Краљева црква у Студеници — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 28. септембар 2018. у 19:19

Краљева црква у Студеници је посвећена светим Јоакиму и Ани, а подигао ју је краљ Милутин (1282—1321) 1314. године. Направљена је у српско-византијском стилу и убраја се међу најлепше споменике тог стила, док се њен живопис из двадесетих година XIV века сматра једним од највиших домета Ренесансе Палеолога међу српским манастирима и врхунац стваралаштва дворских сликара краља Милутина, Михајла и Евтихија (радили су живопис Богородице Љевишке, Грачанице, Старог Нагоричина, Жиче, Богородице Перивлепте у Охриду и других). Подигнута је од белог мермера и украшена по узору на главну манастирску цркву посвећену Богородици.

Јубилеј седам векова Краљеве цркве у Студеници свечано је прослављен научним скупом у мају 2014. године, а 2016. је изашао зборник радова са тог скупа.^[1]^[2]

Види још

Референце

Спољашње везе

SUA - Манастир Студеница (језик: српски)
Краљева црква (језик: српски)
Владимир Васојевић МАНАСТИР СТУДЕНИЦА (језик: српски)

Овај чланак везан за вере је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Седам векова Краљеве цркве у Студеници (СПЦ, 15. мај 2014)

[2] Манастир Студеница - 700 година Краљеве цркве (СПЦ, 27. април 2017)

[1]

[2]

@@ Ред 15: / Ред 15: @@
 * [http://www.sitiunescoadriatico.org/index.php?pg=211 SUA - Манастир Студеница] {{sr}}
 * [http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Studenica/latinica/kraljeva.htm Краљева црква] {{sr}}
-* [http://www.vidovdan.org/print1417.html Владимир Васојевић МАНАСТИР СТУДЕНИЦА] {{sr}}
+* [https://web.archive.org/web/20081201105625/http://vidovdan.org/print1417.html Владимир Васојевић МАНАСТИР СТУДЕНИЦА] {{sr}}
 {{клица-вера}}

п р у Задужбине, цркве и манастири које је подигао, обновио и обдарио српски краљ Стефан Милутин
Задужбине, у тадашњој Србији, које наводи Данило II у житији „Животи краљева и архиепископа српских”: Богородица Љевишка (Призрен) Грачаница (Приштина) Богородица Тројеручица (Скопље) Серава (код Скопља) Свети Константин (Скопље) Свети Ђорђе (код Куманова) Краљева црква (Студеница) Свети Никита (код Скопља) Мажићи (код Прибоја) Бањска (код Косовске Митровице)
Задужбине, ван тадашње Србије, које наводи Данило II у житији „Животи краљева и архиепископа српских”: Хиландар (Света Гора) Вазнесење Христово (Света Гора) Продром (Цариград) Свети Никола (Солун) Свети Георгије (Солун) Трескавац (код Прилепа) Свети Георгије (код Кичева) Света Катарина (Синај) Краљева болница (Цариград)
Остале задужбине у тадашњој Србији: Богородица Одигитрија (Мушутиште) Свети апостоли Петар и Павле (Бијело Поље) Свети Никола (код Скопља) Свети Срђ и Вах (ушће Бојане) Свети Јован (Свач)
Остале задужбине у ван тадашње Србије: Свети архангели (Јерусалим) Света Тројица (Солун) Свети Стефан (Синај) Свети Никола (Бари)
Задужбине које му приписују народна предања: Свети Стефан (код Призрена) Тврдош (код Требиња) Витовница (код Пожаревца) Света Тројица (Скопска Црна Гора) Вратна (код Неготина) Манастирица (код Кладова)