Будва — разлика између измена

Координате: 42° 17′ 07″ С; 18° 50′ 14″ И / 42.285166° С; 18.837333° И / 42.285166; 18.837333
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci
Ред 262: Ред 262:
* [http://www.rivijera.net/ Будванска ривијера (туристичка понуда)] {{sr}} {{en}}
* [http://www.rivijera.net/ Будванска ривијера (туристичка понуда)] {{sr}} {{en}}
* [http://www.fallingrain.com/world/MJ/00/Budva.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://www.fallingrain.com/world/MJ/00/Budva.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=42.285166,18.837333&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/crna-gora/budva/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/crna-gora/budva/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=42.285166&longitude=18.837333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=42.285166&longitude=18.837333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]

Верзија на датум 8. октобар 2018. у 20:29

Будва
Будва, поглед са Госпоштине
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаБудва
Становништво
 — (2011)Раст 15.874
Географске карактеристике
Координате42° 17′ 07″ С; 18° 50′ 14″ И / 42.285166° С; 18.837333° И / 42.285166; 18.837333
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0 m
Будва на карти Црне Горе
Будва
Будва
Будва на карти Црне Горе
Остали подаци
ГрадоначелникЛазар Рађеновић
Поштански број85310
85311
Позивни број033
Регистарска ознакаBD
Веб-сајтwww.budva.me

Будва је град у општини Будва у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 15874 становника.

Географија

Будва је приморски град на Јадранском мору у Црној Гори. Подручје око града, дуж обале, познато је и као Будванска ривијера. Ривијера је центар црногорског туризма, и позната по пешчаним плажама, ноћном животу. Најчувенија плажа Будве је Могрен. Током 2010. у будванској општини било је 557.000 гостију са 3.4 милиона ноћења, што Будву чини најпопуларнијом туристичком дестинацијом у Црној Гори.

Значајни туристички објекти се налазе унутар млетачких зидина из 15. века, које окружује будвански Стари град. Стари град је био тешко оштећен у разорном земљотресу 1979. године, али је потпуно обновљен. Осам година је трајала велика обнова старог града. У близини Будве налази се туристички центар Бечићи.

Будва је више пута мењала господара, а најдуже су се на подручју града задржали Млечани и Аустријанци, који су напустили град 1918. године.

Будва је стара око 2.500 година[тражи се извор] и један је од најстаријих градова на Јадранском мору[тражи се извор].

Историја

Илирско-грчки тип шлема из Будве (4-ти век старе ере)
Цркве: Св. Саве и Санта Марија ин Пунта
Острво Свети Никола (Шкољ) код Будве

Утврђени град на овом простору је постојао још у доба антике. Историчари верују да је првобитно био острво, које се касније спојило са обалом и направило земљоуз. Мада су Грци основали многе колоније у Медитерану, по свему судећи, у делу обале Јадранског мора, на подручју данашње Црне Горе, нису успели у насељавању колониста, из разлога што им то није допуштало домородачко илирско становништво.

Умјесто тога, постојали су само поједини грчки тржишни центри — емпорији. Један од њих је, током VI – V вијека прије нове ере, био у Будви (Butua). Први помен овог илирског града налазимо у V веку пре нве ере, код Софокла, а Псеудо-Ксилакс наводи да се од њега до Драча путује морем дан и ноћ, а копном три дана. Земља илирског племена Енхилејаца, на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос: епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу Енхилејце у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира ("Illyri proprie dicti"). Након илирско-римских ратова, Будва потпада под власт Рима. Конвенти или опида (oppida civium Romananorum) била су насеља колонизираних римских грађана, досељених у Илирик, односно каснију провинцију Далмацију. Међу таквим насељима се помиње и Butua-Butuanum (Будва). Сем Италика, у овим градовима постоји и већи број трговаца, Грка и оријенталаца, а развијено занатство утиче на формирање занатских колегија.

Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих староседелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем веку, Будва је византински град, са грчком војном посадом (гарнизоном) и илиро-романским становништвом, а настањивали су је и грчки и италијански трговци. Словени живе по жупама и били су неколико векова поданици византијског цара. По осамостаљењу Дукљанске кнежевине Будва улази у њен састав, а касније и у састав Краљевине Дукље. После 1181. у држави је Стефана Немање, Краљевини Србији и Царству. По узору на Душанов законик, сачињен је у вријеме цара Стефана Уроша IV Немањића – Статут града Будве. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине. Користећи продоре Турака на Балканско полуострво, Млечани нису заузимали велике поседе одједном. Дугим и стрпљивим радом на терену обећањима су придобијали „кућу по кућу“. До 1435. године српској су деспотовини, у приморју Зете, одузели све, сем: Бара и Будве. Међутим, након првог пада Српске деспотовине под турску власт 1439, такво стање су искористили Млеци: предухитивши Турке, до 1443. заузимају цио обалски појас Доње Зете, од Бојане до Котора. Тако су под њихову власт пали и градови: Улцињ, Бар и Будва. У предатим им местима, Млечани су за ректоре (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1441. до 1797. године Имена ових ректора сачувана су у млетачком архиву. После пада Млетачке републике, Будва улази у састав Аустроугарске. Црногорска војска ослобађа Будву 1915. године.

