Абдулах Сидран — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Ред 18: Ред 18:
| дела =
| дела =
}}
}}
'''Абдулах Сидран''' (село Бињежево<ref>Сидранова аутобиографија „Откуп сирове коже”. {{page|year=2009|isbn=978-953-303-449-2|pages=}}.</ref> код [[Хаџићи|Хаџића]] у [[Сарајево|Сарајеву]], [[9. септембар]] [[1944]]) југословенски је и [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] пјесник, прозаик и филмски сценарист.
'''Абдулах Сидран''' (село Бињежево<ref>Сидранова аутобиографија „Откуп сирове коже”. {{page|year=2009|isbn=978-953-303-449-2|pages=}}</ref> код [[Хаџићи|Хаџића]] у [[Сарајево|Сарајеву]], [[9. септембар]] [[1944]]) југословенски је и [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] пјесник, прозаик и филмски сценарист.


Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршио је у [[Сарајево|Сарајеву]]. Уређивао је омладинске листове и часописе, предавачке трибине итд. До [[април]]а [[1992]]. године, кад је почео [[Рат у Босни и Херцеговини|Рат у БиХ]], био је запослен на ТВ Сарајево као „водећи драматург”. У књижевности се јавио средином седамдесетих година, [[песма|пјесмама]] и [[проза|прозом]], у генерацији младих књижевника коју често називају „шездесет-осмашком”. За своје пјесничке књиге награђиван је најзначајнијим књижевним и друштвеним признањима (Шестоаприлска награда града Сарајева, Годишња награда Удружења књижевника [[Босна и Херцеговина|БиХ]], Годишња награда Издавачког предузећа „Свјетлост”, [[Змајева награда]] итд.). У рату објављена књига његове поезије „Сарајевски табут”, награђена је изузетним признањем — „Наградом слободе” ПЕН-центра [[Француска|Француске]]. (Претходни лауреати: Солжењицин, Сахаров, Хавел.) Избори из његове поезије, у преводу на њемачки, француски, италијански, објављени су у [[Аустрија|Аустрији]], [[Француска|Француској]], [[Италија|Италији]] (-{''Insel bin ich, im Herzen der Welt, Cercueil de Sarajevo, La bara di Sarajevo''}-). За италијанско, двојезичко издање добио је награду -{„Premio letterario 1996 della Fondazione Laboratorio Mediterraneo”}-. Један је од најзначајнијих филмских аутора (сценариста) у екс-југословенској кинематографији („[[Сјећаш ли се Доли Бел]]”, „[[Отац на службеном путу]]” редитеља [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]], „Кудуз” [[Адемир Кеновић|Адемира Кеновића]] итд. Као филмски аутор, добитник је бројних награда и признања. Члан је [[Академија наука и уметности Босне и Херцеговине|Академије наука и умјетности БиХ]] и мајсторски кандидат<!--?--> у [[шах]]у. Живи и ради у Сарајеву и Горажду.
Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршио је у [[Сарајево|Сарајеву]]. Уређивао је омладинске листове и часописе, предавачке трибине итд. До [[април]]а [[1992]]. године, кад је почео [[Рат у Босни и Херцеговини|Рат у БиХ]], био је запослен на ТВ Сарајево као „водећи драматург”. У књижевности се јавио средином седамдесетих година, [[песма|пјесмама]] и [[проза|прозом]], у генерацији младих књижевника коју често називају „шездесет-осмашком”. За своје пјесничке књиге награђиван је најзначајнијим књижевним и друштвеним признањима (Шестоаприлска награда града Сарајева, Годишња награда Удружења књижевника [[Босна и Херцеговина|БиХ]], Годишња награда Издавачког предузећа „Свјетлост”, [[Змајева награда]] итд.). У рату објављена књига његове поезије „Сарајевски табут”, награђена је изузетним признањем — „Наградом слободе” ПЕН-центра [[Француска|Француске]]. (Претходни лауреати: Солжењицин, Сахаров, Хавел.) Избори из његове поезије, у преводу на њемачки, француски, италијански, објављени су у [[Аустрија|Аустрији]], [[Француска|Француској]], [[Италија|Италији]] (-{''Insel bin ich, im Herzen der Welt, Cercueil de Sarajevo, La bara di Sarajevo''}-). За италијанско, двојезичко издање добио је награду -{„Premio letterario 1996 della Fondazione Laboratorio Mediterraneo”}-. Један је од најзначајнијих филмских аутора (сценариста) у екс-југословенској кинематографији („[[Сјећаш ли се Доли Бел]]”, „[[Отац на службеном путу]]” редитеља [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]], „Кудуз” [[Адемир Кеновић|Адемира Кеновића]] итд. Као филмски аутор, добитник је бројних награда и признања. Члан је [[Академија наука и уметности Босне и Херцеговине|Академије наука и умјетности БиХ]] и мајсторски кандидат<!--?--> у [[шах]]у. Живи и ради у Сарајеву и Горажду.

Верзија на датум 14. новембар 2018. у 23:58

Абдулах Сидран
Лични подаци
Датум рођења(1944-09-09)9. септембар 1944.(79 год.)
Мјесто рођењаСарајево,  Краљевина Југославија

Абдулах Сидран (село Бињежево[1] код Хаџића у Сарајеву, 9. септембар 1944) југословенски је и босанскохерцеговачки пјесник, прозаик и филмски сценарист.

Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршио је у Сарајеву. Уређивао је омладинске листове и часописе, предавачке трибине итд. До априла 1992. године, кад је почео Рат у БиХ, био је запослен на ТВ Сарајево као „водећи драматург”. У књижевности се јавио средином седамдесетих година, пјесмама и прозом, у генерацији младих књижевника коју често називају „шездесет-осмашком”. За своје пјесничке књиге награђиван је најзначајнијим књижевним и друштвеним признањима (Шестоаприлска награда града Сарајева, Годишња награда Удружења књижевника БиХ, Годишња награда Издавачког предузећа „Свјетлост”, Змајева награда итд.). У рату објављена књига његове поезије „Сарајевски табут”, награђена је изузетним признањем — „Наградом слободе” ПЕН-центра Француске. (Претходни лауреати: Солжењицин, Сахаров, Хавел.) Избори из његове поезије, у преводу на њемачки, француски, италијански, објављени су у Аустрији, Француској, Италији (Insel bin ich, im Herzen der Welt, Cercueil de Sarajevo, La bara di Sarajevo). За италијанско, двојезичко издање добио је награду „Premio letterario 1996 della Fondazione Laboratorio Mediterraneo”. Један је од најзначајнијих филмских аутора (сценариста) у екс-југословенској кинематографији („Сјећаш ли се Доли Бел”, „Отац на службеном путу” редитеља Емира Кустурице, „Кудуз” Адемира Кеновића итд. Као филмски аутор, добитник је бројних награда и признања. Члан је Академије наука и умјетности БиХ и мајсторски кандидат у шаху. Живи и ради у Сарајеву и Горажду.

Важнији пјеснички наслови

  • „Шахбаза” (Сарајево, 1970)
  • „Кост и месо” (1976)
  • „Сарајевска збирка”, (Сарајево, 1979)
  • „Болест од душе” (Никшић, 1988)
  • „Сарајевски табут” (Сарајево, 1993)

Референце

  1. ^ Сидранова аутобиографија „Откуп сирове коже”. 2009. ISBN 978-953-303-449-2.

Спољашње везе