Нови Пазар — разлика између измена

Нови Пазар
Нови Пазар;
	Колаж слика Новог Пазара (Ноћна Панорама, Трг Гази-Иса-бега Исаковића, Манастир Ђурђеви ступови, Алтун-алем џамија, Манастир Сопоћани, )
	грб Новог Пазара
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки округ
Регион	Шумадија и западна Србија
Становништво
Становништво	‍
—	66.527
— густина	89,66 ст./km2
Агломерација	100.410
Географске карактеристике
Координате	43° 08′ 07″ С; 20° 30′ 26″ И / 43.135333° С; 20.507333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	477 m
Површина	742 km2
	Нови Пазар Нови Пазар на карти Србије
Остали подаци
Градоначелник	Нихат Бишевац (СДП)
Поштански број	36300; 36302; 36303; 36316; 36318; 36319; 36322
Позивни број	020
Регистарска ознака	NP
Веб-сајт
	www.novipazar.org.rs

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 12. новембар 2018. у 00:50

Нови Пазар је град у Рашком округу, на реци Рашки, у средишту Новопазарског поља или Старога Раса. Према попису из 2011. у насељеном месту Нови Пазар било је 66.527 становника. Шире подручје Града Новог Пазара има 100.410 становника.

Географија

Нови Пазар налази се на 297 km јужно од Београда, на деоници старог пута који преко Ибарске магистрале води према Подгорици и Јадранском мору. Лоциран је у звездастој долини река Јошанице, Рашке, Дежевске и Људске, на надморској висини од 496 m. Окружен је високим планинама Голијом и Рогозном и Пештерском висоравни.

Крај је богат природним ресурсима. То је пространа планинска територија, на којој се оптимално смењују благи и оштри успони, речни усеци и долине, висоравни, велики комплекси четинарских шума, простране ливаде и пашњаци, а простор има изузетно богату флору и фауну, обиље чисте воде, термалних и минералних извора (Новопазарска и Рајчиновића бања и Слатински и Дежевски кисељак). Уз природне и људске ресурсе, као и бројне споменике културе, Нови Пазар има велике потенцијале за одржив развој - производњу здраве хране и развој свих видова туризма.

Историја

Средњовековна Србија

Постанак Новог Пазара пада у доба успостављања турске власти у Рашкој области. Испод старога града Раса, средишта старе српске државе Рашке и Немањине престолнице, развило се најкасније у доба Вука Бранковића тржно место које се звало Трговиште, а налазило се на месту данашњег локалитета званог Пазариште. У оближњем старом железном руднику Глухавици (Глуха Вас), Турци су још од 1396. имали свога кадију и своју царину на територији Вука Бранковића. Оближње старо Трговиште помиње се 1451. као трг српскога деспота. Турци су под султаном Мехмедом II узели Трговиште од деспота Ђурађа (1456), а 1459, када су Турци заузели Деспотовину, у старом Трговишту се помиње турски субаша, док се 1461. у истом месту помиње и турски кадија.^[2] Тада је поред старог Трговишта, које су Турци називали Ески Базар (Старо Трговиште, односно Стари Пазар) већ постојало и ново Трговиште, које су Турци називали Јени Базар (Ново Трговиште, односно Нови Пазар). Временом, последњи назив је преовладао и ушао у општу употребу.

Османска владавина

Нови Пазар се први пут помиње 1461, када су Дубровчани и у њему и у старом Трговишту имали своје судије (consules). Неколико година после првога помена, 1467. помињу се у Новом Пазару турски кадија и субаша. Оснивач Новог Пазара био је један од најславнијих турских војсковођа, енергичан Гази-Иса-бег Исаковић, који се између 1440. до 1472. често помиње у ратним походима у западне српске земље. Гази-Иса-бег подигао је при оснивању Новог Пазара малу џамију, која и сада постоји. Тада је подигнута и џамија Муслихедин-ефендије, првога мујезина султана Мухамеда II. Турском освајачу Гази-Иса-бегу, који је овде имао једну од најважнијих станица у ратним походима на Босну, није одговарао скривен и тесан положај старога града Раса или Трговишта, уврх Новопазарског Поља и на саставу планинских река Рашке и Себечеве, те је за свој нови град изабрао средишњи и најпространији део плоднога поља у котлини реке Рашке.

