Вулканска купа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 16. новембар 2018. у 00:47

Вулканска купа је елементарни облик вулканског рељефа. Представљена је узвишењем насталим нагомилавањем пирокластичног материјала и изливањем лаве, при вулканским ерупцијама. На њеном врху налази се отвор левкастог облика који се назива кратер. Величина купе, њено стварање и разарање зависе од неколико фактора, на првом месту од ерупција и интензитета и трајања вулканског рада. Код купа се разликује апсолутна и релативна висина. За вулкане је важнија релативна, тј. висина од подножја купе до врха. Примера ради Чимборасо је висок 6.272 метара, али је купа има свега 2.400 метара.

Подела

Вулканске купе могу бити просте или сложене. Просте се састоје од једног маље или више правилног узвишења, најчешће облика заобљене купе. Сложене купе су асиметричне, неправилне и имају два или више кратера. Оне се даље могу поделити на „секундарне вулканске купе“ (мање и млађе купе које су настале у средишту већег и старијег кратера) и „паразитске“ (бочне, адвентивне) вулканске купе које се јављају на боковима вулкана и настају прскањем услед притиска. Читави низови паразитских купа стварају се на пукотинама створеним прскањем главне вулканске купе. На Етни их има преко 1000 са висином која се креће од 150 до 200 m. Вулкани Камчатке (Кључевска сопка, Толбачик) карактеристични су по бројним паразитским купама.

Паразитске вулканске купе могу се јавити и у подножју главних вулканских купа али и непосредно у кратерима вулкана, између старог кратера и млађе, централне, секундарне купе. У кратеру Везува налазе се две паразитске купе Коле Умберто и Коле Маргерита. Оваквих купа има и у кратеру вулкана Етна.

Псеудоеруптивне вулканске купе немају кратер на врху за разлику од правих еруптивних купа. Оне се формирају на боковима главних вулканских купа али и дуж пукотина у тврдој кори од консолидоване лаве у подножју вулкана.

Посебан тип вулканских купа су „марови“, који се сматрају ембрионалним стадијумом вулкана. То су фосилне купе врло мале висине, изграђене од туфа и пепела. Ове купе сведене су готово на сам кратер који је обично испуњен језерском водом. Марови су углавном постали током једне једине ерупције, током квартара, после које је престао вулкански рад. Јављају се у Оверњу (Француска) и Ајфелу (З. Немачка), у области Швапског Алба, Средњој Италији, Централној Америци, на Јави, Новом Зеланду, Исланду итд. Кратери марова могу бити различите ширине и дубине. Има их пречника од неколико стотина меатара од неколико километара а дубине до неколико стотина метара. ^[1]Код мешовитих вулкана развијају се стратовулканске купе наизменичним нагомилавањем лавичног и растреситог материјала.

Види још

Литература

Петровић Д. и Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд

^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

[1] Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

[1]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 '''Вулканска купа''' је елементарни облик [[вулкански рељеф|вулканског рељефа]]. Представљена је узвишењем насталим нагомилавањем [[пирокластични материјал|пирокластичног материјала]] и изливањем [[лава|лаве]], при [[вулканска ерупција|вулканским ерупцијама]]. На њеном [[врх]]у налази се отвор левкастог облика који се назива [[вулкански кратер|кратер]]. Величина купе, њено стварање и разарање зависе од неколико фактора, на првом месту од ерупција и интензитета и трајања [[вулкан]]ског рада.  Код купа се разликује [[апсолутна висина|апсолутна]] и [[релативна висина]]. За вулкане је важнија релативна, тј. висина од подножја купе до врха. Примера ради [[Чимборасо]] је висок 6.272 метара, али је купа има свега 2.400 метара.
 ==Подела==
-Вулканске купе могу бити ''просте'' или ''сложене''. Просте се састоје од једног маље или више правилног узвишења, најчешће облика заобљене [[купа|купе]]. Сложене купе су асиметричне, неправилне и имају два или више [[кратер]]а. Оне се даље могу поделити на „секундарне вулканске купе“ (мање и млађе купе које су настале у средишту већег и старијег кратера) и „паразитске“ (бочне, адвентивне) вулканске купе које се јављају на боковима вулкана и настају прскањем услед [[притисак|притиска]].
+Вулканске купе могу бити ''просте'' или ''сложене''. Просте се састоје од једног маље или више правилног узвишења, најчешће облика заобљене [[купа|купе]]. Сложене купе су асиметричне, неправилне и имају два или више [[кратер]]а. Оне се даље могу поделити на „секундарне вулканске купе“ (мање и млађе купе које су настале у средишту већег и старијег кратера) и „паразитске“ (бочне, адвентивне) вулканске купе које се јављају на боковима вулкана и настају прскањем услед [[притисак|притиска]]. Читави низови паразитских купа стварају се на пукотинама створеним прскањем главне вулканске купе. На [[Етна|Етни]] их има преко 1000 са висином која се креће од 150 до 200 m. Вулкани [[Камчатка|Камчатке]] ([[Кључевска сопка |Кључевска сопка]], [[Толбачик]]) карактеристични су по бројним паразитским купама.
+Паразитске вулканске купе могу се јавити и у подножју главних вулканских купа али и непосредно у кратерима вулкана, између старог кратера и млађе, централне, секундарне купе. У кратеру [[Везув]]а налазе се две паразитске купе Коле Умберто и Коле Маргерита. Оваквих купа има и у кратеру вулкана Етна.
-Посебан тип вулканских купа су „марови“, који представљају ембрионални стадиум вулкана и испуњени су туфом и пепелом. Код мешовитих вулкана развијају се [[стратовулкан]]ске купе наизменичним нагомилавањем лавичног и растреситог материјала.
+Псеудоеруптивне вулканске купе немају кратер на врху за разлику од правих еруптивних купа. Оне се формирају на боковима главних вулканских купа али и дуж пукотина у тврдој кори од консолидоване лаве у подножју вулкана.
+Посебан тип вулканских купа су „[[Мар|мар]]ови“, који се сматрају ембрионалним стадијумом вулкана. То су фосилне купе врло мале висине, изграђене од [[Туф|туф]]а и [[Вулкански пепео|пепела]]. Ове купе сведене су готово на сам кратер који је обично испуњен језерском водом. Марови су углавном постали током једне једине [[Вулканска ерупција|ерупције]], током [[Квартар|квартар]]а, после које је престао вулкански рад. Јављају се у Оверњу ([[Француска]]) и Ајфелу (З. Немачка), у области Швапског Алба, Средњој [[Италија|Италији]], Централној Америци, на [[Јава|Јави]], [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]], [[Исланд]]у итд. Кратери марова могу бити различите ширине и дубине. Има их пречника од неколико стотина меатара од неколико километара а дубине до неколико стотина метара. <ref>Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>Код мешовитих вулкана развијају се [[стратовулкан]]ске купе наизменичним нагомилавањем лавичног и растреситог материјала.
 ==Види још==