi va Tiongo (svah. Ngũgĩ wa Thiong'o, izgovor: /ŋɡoɣe wa ðiɔŋɔ/), je pisac rođen 5. januara 1938. godine u Keniji. Svojevremeno je pisao na engleskom a danas piše na gikuju jeziku. Opus mu se sastoji od romana, drama, novela, eseja, akademskih studija, kritika i dečjih knjiga. On je osnivač i urednik časopisa na gikuju jeziku Mutiiri. Ngugi je otišao u egzil nakon što je pušten iz kenijskog zatvora 1977. godine, od tada živi u SAD, a godinama je predavao na Jejlu, kao i na Njujorškom univerzitetu te Univerzitetu Kalifornije u Irvinu.
Biografija
Ngugi je rođen u Kamirituu, u blizini grada Kiambu u Centralnoj provinciji, u porodici koja je pripadala plemenu Kikuju. Kršten je kao Džejms Ngugi i pohađao je misionarsku školu. Rodbina mu je, pak, bila pogođena Mau-Mau ustankom, tada mu je ubijen polubrat, a majka mučena.
Za vreme studija u Lidsu napisao je 1964. godine svoj prvi roman Ne plači, dete koji se smatra prvim romanom istočnoafričke književnosti. Taj i sledeći roman napisao je na engleskom jeziku.
Godine 1967. prihvatio je marksističke ideje Fraka Fanona, a zajedno s njima i antikolonijalizam. Zbog toga se odrekao hrišćanstva, engleskog imena, a konačno i engleskog jezika kao simbola kolonijalnog ugnjetavanja. Umesto engleskog, počeo je pisati na gikuju i svahili jeziku.
Godine 1977. je zatvoren zbog kritike tadašnjeg potpredsednika Danijela Arapa Moija, a pet godina kasnije je pušten. Tada je otišao u SAD.
Godine 2004. se vratio u Keniju, ali su ga u hotelskoj sobi napali razbojnici te mu silovali ženu.
Bibliografija
- Ne plači dete, 1964.
- Pšenično zrno, 1967.
- Krvave latice, 1977.
- Raspeti đavo, 1980.
- Wizard of the Crow, 2006.
Spoljašnje veze
- zvanična stranica
- https://web.archive.org/web/20120322081655/http://www.nightlife-belgrade.com/sr/vest?vest=%2Fkolumna%2Fkulturni-meridijani%2Fkenijski-pisac-thiongo-povecao-sanse-za-nobela