За турска продирања по српским земљама Нови Пазар је имао посебну важност. Преко њега и подручја старе Рашке Турци су продирали и даље на запад и северозапад, а када су, након једнога века, велики турски војни походи у западне српске земље, падом Босне (1463), Херцеговине (1482), Црне Горе (1499), завршени, Нови Пазар, место дотадашње војне важности, је као некада и стари Рас или Трговиште, задобио поновно велику важност као трговачко средиште на пролазу и раскршћу важних друмова, босанско-македонског, босанско-цариградског и дубровачког пута, најважнијих трансбалканских трговинских караванских комуникација старијег турског доба.

Нови Пазар је у 16. веку и све до пред крај 17. века био жива и богата варош, највећа и најнапреднија од свих вароши на путу између Дубровника и Ниша. Био је и главни трг сточарских производа из целог подручја старе Рашке, и оданде се извозило много вуне, коже и воска. У почетку и средином 16. века био је чувен као велики трг босанског санџака, са многобројним хришћанским и турским дућанима и каравансерајима. Варош је била утврђена, опасана зидовима обима 4,5 миље, а насељена Турцима, православним Србима, и многим колонистима Дубровчанима и Млечанима. У другој половини 16. века имао је 6.000 кућа, већином турских, са 16 џамија и великом чаршијом. У вароши је било много мајстора, који су од железа из оближњих рудника Глухавице израђивали буздоване и разну железару. Мато Гундулић забележио је 1672. године да је то „велики град у краљевству Србије“ и да броји двадесетак хиљада становника. Почетком 17. века главна трговина је била је у рукама Дубровчана, који су овде имали и своју цркву. Поред дубровачких колониста и многих Турака, у то време је у Новом Пазару било и доста православних Срба. У раздобљу 16. и 17. века митрополит Висарион звао се рашки, новопазарски и старовлашки. У ово доба још није био сасвим опустео стари град Рас.

Врхунац напретка Нови Пазар је достигао у другој половини 17. века. 1661. године у њему је било 50 махала, 3.000 једноспратних и двоспратних кућа, у чаршији 1.100 дућана, у вароши 23 џамије, 7 цркава, 16 школа и много ханова и чесама. По једном другом извештају, Нови Пазар је 1689. имао до 12.000 кућа. Тада је био врло чувена варош, једно од најважнијих трговачких средишта у унутрашњости Балканског полуострва, са многобројним везама са околним земљама. После тако великог напретка настало је опадање. Први пут је доживео катастрофу 1689—1690, када су га Срби устаници, за време Пиколоминијевег (Piccolomini) ратног похода, заузели, а затим код повлачења уништили и попалили.

1706. Нови Пазар је једва имао 300 кућа. Марин Кабужић је написао: „ово мјесто би некада гласовита варош у Леванту, а сада је ништа; гдје бјеше двадесет тисућа кућа, нема више од три стотине“). Али Дубровчани су обнављали трговину у опустошеној вароши. Нови Пазар је остао и даље седиште паше.

Нови Пазар је затим поновно страдао 1731, када је потоп однео 9 мостова и 36 кућа, а безброј њива и ливада разорио. Убрзо је поновно страдао. У аустријском ратном походу кроз османлијску Турску, Срби устаници су 1737. заузели и Нови Пазар, а Турке истерали из вароши. Онда су кроз њега прошли Срби, који су се са пећким патријархом Арсенијем IV повлачили испред Турака. Како су се Турци тада поновно били примакли Новом Пазару, Срби су се повукли к Студеници даље на север. Турска војска која се бранила затим се с исто толико жестине и огорчења, и љуто светила.

Стара дубровачка колонија напустила је место, пошто је варош више пута страдала и због турске обести постајала све немирнија, а трговина и каравански саобраћај били су све више изложени несигурности због анархије у Турској.