Стари Град

Венецијански зидови Будве на поштанској разгледници из 1900.

Име Стари Град, Будва је носила у Средњем веку. Већина архитектуре Старог Града је Венецијанког порекла. Врата, прозори, балкони и многе друге мале, али приметне ствари су римског стила Венецијанске Републике. Постоје три основне цркве у Старом Граду. Прва је Светог Ивана, која је саграђена у 7. веку и све до укидања Будванске бискупије била је катедрала, друга Богородичина црква (Santa Maria in Punta) која датира из 840. и трећа, Свете Тројице, која је саграђена 1804. године. Венецијански зидови Старог Града су занимљива туристичка атракција.

Стари Град је такође познат по земљотресима који су га прилично оштетили, 1979. године. Поједине куће биле су потпуно срушене, а дио зидина напукао. За комплетно санирање кућа, улица и бедема било је потребно 8 година (до 1987).

Демографија

Етничка мапа општине Будва

Будва је административни центар општине Будва, која укључује насеља Бечићи и Петровац.

Попис становништва 1991 — 11.710 становника:

Националност (2004)

Националност Број Проценат
Црногорци 7.333 45,56
Срби 6.510 40,45
Муслимани 205 1,27
Хрвати 177 1,1
Албанци 60 0,37
Роми 32 0,23
Бошњаци 22 0,14
остали 460 2,86
нису изјашњени 1,153 7,16
непознати 138 0,86
Укупно 16.095 100%

У насељу Будва живи 8154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,4 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 3587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 687
1953. 812
1961. 1.349
1971. 2.550
1981. 4.684
1991. 7.178 7.086
2003. 11.058 10.918
2011. 13.338
Етнички састав према попису из 2003.[2]‍
Црногорци
  
 5.260 48,17%
Срби
  
 4.177 38,25%
Муслимани
  
 167 1,52%
Хрвати
  
 134 1,22%
Југословени
  
 69 0,63%
Албанци
  
 43 0,39%
Роми
  
 27 0,24%
Бошњаци
  
 24 0,21%
Мађари
  
 19 0,17%
Македонци
  
 18 0,16%
Руси
  
 13 0,11%
Словенци
  
 8 0,07%
Немци
  
 7 0,06%
Италијани
  
 4 0,03%
непознато
  
 77 0,70%


Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 28
  
  
 43
80+ 35
  
  
 78
75—79 69
  
  
 99
70—74 129
  
  
 145
65—69 183
  
  
 165
60—64 191
  
  
 222
55—59 231
  
  
 277
50—54 386
  
  
 386
45—49 457
  
  
 498
40—44 360
  
  
 505
35—39 331
  
  
 446
30—34 379
  
  
 436
25—29 387
  
  
 431
20—24 458
  
  
 456
15—19 408
  
  
 444
10—14 407
  
  
 357
5—9 392
  
  
 359
0—4 396
  
  
 344
Просек : 436 24
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003.
Број домаћинстава 244 282 464 868 1.497 2.339 3.606
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 3.587 779 668 622 973 373 127 24 10 5 6
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 4.032 1.324 2.486 73 93 56
Женски 4.631 1.379 2.467 494 247 44
УКУПНО 8.663 2.703 4.953 567 340 100
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 2.043 10 4 1 91
Женски 1.916 3 0 0 51
УКУПНО 3.959 13 4 1 142
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 94 146 331 520 183
Женски 27 35 487 466 119
УКУПНО 121 181 818 986 302
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 21 99 210 52 29
Женски 37 95 154 158 95
УКУПНО 58 194 364 210 124
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 179 0 1 72
Женски 149 2 3 35
УКУПНО 328 2 4 107

Спорт

Најпознатији спортски клубови из будве су ОК Будванска ривијера, ВК Будва и ФК Могрен.

Манифестације

  • Пјесма Медитерана
  • Монтенегро Баскер Фест
  • Фестивал етно медитеранске музике »Ноћи медитерана«
  • Фестивал »Укус Медитерана« — Гастро фестивал
  • Дан шируна

Галерија

  • Поглед са бедема
    Поглед са бедема
  • Стара Будва
    Стара Будва
  • Стара Будва
    Стара Будва
  • Стара Будва
    Стара Будва
  • Стара Будва
    Стара Будва
  • Кула бедема Старог Града
    Кула бедема Старог Града
  • Словенска плажа
    Словенска плажа
  • Плажа Јаз
    Плажа Јаз
  • Гимназијалци осликавају мурал у Савичића потоку, поводом „Дана планете Земље”
    Гимназијалци осликавају мурал у Савичића потоку, поводом „Дана планете Земље”
  • Мурали у Савичића потоку
    Мурали у Савичића потоку

Референце

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Види још

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Будва&oldid=20959839”