Ана Михајловски — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Биографија
{{Биографија
|име = Ана
|име = Ана
|презиме = Грубин
|презиме = Михајловски
|слика =
|слика =
|опис_слике =
|опис_слике =

Верзија на датум 25. октобар 2018. у 13:05

Ана Михајловски
Датум рођења(1982-10-20)20. октобар 1982.(41 год.)
Место рођењаБеоград
  Југославија

Ана Михајловски (Београд, 20. октобар 1982) је позната српска водитељка.

Биографија

Ана је рођена у Београду 20. октобра 1982. године. Први пут је на телевизији наступала 2001, док је још увек била средњошколка. Водила је емисију Звучник на каналу YU Info. Запажена је када је са Миланом Калинићем почела да води емисију Летећи старт. Затим је водила 48 сати свадба, као и фестивал Сунчане скале у Херцег Новом. Популарност је, заједно са Маријаном Мићић, стекла у серијалу Једноставан живот. Водила је велики број емисија и ријалити програма продукције Емоушон.[1] Године 2013. је напустила Емоушон продукцију, а 2014. водила је музичко такмичење X Фактор.[2][3] Ана има ћерку Иву са Гораном Стаменковићем, директором Емоушона, и другу са бизнисменом Мирком Грубином.[4] Учествовала је у емисији Твоје лице звучи познато 2016. Води пету сезону емисије Ја имам таленат!.

Емисије

Година Назив
2003. 48 сати свадба
2003—2004. Летећи старт
2008. Операција Тријумф
2012. Ана и Ракоњац Вечерња ТВ достава
2012. Ноћни ТВ пројекат
2007—2013. Велики брат[5]
2014. X Фактор
2016-—2017. Ја имам таленат!

Серије

Извори

  1. ^ „Ana Mihajlovski Biografija”. rijaliti.com. Приступљено 30. 3. 2013. 
  2. ^ „Nema više Slavka? Novi voditelj X Faktora je Ana Mihajlovski Grubin”. blic.rs. Приступљено 5. 3. 2014. 
  3. ^ „Ana Mihajlovski: Moja istina o Emotionu, B92 i Velikom Bratu”. novosti.rs. Приступљено 5. 3. 2014. 
  4. ^ „Ćerka za Anu Mihajlovski”. pricalica.net. Архивирано из оригинала 05. 03. 2014. г. Приступљено 30. 3. 2013. 
  5. ^ Велики брат: „Списак учесника великог брата“, 26. март 2013, приступ 31. март 2013

Спољашње везе