У анархији, која је све више узимала маха, Нови Пазар се није више могао дићи до некадашњег напретка. Пошто је старо Трговиште, вероватно још у 16. веку расељено, Нови Пазар се крајем 18. века звао и Трговиште, или као и данас, и само Пазар. Онда је крајем 18. века настало за Србе у Новом Пазару најтеже вријеме. 1788. новопазарски Турци упали су до манастира Љубостиње и запалили га, а 1790. запалили су и манастир Студеницу, и у Нови Пазар довели на заточење новембарчког игумана са тројицом јеромонаха, док су други јеромонаси са моштима Св. Првовенчаног Краља једва побегли преко Београда у Панчево. У ово време је, на раздобљу 18. и 19. века, у тврђави на брегу изнад вароши, столовао новопазарски паша и управљао је старом Рашком или Новопазарским санџаком. И поред свих турских зулума Срби су се у Новом Пазару ипак држали. 1807. у вароши је било око 12.000 становника, од ових Турака свега око 5.000, Јевреја око 100, Рома око 600, а остало су били Срби.

После устанка у Шумадији (1804), Срби су 1809. ослободили Нови Пазар, па се повукли након турске офанзиве на Србију и слома устанка. Онда се много Пазараца исељивало у Шумадију. Нови Пазар се 1822. рачунао као најважнија трговачка варош у Босни после Сарајева. 1838-1839. ту је било седиште и енглеског вицеконзула. 1836. је имао око 7.000 становника, поред Срба православних и муслимана, нешто Арнаута, Цинцара, Јевреја и Рома. 1857. имао је 12.000 становника, са 1.500 муслиманских и 100 православних кућа.

Све до окупације Босне (1878) Нови Пазар је важио као врата Босне, посредовао је у саобраћају између Сарајева, Солуна и Цариграда, водио је трговину са Дубровником и Скадром. Онда су прекинуте старе везе с Босном, а трговина Новог Пазара, који је још 1873. преко Косовске Митровице добио везу са косовско-вардарском жељезничком пругом, окренула се Солуну. У последње турско време је био седиште многих бегова, који су држали околна села као своје читлуке, а својом обешћу и зулумима чинили варош једном од најанархичнијих ондашње европске Турске. Поред њих и Турака ерлија (грађана), у вароши је било и много мухаџира (бегунаца) из Никшића и Босне.

Нови Пазар у савременој Србији

Пред ослобођење је у Новом Пазару било свега две старије српске породице, Коматине и Кулагићи; остали православни били су у већини досељеници од средине и краја 19 века. 1913. имао је 13.433 становника, а после је, због ратних прилика, број нешто опао. 1921. године Нови Пазар имао је 2.492 куће са 11.207 становника.

Према подацима из 1927. године у Новопазарском пољу превлађивали су православни над муслиманима. Ту су динарски Срби, јужног наречја, ибарско-ерског антрополошког типа. Села су им ибарског типа, са већим џематима, у којима су куће сабијене, те чине варијанту старовлашког, разбијеног типа. Становништво је мањим делом староседелачко, а у већини су досељеници од Старог Колашина и Црногорских Брда, нарочито из Роваца и Бјелопавлића. Међу муслиманима, код којих се одржало много више староседеоца него код Срба, има много мухаџира (избеглица) из Босне, Херцеговине и Црне Горе. Са одржаним староседеоцима, и снажним народним елементом динарских досељеника, у новопазарском пољу најдубље су очуване и најживље су се развиле старе традиције.

Крајем 1941. године четници су три пута нападали Нови Пазар.

Култура

Нови Пазар има бурну и богату прошлост. Међу најважније културноисторијске споменике свакако спадају:

Петрова црква саграђена у X веку над илирским кнежевским тумулом и на остацима познијег ранохришћанског објекта у облику ротонде са уписаним четворолистом
Манастир Ђурђеви ступови, задужбина Стефана Немање, из XII век
Манастир Сопоћани, чији је оснивач краљ Урош I, из XIII века
Црква Светог Николе
Градска тврђава са Кулом мотриљом из XV века, изграђена по налогу оснивача града Иса-бега Исхаковића
Хамам (купатило) из XV века, заоставштина Иса-бега Исхаковића, оснивача града
Алтун-алем џамија из XVI века, дело чувеног неимара Муслихудина Абдулганија
Амир-агин хан (конак) из XVII века
Музеј „Рас” Нови Пазар

Образовање

У граду се налазе два универзитета - Државни универзитет у Новом Пазару и Универзитет у Новом Пазару, као и Факултет за исламске студије. У Новом Пазару постоји и медреса која је једина исламска средња школа у Србији Медреса „Гази Иса-бег“, Нови Пазар. Медреса је основана у 15. веку под називом Синан-бегова медреса. Касније медреси је промењено име у Гази Иса-бег у част оснивача Новог Пазара и многих других насеља и задужбинара великог броја задужбина у Скопљу и другим местима која је основао. Потпуно је престала са радом у септембру 1946. године, а поново почела са радом 17. септембра 1990. године као једина средња исламска школа у Србији. У оквиру медресе „Гази Иса-бег“ је установљено и женско одељење 1996. године.

