Никола Тасић — разлика између измена
м Разне исправке |
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
| Ред 46: | Ред 46: | ||
* [http://www.planeta.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета] |
* [http://www.planeta.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета] |
||
* [http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча] |
* [http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча] |
||
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ] |
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} |
||
{{DEFAULTSORT:Тасић, Никола}} |
{{DEFAULTSORT:Тасић, Никола}} |
||
Верзија на датум 1. октобар 2018. у 22:38
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Никола Тасић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јануар 1932. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 15. март 2017. (85 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Никола Тасић (Београд, 19. јануар 1932 — Београд, 15. март 2017[1]) био је српски археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.
После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.
Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1965). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).[2]
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босутуу.
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
Одабрана библиографија
- Неолитска пластика, (1973).
- Праисторија Војводине, (1974).
- Праисторија југословенских земаља, (1979).
- Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).
Референце
- ^ Преминуо археолог академик Никола Тасић („Вечерње новости”, 15. март 2017)
- ^ Тасић, Никола. „Баденски и вучедолски културни комплекс : [докторска дисертација]”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд. Београд : [Н. Тасић], 1965. Приступљено 2. 2. 2018.
Литература
- Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.
