Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена
Нема описа измене |
м Враћене измене Радован Јовчић (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
||
| Ред 17: | Ред 17: | ||
'''Ступ''' - Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва. |
'''Ступ''' - Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва. |
||
== |
== Историја == |
||
Од 18. до 20. века [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године. |
Од 18. до 20. века [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године. |
||
Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака. |
Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака. |
||
| Ред 47: | Ред 47: | ||
{{Commonscat|Đurđevi stupovi (Berane)}} |
{{Commonscat|Đurđevi stupovi (Berane)}} |
||
* [http://www.eparhija.me/manastir-djurdjevi-stupovi Званична презентација] |
* [http://www.eparhija.me/manastir-djurdjevi-stupovi Званична презентација] |
||
* [http://www.manastiri-crkve.com/sveti_manastiri.htm] |
|||
[[Категорија:Манастири Епархије будимљанско-никшићке|Ђурђеви ступови]] |
[[Категорија:Манастири Епархије будимљанско-никшићке|Ђурђеви ступови]] |
||
Верзија на датум 18. новембар 2018. у 17:12
- За манастир у Србији погледајте Ђурђеви ступови
| Манастир Ђурђеви ступови | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | СПЦ |
| Оснивање | 1219 |
| Оснивач | Првослав Немањић |
| Место | Беране |
| Држава |  Црна Гора |
Манастир Ђурђеви ступови у Беранама је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Манастир је задужбина Стефана Првослава (ум. пре 1220), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.[1] Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.
Етимологија имена
Ступ - Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.
Историја
Од 18. до 20. века Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака. У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из Немањићког доба. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем Епархије Будимљанско-никшићке. 4. маја 2002. године у манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као епископ Будимљанско-никшићки.
Манастир је августа 2013. године обележио 800 година постојања,[2] 3. августа је била свечана академија,[3] а 4. августа литургија.[4]
О једном од заслужнијих архимандрита ове свете обитељи, Данилу Радуловићу, писао је Цетињски вјесник 1912. године [5].
Види још
Референце
- ^ Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)
- ^ Беране: Споменица за јубилеј („Вечерње новости“, 15. јул 2013)
- ^ Свечана академија поводом осам вјекова Ђурђевих Ступова (СПЦ, 4. август 2013)
- ^ Ђурђеви ступови били су душа душе народне (СПЦ, 5. август 2013)
- ^ Цетињски вјесник, Архимандрит Д. Радуловић, број 23, укуцати бр. стр. 91. Цетиње. 1912. Архивирано из оригинала 06. 08. 2016. г. Приступљено 26. 05. 2016.
Литература
- Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages). Београд: Историјски институт САНУ.
- Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century (Српска епископска седишта у XIII веку)”. Старинар (51: 2001): 171—184.
- Вукић, Предраг (2006). „Православне епархије, цркве и манастири у Црној Гори”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 87—128.
- [1]