Демографија

У насељу Нови Пазар живи 47165 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 33,2 година (32,5 код мушкараца и 33,8 код жена).

Ово насеље је мешовито уз бошњачку већину (према попису из 2011. године), а у последњим пописима, примећен је пораст у броју становника. Према подацима Црвеног крста у Новом Пазару борави око 6.000 избеглица из БиХ, Хрватске, Републике Македоније и са Космета.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	11.992
1953.	14.104
1961.	20.706
1971.	28.950
1981.	41.099
1991.	51.749	50.362
2002.	54.604	61.179
2011.	66.527

Етнички састав према попису из 2011.^[4]‍

Бошњаци	55.428	83,30%
Срби	6.576	9,88%
Муслимани	2.824	4,24%
Горанци	240	0,36%
Албанци	162	0,24%
Југословени	64	0,09%
Црногорци	39	0,17%
Роми	20	0,03%
Хрвати	14	0,02%
Македонци	7	0,01%
Руси	7	0,01%
Румуни	5	0,01%
Бугари	4	0,01%
Мађари	4	0,01%
Словенци	3	0,01%
Украјинци	3	0,01%
остали	302	0,45%
Регионална припадност	68	0,10%
Неизјашњени	141	0,21%
Непознато	621	0,93%
укупно: 66.527

Подаци за целокупну територију града Новог Пазара са 100 сеоских насеља:

Етнички састав према попису из 2011.‍^[3]

Бошњаци	77.743	77,12%
Срби	16.234	16,16%
Муслимани	4.102	4,08%
Роми	566	0,56%
Горанци	246	0,24%
Албанци	202	0,20%
Југословени	67	0,06%
Црногорци	44	0,04%
Хрвати	20	0,01%
Руси	13	0,02%
Македонци	7	0,01%
Румуни	5	0,01%
Бугари	5	0,01%
Мађари	6	0,01%
Словенци	4	0,01%
Украјинци	4	0,01%
Немци	2	0,01%
Буњевци	1	0,01%
остали	312	0,31%
Регионална припадност	70	0,07%
Неизјашњени	216	0,21%
Непознато	846	0,84%

Верски састав према попису из 2011.‍^[3]

муслимани	82.710	82,37%
православци	16.051	15,99%
агностици и атеисти	74	0,07%
католици	51	0,05%
неизјашњени, остали и непознато	1.524	1,52%

Језички састав према попису из 2011.‍^[3]

бошњачки	74.501	74,20%
српски	23.406	23,31%
ромски	550	0,55%
остали	1.953	0,02%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	213	238
80+	141	205
75—79	235	285
70—74	544	560
65—69	767	908
60—64	997	1.023
55—59	1.093	1.165
50—54	1.520	1.494
45—49	1.933	2.003
40—44	1.909	2.179
35—39	1.769	2.082
30—34	1.785	2.089
25—29	1.894	2.280
20—24	2.228	2.417
15—19	2.464	2.377
10—14	2.428	2.290
5—9	2.402	2.217
0—4	2.337	2.133
Просек :	31,1	32,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.988	3.269	4.855	6.822	9.831	12.006	13.230

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.109	1.624	1.874	3.309	2.723	1.435	638	268	122	128	4,13

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	19.492	5.920	12.542	490	241	299
Женски	21.305	5.362	12.903	2.086	656	298
УКУПНО	40.797	11.282	25.445	2.576	897	597

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	8.664	211	18	48	2.384
Женски	5.492	51	19	14	1.922
УКУПНО	14.156	262	37	62	4.306
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	184	685	1.564	366	788
Женски	38	65	975	119	90
УКУПНО	222	750	2.539	485	878
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	70	184	428	375	239
Женски	77	181	213	491	710
УКУПНО	147	365	641	866	949
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	281	3	0	836
Женски	174	5	1	347
УКУПНО	455	8	1	1.183

