Манастир Златенац — разлика између измена
м Враћене измене Радован Јовчић (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot ознака: враћање |
|||
| Ред 13: | Ред 13: | ||
'''Манастир Златенац''' се налази у источној [[Србија|Србији]], у селу [[Гложане]], у оквиру општине [[Свилајнац]]. То је женски манастир чија је црква посвећена [[Свети Козма и Дамјан|Светим Врачима]], Козми и Дамјану. Припада [[Епархија браничевска|Епархији браничевској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].<ref>[http://www.pakibitija.com/index.php?option=com_content&task=view&id=13&Itemid=31 Пакибитија: Српски православни манастири], Приступљено 13. 2. 2013.</ref> Манастирска слава је [[14. јул]]а. |
'''Манастир Златенац''' се налази у источној [[Србија|Србији]], у селу [[Гложане]], у оквиру општине [[Свилајнац]]. То је женски манастир чија је црква посвећена [[Свети Козма и Дамјан|Светим Врачима]], Козми и Дамјану. Припада [[Епархија браничевска|Епархији браничевској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].<ref>[http://www.pakibitija.com/index.php?option=com_content&task=view&id=13&Itemid=31 Пакибитија: Српски православни манастири], Приступљено 13. 2. 2013.</ref> Манастирска слава је [[14. јул]]а. |
||
== Положај и |
== Положај и историја == |
||
Манастир се налази на стрмој десној обали [[Велика Морава|Велике Мораве]] и до њега води стаза са више од стотину степеника. Окружен је густом шумом.<ref>[http://www.manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=4716 Ресавска Света гора: Манастир Лепавина], Приступљено 13. 2. 2013.</ref> Саграђен је [[1427]]. године, за време владавине [[Стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]<ref>[http://www.ruralinfoserbia.rs/karte_sela/kg/brzan.pdf Регионални рурални центар Крагујевац: Село Брзан, стр. 18], Приступљено 13. 2. 2013.</ref> и његова је задужбина. У исто време су саграђени [[Манастир Руденица|Руденица]], [[Манастир Каленић|Каленић]] и [[Манастир Манасија|Манасија]]. После најезде Турака, манастир је порушен. Први писани податак о манастиру потиче из 1718. године, са географске карте Аустро-угарског генералштаба, где се наводи да је црква срушена, а већ 1734. године записано је да Златенац активан и да има братство. Последње велико рушење догодило се 1811. године, када су га Турци гађали топовима са оближењег брда. Неколико пута обнављан у првој половини 20. века, али непотпуно или нестручно.<ref name="феман">ТВ ФЕМАН, Емисија: Манастир Златенац (2005)</ref> |
Манастир се налази на стрмој десној обали [[Велика Морава|Велике Мораве]] и до њега води стаза са више од стотину степеника. Окружен је густом шумом.<ref>[http://www.manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=4716 Ресавска Света гора: Манастир Лепавина], Приступљено 13. 2. 2013.</ref> Саграђен је [[1427]]. године, за време владавине [[Стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]<ref>[http://www.ruralinfoserbia.rs/karte_sela/kg/brzan.pdf Регионални рурални центар Крагујевац: Село Брзан, стр. 18], Приступљено 13. 2. 2013.</ref> и његова је задужбина. У исто време су саграђени [[Манастир Руденица|Руденица]], [[Манастир Каленић|Каленић]] и [[Манастир Манасија|Манасија]]. После најезде Турака, манастир је порушен. Први писани податак о манастиру потиче из 1718. године, са географске карте Аустро-угарског генералштаба, где се наводи да је црква срушена, а већ 1734. године записано је да Златенац активан и да има братство. Последње велико рушење догодило се 1811. године, када су га Турци гађали топовима са оближењег брда. Неколико пута обнављан у првој половини 20. века, али непотпуно или нестручно.<ref name="феман">ТВ ФЕМАН, Емисија: Манастир Златенац (2005)</ref> |
||
Верзија на датум 12. новембар 2018. у 12:48
| Манастир Златенац | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | СПЦ |
| Оснивање | 1427 |
| Оснивач | Стефан Лазаревић |
| Место | Гложане |
| Држава |  Србија |
Манастир Златенац се налази у источној Србији, у селу Гложане, у оквиру општине Свилајнац. То је женски манастир чија је црква посвећена Светим Врачима, Козми и Дамјану. Припада Епархији браничевској Српске православне цркве.[1] Манастирска слава је 14. јула.
Положај и историја
Манастир се налази на стрмој десној обали Велике Мораве и до њега води стаза са више од стотину степеника. Окружен је густом шумом.[2] Саграђен је 1427. године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића[3] и његова је задужбина. У исто време су саграђени Руденица, Каленић и Манасија. После најезде Турака, манастир је порушен. Први писани податак о манастиру потиче из 1718. године, са географске карте Аустро-угарског генералштаба, где се наводи да је црква срушена, а већ 1734. године записано је да Златенац активан и да има братство. Последње велико рушење догодило се 1811. године, када су га Турци гађали топовима са оближењег брда. Неколико пута обнављан у првој половини 20. века, али непотпуно или нестручно.[4]
Манастир припада Ресавско-моравској школи, коју чини дванаест манастира повезаних са манастиром Манасија. Служио је непосредно ресавској преписивачко-стваралачкој школи. Све до 1980. године био је метох Манастира Миљково, када је постао самосталан[5]. Црква је рекоснтруисана на темељима првобитног храма, изграђени су конаци, звоник и други објекати у оквиру манастира. Црква је освештена 1984. године.[4]
Иконе и фреске је радила жичка иконописачка школа и имају велику уметничку вредност.[5] Једна од лепота манастира је дрвена воденица на Великој Морави, до које се стиже спуштањем низ 164 степеника од манастирског дворишта. У воденици се меље брашно, које сестринство продаје. Воденица је отворена за посете и свако може у њој да се одмори или самеље свој кукуруз или пшеницу.[4]
Галерија
Види још
Извори
- ^ Пакибитија: Српски православни манастири, Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ Ресавска Света гора: Манастир Лепавина, Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ Регионални рурални центар Крагујевац: Село Брзан, стр. 18, Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ а б в ТВ ФЕМАН, Емисија: Манастир Златенац (2005)
- ^ а б Свилајнац: Златенац, Приступљено 13. 2. 2013.
