Дњепар — разлика између измена
м sredjivanje |
м linkovi |
||
| Ред 23: | Ред 23: | ||
}} |
}} |
||
'''Дњепар''' ({{јез-рус|Днепр}}, {{јез-укр|Дніпро}}, {{јез-блр|Дняпро}}) [[река]] је у [[Источна Европа|источној Европи]] која [[Извор|извире]] у [[Русија|Русији]], тече кроз [[Белорусија|Белорусију]], а у |
'''Дњепар''' ({{јез-рус|Днепр}}, {{јез-укр|Дніпро}}, {{јез-блр|Дняпро}}) [[река]] је у [[Источна Европа|источној Европи]] која [[Извор|извире]] у [[Русија|Русији]], тече кроз [[Белорусија|Белорусију]], а у |
||
[[Украјина|Украјини]] се улива у [[Црно море]]. Трећа је по величини [[Европа|европска]] река (после [[Волга|Волге]] и [[Дунав]]а) с дужином од 2285 |
[[Украјина|Украјини]] се улива у [[Црно море]]. Трећа је по величини [[Европа|европска]] река (после [[Волга|Волге]] и [[Дунав]]а) с дужином од 2285 km. |
||
Међу првима, Дњепар спомиње старогрчки историчар [[Херодот]] (5. век пре Христа) под именом Бористен (у дословном преводу са старогрчког „онај што тече са севера“). Римски историчар називају ову реку Данаприс док је за време [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]] међу [[Словени]]ма био познат као Славутич. |
Међу првима, Дњепар спомиње старогрчки историчар [[Херодот]] (5. век пре Христа) под именом Бористен (у дословном преводу са старогрчког „онај што тече са севера“). Римски историчар називају ову реку Данаприс док је за време [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]] међу [[Словени]]ма био познат као Славутич. |
||
Верзија на датум 6. октобар 2018. у 19:35
 |
| Дњепар | |
|---|---|
 Дњепар код Кијева | |
 | |
| Опште информације | |
| Дужина | 2.145 km |
| Басен | 504.000 km2 |
| Пр. проток | 1.670 m3⁄s |
| Водоток | |
| Извор | Валдајска висораван у Русији |
| В. извора | 220 m |
| Ушће | Црно море |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Русија Украјина Белорусија |
| ДРВ | 04010000112105000007040 |
| Река на Викимедијиној остави | |
Дњепар (рус. Днепр, укр. Дніпро, блр. Дняпро) река је у источној Европи која извире у Русији, тече кроз Белорусију, а у Украјини се улива у Црно море. Трећа је по величини европска река (после Волге и Дунава) с дужином од 2285 km.
Међу првима, Дњепар спомиње старогрчки историчар Херодот (5. век пре Христа) под именом Бористен (у дословном преводу са старогрчког „онај што тече са севера“). Римски историчар називају ову реку Данаприс док је за време Кијевске Русије међу Словенима био познат као Славутич.
Дњепар извире у Валдајском горју у западној Русији и наставља кроз степска подручја Белорусије. 115 km свога тока чини природну границу између Белорусије и Украјине кроз коју наставља свој пут према Црном мору, у које утиче делтским ушћем. Дуж тока реке изграђен је низ хидроелектрана (Кијевска, Каневска, Кременчугска, Дњепродзержинска, Дњепрогес, Каховска и Дњепрогес II), а последњих 800 km пре уливања у Црно море, сачињавају ланци неколико акумулационих језера насталих њиховом изградњом. Електране на Дњепру производе енергију која покрива 10% потреба целе Украјине.
Плован је 1990 km од ушћа. Местимично се пловидба одвија бочним каналима. Тим пловним каналима Дњепар је повезан са Западном Двином, Њеменом, Западним Бугом који га спајају с Балтиком. Залеђен је од децембра до марта или априла.
Главне притоке:
- десна: Березина, Припјат, Ингулец, Тетерив, Рос, Тјасмин, Базавлук
- леве: Сож, Десна, Трубиж, Сула, Псјол, Ворскла, Самара
Већи градови на обалама Дњепра: У Русији:
- Смоленск (руски: Смоленск)
У Белорусији:
- Могиљов (белоруски: Магілёў) (знан по рус. називу Могилев)
У Украјини:
- Кијев (украјински: Київ/Кијив)
- Дњепродзержинск (украјински: Дніпродзержинськ)
- Дњепропетровск (украјински: Дніпропетровськ),
- Запорожје (украјински: Запоріжжя),
- Херсон (украјински: Херсон)
