Родитељство — разлика између измена
Нова страница: === Дефиниција === Родитељство или узгој деце је процес промовисања и подршке физичком… |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
=== Дефиниција === |
|||
Родитељство или узгој [[Дете|деце]] је процес промовисања и подршке физичком, емоционалном, друштвеном и интелектуалном развоју детета од детињства до одраслог доба. Родитељство се односи на сложеност подизања детета, а не искључиво на биолошке односе. |
Родитељство или узгој [[Дете|деце]] је процес промовисања и подршке физичком, емоционалном, друштвеном и интелектуалном развоју детета од детињства до одраслог доба. Родитељство се односи на сложеност подизања детета, а не искључиво на биолошке односе. |
||
Верзија на датум 29. септембар 2018. у 14:40
Родитељство или узгој деце је процес промовисања и подршке физичком, емоционалном, друштвеном и интелектуалном развоју детета од детињства до одраслог доба. Родитељство се односи на сложеност подизања детета, а не искључиво на биолошке односе.
Родитељ
Најчешћи старатељ у родитељству је биолошки родитељ детета у питању, иако други могу бити старији :сестра, деда и баба, законски старатељ, тетка, ујак или други члан породице или пријатељ породице. Владе и друштво такође могу имати улогу у узгоју детета. У многим случајевима, сирочад или напуштена деца добијају родитељско старање од односа без родитеља. Други могу бити усвојени, одгојени у хранитељству или смештени у сиротиште. Вештине родитељства варирају, а родитељ са добрим вештинама родитељства може се назвати добрим родитељем.[1]
Како правилно васпитавати децу?
Психолози су утврдили да дете, на првом месту, опонаша унутрашње стање родитеља, потом – понашање својих родитеља, а на трећем месту – речи родитеља. Особа, која поседује унутрашњу хармонију, самим тим већ правилно васпитава своје дете.
Дете се може казнити, ограничити, али увек га је потребно волети и охрабривати. Правилан систем циљева омогућава да се енергија усмери у неопходном правцу што функционише далеко боље од било каквих казни и ограничења. Васпитање детета отпочиње васпитањем родитеља
Да би на свет дошла хармонична деца, она треба да имају квалитетне и здраве родитеље. Родитељи, пре свега, морају да имају здраве душе.[2]
„Мерцедес модел“
Миливојевићев „мерцедес модел“ доводи у међусобни оптимални однос три главне функције васпитног рада: постављање циљева; похваљивање и награђивање; и критику и казну.
Модел указује на типичне грешке у васпитавању које доводе до претеране социјализације детета, размаживања, презаштићивања, занемаривања или малтретирања детета. Главна порука родитељима, јесте закључак да васпитавање није само разумевање и попуштање, нити само ограничавање и кажњавање, већ комбинација захтева, наклоности и ограничавања.
Одговори које аутор модела, Зоран Миливојевић нуди нису теоријска разглабања, већ јасна и проверена животна искуства како да васпитавате дете да бисте добили оно што желите, како да наградите а како да казните дете, да ли да критикујете или похвалите дете као особу или његов поступак, како да вам дете не буде ни размажено ни сувише послушно...[3]
Референце
- ^ Лазаров, Сергеј (2017). васпитавање родитеља. Београд: Београд Аруна. ISBN 978-86-86073-90-7.
- ^ 1943-, Largo, Remo H. Nežne godine razvoj i vaspitanje deteta u prve četiri godine života (1. izd изд.). Beograd. ISBN 9788652119783. OCLC 961842101.
- ^ Mala knjiga za velike roditelje : priručnik za vaspitavanje dece. Milivojević, Zoran., Bilban, Katja., Kokelj, Vida., Kramberger, Miša., Steiner, Tjaša., Kožuh, Borut. (1. izd., 3. štampanje изд.). Novi Sad: Psihopolis institut. 2009. ISBN 9788686653277. OCLC 898669571.