Неодијум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
| кристална_структура = дупла хексагонална збијена |
| кристална_структура = дупла хексагонална збијена |
||
| агрегатно_стање = чврсто |
| агрегатно_стање = чврсто |
||
| температура_топљења = 1.204 [[Келвин|K]] (931 [[степен целзијуса|° |
| температура_топљења = 1.204 [[Келвин|K]] (931 [[степен целзијуса|°C]]) |
||
| температура_кључања = 3.793 -{K}- (3.520{{nbsp}}° |
| температура_кључања = 3.793 -{K}- (3.520{{nbsp}} °C) |
||
| молска_запремина = 20,8×10<sup>-3</sup> -{m}-<sup>3</sup>/[[мол (јединица)|-{mol}-]] |
| молска_запремина = 20,8×10<sup>-3</sup> -{m}-<sup>3</sup>/[[мол (јединица)|-{mol}-]] |
||
| топлота_испаравања = 296,8 [[килоџул по молу|-{kJ/mol}-]] |
| топлота_испаравања = 296,8 [[килоџул по молу|-{kJ/mol}-]] |
||
| топлота_топљења = 6,89 -{kJ/mol}- |
| топлота_топљења = 6,89 -{kJ/mol}- |
||
| |
| притисак_засићене_паре = 1,333224×10<sup>-6</sup> [[Паскал|-{Pa}-]]<br />(1.070 -{K}-) |
||
| брзина_звука = 2.280 -{m/s}- (293,15 -{K}-) |
| брзина_звука = 2.280 -{m/s}- (293,15 -{K}-) |
||
| електронегативност = 1,13 ([[Полингова скала|Паулинг]])<br />1,07 ([[Алредова скала|Алред]]) |
| електронегативност = 1,13 ([[Полингова скала|Паулинг]])<br />1,07 ([[Алредова скала|Алред]]) |
||
Ред 89: | Ред 89: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat |
{{Commonscat|Neodymium}} |
||
{{Периодни систем елемената 2}} |
{{Периодни систем елемената 2}} |
Верзија на датум 20. новембар 2018. у 06:17
Неодијум (Nd, лат. neodymium) је хемијски елеменат из групе лантаноида.[2][3] Име је добио од грчких речи neos и didymos које спојене имају значење „нови близанац“.
Заступљеност: Неодијум је заступљен у Земљиној кори у количини од 38 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерали неодијума су:
- монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO4 и
- (Ce,La,Nd,Y,Pr)CO3F
Референце
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.