Привреда

Друштвена привреда углавном не ради, за разлику од приватног сектора који је веома развијен. Током последњих деценија основан је велики број приватних малих и средњих предузећа, чији активни број износи 747, по подацима из јануара 2006. Преко 500 приватних предузећа се бави производњом одеће, обуће и намештаја, а остала претежно услужним делатностима и трговином. Значајну улогу имају и транспорт робе и путнички саобраћај са преко 2.650 фирми за превоз робе и путника. Нови Пазар је тренутно највећи произвођач џинс одеће у Србији.^[6]

Познати људи

Абдулах Гегић, фудбалски тренер;
Расим Љајић, политичар;
Семир Гицић, глумац и драмски писац;
Адем Љајић, фудбалер;
Мирсад Јаховић, кошаркаш;
Мирсад Ђерлек, политичар;
Бајро Жупић, фудбалер;
Емина Јаховић, певачица;
Елма Синановић, певачица;
Ејуп Ганић, академик, професор и бивши политичар;
Един Зуковић, спортски радник;
Емир Коца, атлетичар;
Фахрудин Маврић, професор на новопазарском универзитету;
Лаза Ристовски, музичар;
Сеад Халилагић - Дост, фудбалер;
Хамид Рагиповић - „Беско“, певач севдалинке;
Азра Еминовић - Нурковић, атлетичарка;
Јасмин Љајић, атлетичарка;
Теодора Симовић, атлетичарка;
Ненад Радановић, атлетичар;
Ризо Хамидовић, певач;
Муамер Хасановић, атлетичарка;
Хамза Затрић, одбојкаш;
Селма Мустафић, атлетичарка;
Шабан Шаренкапић, књижевник;
Лемана Бећировић, глумица;
Рифат Рифатовић, глумац;
Елдар Ахметовић, уредник;
Ања Костић,глумица;
Амела Терзић,атлетичарка;

Инфраструктура

Недостатак инфраструктуре спречава даљи развој. Као највећи потрошач ПТТ услуга, после Београда, Нови Пазар има 10.000 нерешених захтева за телефонски прикључак.^{[тражи се извор]} Постојећа санитарна депонија је технички неисправна и угрожава све водотокове, а смештена је на удаљености од 23 km од града, на надморској висини од 1050 m. Здравствени центар просторно и технички не задовљава потребе становништва. Градске основне школе раде у три смене, а већи број школских зграда већ дуже време није реконструисан. Топловодна мрежа није реконструисана ни дограђивана последњих 18 година. Електроенергетска мрежа није дограђивна ни реконструисана последњих 20 година. До сада, ниједна значајна инвестиција није реализована из средстава помоћи, иако је локална самоуправа предала пакет пројеката Министарству за економске односе са иностранством.

Партнерски градови

Pendik

Галерија

Центар Новог Пазара
Стари део града

Референце

^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf
^ Šabanović 1959, стр. 34.
^ ^а ^б ^в ^г „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ „Нови Пазар: Привреда - привредни капацитети“. Приступљено 20. новембра 2013.

Литература

Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије, III, 1911.
Ј. Дедијер, Нова Србија, 1913.
К. Костић, Наши нови градови на југу, 1922.
Народна енциклопедија (1927), чланак Војислава Радовановића, доцента Универзитета у Скопљу.
Калић, Јованка (1976). „Из историје Пријепоља и Трговишта у XV веку”. Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића (4): 141—151.
Ракочевић, Новица (1983). „Политичке и друштвене прилике”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 263—290.
Петровић, Милић Ф. (1995). Документи о Рашкој области: 1900-1912. Београд: Архив Србије.
Петровић, Милић Ф. (1997). Документа о Рашкој области: 1890-1899. Београд: Историјски музеј Србије.
Салих Селимовић, Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама, Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт САНУ.
Јагодић, Милош (2012). „Православна црква у новим крајевима Србије (1912-1915)” (PDF). Српске студије (3): 101—135.
Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912-1915). Београд: Филозофски факултет.
Јагодић, Милош (2016). Србија и Стара Србија (1839-1868): Наслеђе на југу. Београд: Evoluta.
Јагодић, Милош (2017). „Свештенство у Рашко-призренској епархији 1913. године” (PDF). Црквене студије (14): 325—348.
Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.

Види још

Спољашње везе

[1] ttp://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf

[FOOTNOTEŠabanović195934-2] Šabanović 1959, стр. 34.

