Богић Богићевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.122.122.215 (разговор) на последњу измену корисника Lotom
ознака: враћање
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 27: Ред 27:
| наследник 1 =
| наследник 1 =
}}
}}
'''Богић Богићевић''' ([[Угљевик]], [[15. мај]]а [[1953]])<ref>[http://diwan-magazine.com/licnost-bogic-bogicevic-ja-jesam-srbin-ali-ne-po-profesiji/ Ја јесам Србин, али не по професији], приступљено 15. новембра 2014.</ref> бивши је југословенски политичар, последњи члан [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]] из [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]]. Богићевић је постао члан Председништва [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у мају [[1989]]. године, а [[1990]]. године изабран је за председника Савета за заштиту уставног поретка. У марту [[1991]]. године, када је [[Седница Председништва СФРЈ 12.3.1991.|Председништво СФРЈ]] одлучивало да ли ће подржати предлог врха [[Југословенска народна армија|ЈНА]] о увођењу ванредног стања у земљи, Богићевић је својим гласом спречио изгласавање такве одлуке. На функцији члана Председништва био је до јесени 1991. У наредном периоду, био је посланик у Представничком дому [[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине|Парламента СР БиХ]], потпредседник [[Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине|Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине]], и председник Олимпијског комитета БиХ.<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/Content/Article/1045338.html Bogić Bogićević: Čovjek koji je rekao "ne"{{Ботовски наслов}}]</ref>
'''Богић Богићевић''' ([[Угљевик]], [[15. мај]]а [[1953]])<ref>[http://diwan-magazine.com/licnost-bogic-bogicevic-ja-jesam-srbin-ali-ne-po-profesiji/ Ја јесам Србин, али не по професији], приступљено 15. новембра 2014.</ref> бивши је југословенски политичар, последњи члан [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]] из [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]]. Богићевић је постао члан Председништва [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у мају [[1989]]. године, а [[1990]]. године изабран је за председника Савета за заштиту уставног поретка. У марту [[1991]]. године, када је [[Седница Председништва СФРЈ 12.3.1991.|Председништво СФРЈ]] одлучивало да ли ће подржати предлог врха [[Југословенска народна армија|ЈНА]] о увођењу ванредног стања у земљи, Богићевић је својим гласом спречио изгласавање такве одлуке. На функцији члана Председништва био је до јесени 1991. У наредном периоду, био је посланик у Представничком дому [[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине|Парламента СР БиХ]], потпредседник [[Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине|Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине]], и председник Олимпијског комитета БиХ.<ref>{{Cite web |url=http://www.slobodnaevropa.org/Content/Article/1045338.html |title=Bogić Bogićević: Čovjek koji je rekao "ne"{{Ботовски наслов}} |access-date=12. 08. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130719004544/http://www.slobodnaevropa.org/content/article/1045338.html |archive-date=19. 07. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref>


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 23. септембар 2018. у 03:13

Богић Богићевић
Лични подаци
Датум рођења(1953-05-15)15. мај 1953.(70 год.)
Место рођењаУгљевик,
Политичка каријера
Политичка
странка
Савез комуниста Југославије
Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине
Босанскохерцеговачки члан Председништва СФРЈ
16. мај 1989 — 27. април 1991.
ПретходникРаиф Диздаревић

Богић Богићевић (Угљевик, 15. маја 1953)[1] бивши је југословенски политичар, последњи члан Председништва СФРЈ из СР Босне и Херцеговине. Богићевић је постао члан Председништва СФРЈ у мају 1989. године, а 1990. године изабран је за председника Савета за заштиту уставног поретка. У марту 1991. године, када је Председништво СФРЈ одлучивало да ли ће подржати предлог врха ЈНА о увођењу ванредног стања у земљи, Богићевић је својим гласом спречио изгласавање такве одлуке. На функцији члана Председништва био је до јесени 1991. У наредном периоду, био је посланик у Представничком дому Парламента СР БиХ, потпредседник Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине, и председник Олимпијског комитета БиХ.[2]

Референце

  1. ^ Ја јесам Србин, али не по професији, приступљено 15. новембра 2014.
  2. ^ „Bogić Bogićević: Čovjek koji je rekao "ne"[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2013. г. Приступљено 12. 08. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)