Фрушкогорски манастири — разлика између измена
сређивање |
сређивање |
||
Ред 12: | Ред 12: | ||
* [[Манастир Петковица|Петковица]] |
* [[Манастир Петковица|Петковица]] |
||
* [[Манастир Шишатовац|Шишатовац]] |
* [[Манастир Шишатовац|Шишатовац]] |
||
* [[Црква Светог архангела Гаврила у Грабову|Манастир Светих Архангела]] |
|||
* [[Манастир Врањаш]] |
* [[Манастир Врањаш]] |
||
* [[Манастир Бешеново|Бешеново]] |
* [[Манастир Бешеново|Бешеново]] |
Верзија на датум 20. октобар 2018. у 18:33
На простору 50 km дужине и 10 km ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.
Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.
Манастири Српске православне цркве
Од запада ка истоку налазе се манастири:
- Манастир Света Петка-Беркасово
- Привина Глава
- Дивша
- Кувеждин
- Петковица
- Шишатовац
- Манастир Светих Архангела
- Манастир Врањаш
- Бешеново
- Беочин
- Мала Ремета
- Јазак
- Раковац
- Врдник
- Старо Хопово
- Ново Хопово
- Гргетег
- Велика Ремета
- Манастир Крушедол
- Манастир Ваведења Пресвете Богородице
Поред наведених, на Фрушкој гори се налази још један манастир Српске православне цркве: Света Петка код Беркасова.[1] Женски манастир успостављен је 2006. године уз цркву Свете Петке из 19. века и не сврстава се у ред традиционалних фрушкогорских манастира.
Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.
Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.
Зилотски манастир
Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој гори се налази и православни зилотски манастир на Угару.[2]
Галерија
-
Манастир Кувеждин са околином
-
Шишатовац, главни прилаз манастирској цркви
-
Манастир Раваница у Врднику
-
Улазне вратнице у манастир Гргетег
-
Унутрашњост манастира Крушедол
Референце
Литература
- Бранка Кулић, Недељка Срећков, „Манастири Фрушке горе“, Нови Сад 1994.
- Мирослав Тимотијевић, „Манастир Крушедол“, I-II, Београд 2008.
- Бојана Ибрајтер, историчар уметности (НИН, 29.9.2005)
- Пузовић, Предраг (2014). „Рад митрополита Павла Ненадовића на завођењу монашке дисциплине у фрушкогорским манастирима” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 73 (1): 120—125.
Спољашње везе
- Фрушкогорски манастири Водич кроз Фрушку гору, Фрушкаћ
- Фрушкогорски манастири Комплетан водич кроз Србију
- Фрушкогорски манастири
- Добродошли на „српску Свету гору“ („Вечерње новости“, 8. септембар 2014)