[automatski_generisano1-3] а ^б ^в ^г „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] Етничка структура након пописа 2011.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[6] „Нови Пазар: Привреда - привредни капацитети“. Приступљено 20. новембра 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 | име генитив=Новог Пазара
 | слика = Novi Pazar collage.jpg
-| опис_слике = Колаж слика Новог Пазара (Ноћна Панорама, Трг [[Иса-бег Исаковић|Гази-Иса-бега Исаковића]], [[Манастир Ђурђеви ступови]], [[Манастир Сопоћани]], )
+| опис_слике = Колаж слика Новог Пазара (Ноћна Панорама, Трг [[Иса-бег Исаковић|Гази-Иса-бега Исаковића]], [[Манастир Ђурђеви ступови]], [[Алтун-алем џамија]], [[Манастир Сопоћани]], )
 | грб = Novi_Pazar_(Grb).png
 | опис_грба = грб Новог Пазара

п р у Град Нови Пазар
Насељена места	Алуловиће Бајевица Бања Баре Батњик Бекова Беле Воде Ботуровина Брђани Брестово Варево Вевер Видово Витковиће Војковиће Војниће Врановина Вучиниће Вучја Локва Голице Горња Тушимља Гошево Грађановиће Грачане Грубетиће Дежева Дојиновиће Долац Дољани Драгочево Драмиће Жуњевиће Забрђе Златаре Иванча Избице Јабланица Јавор Јанча Јова Кашаљ Ковачево Кожље Копривница Косуриће Крушево Кузмичево Леча Лопужње Лукаре Лукарско Гошево Лукоцрево Мишчиће Мур Мухово Неготинац Нови Пазар Одојевиће Окосе Осаоница Осоје Охоље Павље Паралово Пасји Поток Пиларета Побрђе Пожега Пожежина Полокце Попе Постење Прћенова Пуста Тушимља Пустовлах Радаљица Рајетиће Рајковиће Рајчиновиће Рајчиновићка Трнава Раковац Раст Себечево Ситниче Скуково Слатина Смилов Лаз Средња Тушимља Страдово Судско Село Тенково Трнава Туново Хотково Цоковиће Чашић Долац Шавци Шароње Штитаре
Знаменитости	Манастир Сопоћани Стари Рас Манастир Ђурђеви ступови Петрова црква Средњовековни град Јелеч Алтун-алем џамија Новопазарска тврђава Стара чаршија

п р у Градска насеља у Србији
Више од милион становника	Београд (1.197.714) ⁺⁺
Између 100.000 и милион становника	Нови Сад (260.438) ⁺⁺ Ниш (182.797) ⁺⁺ Крагујевац (146.315) ⁺⁺ Приштина (145.149) ⁺⁺
Између 50.000 и 100.000 становника	Суботица (88.752) ⁺ Призрен (85.119) ⁺ Панчево (73.401) ⁺ Нови Пазар (71.462) Чачак (69.598) ⁺ Зрењанин (67.129) ⁺ Смедерево (59.261) ⁺ Краљево (57.432) ⁺ Ваљево (56.059) ⁺ Гњилане (54.239) ⁺ Лесковац (54.091) ⁺ Крушевац (53.746) ⁺ Шабац (51.163) ⁺ Врање (50.954) ⁺
Између 20.000 и 50.000 становника	Пећ (48.962) ⁺ Ужице (48.539) ⁺ Урошевац (42.628) Пожаревац (42.530) ⁺ Сомбор (41.814) ⁺ Ђаковица (40.827) Сремска Митровица (36.764) ⁺ Пирот (34.942) ⁺ Јагодина (34.892) ⁺ Косовска Митровица (33.904) ⁺ Зајечар (32.448) ⁺ Кикинда (32.084) ⁺ Вршац (31.946) Бор (28.822) ⁺ Рума (27.747) Лазаревац (27.635) Вучитрн (27.272) Бачка Паланка (25.746) Обреновац (25.380) Прокупље (24.627) ⁺ Инђија (24.450) Подујево (23.453) Горњи Милановац (23.109) Аранђеловац (22.881) Параћин (22.349) Младеновац (22.346) Врбас (20.892) Сурчин (20.602) Смедеревска Паланка (20.345)
Главни град државе дат великим словима ++ седиште НСТЈ2 регије + седиште округа Извор: Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2022. — Старост и пол Напомена: Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба.