Гомељ — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
6 бајтова додато ,  пре 1 године
м
Разне исправке
м (Разне исправке)
м (Разне исправке)
Након смрти Н. П. Румјанцева град је припао његовом брату Сергеју П. Румјанцеву. У време његове власти сазидане су Троицка црква и зграда теолошког факултета.<ref name="harady" /><ref name="vinogr" /> Због новчаних проблема С. П. Румјанцев је заложио Гомељ државној каси а како није могао да врати дуг продао је град кнезу Ивану Ф. Паскевичу-Јереванском коме је [[Николај I Павлович|Николај I]] подарио и остатак града [[1838]].<ref name="harady" />
 
У време И. Ф. Паскевича отворене су фабрике шећера ([[1839]]), свећа ([[1840]]), канапа као и једноразредно жупно црквено училиште (у Новој Белици, [[1835]]) и народни универзитет ([[1841]]). Средином [[19. век]]а на три годишња сајма се продавало робе за више од милион рубаља што је било око 39% од укупне трговине у Могиљевској губернији. Добар саобраћајно-географски положај је допринео развоју транспортног система и даљем развоју Гомеља као привредног центра. Кроз Гомељ је прошао ауто-пут [[Санкт Петербург]] — [[Одеса]] и прва телеграфска линија у Русији на линији Санкт Петербург — [[Севастопољ]]. Железница на линији Либаво — Роменској прошла је кроз град [[1873]]. године. У граду је 1854. живело 10,1 хиљада људи и било је 1219 објеката. Град је веома страдао од пожара који је избио 1856. године када је изгорело 540 кућа.<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/vseogomele/istoriagomela.aspx|title=История Гомеля|language=руски|accessdate=05. 707. 2016}}</ref>
 
[[Датотека:Gomel-Ohotnichii domik evening.JPG|мини|десно|200п|Ловачки дом, летња резиденција Паскевича]]
|2010 |484300
}}
У граду је [[1. јануар]]а [[2016]]. живело 521.452 становника, од тог броја радно способних становника је било 241.072. У поређењу са претходним пописом из [[1999]]. број становника је порастао за близу 5.000 што је доказ постепеног демографског опоравка и прво увећање броја становника након [[1993]]. године. Запослених је 191.019, од тога броја 69.441 у индустрији.<ref name=mygomel2007>{{cite web|url=http://mygomel2007.narod.ru/cifri.htm|title=Гомель в цифрах|language=руски |trans-title=Гомељ у бројкама}}</ref> По националности градско становништво чине: [[Белоруси]] — 76,7%, [[Руси]] — 16,9%, [[Украјинци]] — 5,1%.<ref>{{cite web|url=http://www.gomel-prazdnik.com/gomel.html|title=-{О Гомеле}-|language=руски|archive-url=https://web.archive.org/web/20080408230047/http://www.gomel-prazdnik.com/gomel.html|archive-date=08. 404. 2008}}</ref> Од укупног броја становника 55% чине [[жена|жене]] а 45% мушкарци.
 
[[Датотека:Петропавловский собор (Гомель).jpg|мини|лево|150п|Саборна црква у Гомељу]]
Приградска железничка станица отворена је [[1996]]. године поред станице за дуже линије. Приградски саобраћај се обавља на територији Гомељске области.
 
Међународни аеродром Гомељ је у совјетско време свакодневно опслуживао стотине путника са летова из разних крајева СССР. Данас се редовни саобраћај обавља до Минска и Калињинграда (свакодневно, авионом Ан-24). Безуспешно је покушано отварање линије Гомељ—Москва—Гомељ 2005. и 2007. али је оба пута након неколико месеци она гашена због мале заинтересованости. Такође 2007, летонска компанија „-{Air Baltic}-“ је отворила линију Рига-Гомељ-Рига. Иако је број путника био задовољавајући линија је укинута почетком 2008. Компанија „Белавија“ обавља чартер и карго летове.<ref>{{cite web|url=http://gomelavia.ucoz.ru/|title=Гомельский аэропорт|language=руски|accessdate=05. 707. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://belavia.by/time-table/|title=Расписание движения самолётов „Белавиа"|language=руски|accessdate=05. 707. 2016}}</ref>
 
=== Сектор услуга ===
У услужном сектору доминирају услуге чије је плаћање обавезно — комуналне услуге — 24,4%, услуге превоза путника — 14,1%, стамбене услуге — 5,6%.<ref name="stat">{{Cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=157&section_id=206 |title=Архивирана копија |accessdate=27. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071024124322/http://www.gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=157&section_id=206# |archive-date=24. 10. 2007 |dead-url=yes }}</ref>
 
У Гомељу постоји 13 хотела. Највећи су „Турист“, „Сож“, „Гомељ“ и „Ујут“.<ref>{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/vseogomele/GomelTourist/gostinicy.aspx|title=Гостиницы|publisher=Гомельский городской исполнительный комитет|accessdate=05. 707. 2016}}</ref> У Гомељу постоји око 40 ресторана, кафића и барова.<ref>{{Cite web|url=http://gomel.gov.by/vseogomele/GomelTourist/kafe.aspx|title=Рестораны, бары, кафе, клубы, дискотеки Гомеля|language=руски}}</ref>
 
=== Спољна трговина ===
* [https://web.archive.org/web/20080106142043/http://vseogomele.net/ Незванични сајт «Всё о Гомеле»]
* [https://web.archive.org/web/20081211030006/http://www.vuz.univer.by/gomel/ Образовање у Гомељу]
* {{cite web|url=http://artlex.gomel.by/vk/buro_putesh.htm |title=Фотографије и разгледнице предреволуционарног Гомеља |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080109195615/http://artlex.gomel.by/vk/buro_putesh.htm |archivedate=09. 101. 2008.}}
* [http://www.gomel.rw.by/ Железничка станица]
* [http://avtovokzal.gomel.by/ Аутобуска станица]
1.572.075

измена

Мени за навигацију