Јаша Томић — разлика између измена
м dodavanje crte u pozive parametara infokutija |
м Разне исправке |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
| име = Јаша Томић |
| име = Јаша Томић |
||
| слика = Jaša Tomić.jpg |
| слика = Jaša Tomić.jpg |
||
| ширина_слике |
| ширина_слике = 250п |
||
| опис_слике |
| опис_слике = Јаков "Јаша" Томић, око 1920. године |
||
| пуно_име |
| пуно_име = Јаков Томић |
||
| датум_рођења = {{датум рођења|1856|10|23}} |
| датум_рођења = {{датум рођења|1856|10|23}} |
||
| место_рођења |
| место_рођења = [[Вршац]] |
||
| држава_рођења |
| држава_рођења = [[Аустријско царство]] |
||
| датум_смрти = {{Датум смрти|1922|10|22|1856|10|23}} |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1922|10|22|1856|10|23}} |
||
| место_смрти |
| место_смрти = [[Нови Сад]] |
||
| држава_смрти |
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] |
||
| отац = |
| отац = |
||
| мајка = |
| мајка = |
||
Ред 31: | Ред 31: | ||
}} |
}} |
||
[[Датотека:Pesme Jaše Tomića.pdf|алт=|мини|Збирка песама Јаше Томића]] |
[[Датотека:Pesme Jaše Tomića.pdf|алт=|мини|Збирка песама Јаше Томића]] |
||
''' |
'''Јаков „Јаша” Томић''' ([[Вршац]], [[23. октобар]] [[1856]] — [[Нови Сад]], [[22. октобар]] [[1922]]) је био новинар, политичар и књижевник. |
||
Студирао је медицину и књижевност у [[Беч]]у и [[Праг]]у, али га је политичка борба одвукла са студија. Оснивач је групе тзв. вршачких социјалиста. Томићева породица је 1881. године прешла из Вршца у Београд, а Јаша постао стални сарадник радикалског листа "Самоуправа". Када се враћао из Немачке 1884. године кренуо је у Велики Бечкерек, где је намеравао да покрене један политички лист; први српски у том граду, који би се звао "Родољуб". Али до тога није дошло, остао је тај лист само као замисао.<ref>Ференц Немет: "Историја штампе у Великом Бечкереку", Зрењанин 2007. године</ref> Јаша је отишао у Нови Сад, где је након женидбе са Милетићевом кћерком Милицом, преузео лист "[[Застава (лист)|Заставу]]". Године [[1884]]. постаје уредник „Заставе“ и [[Светозар Милетић|Милетићев]] наследник у Српској народној слободоумној странци, која ће ускоро добити назив Српска Радикална странка ([[1891]]). Јаша је био увек само "вођ", који није имао никакву званичну функцију у радикалној странци.<ref>Василије Крестић: "Јаша Томић (1856-1922) - политички портрет, Нови Сад 2006. године</ref> Књижевни историчари наводе да његова литерарна дела представљају покушај обраде политичких теза, које су у првом периоду имале социјалистичку, а касније грађанско-радикалну садржину. Оштро се супротстављао Илариону Руварцу и другим заступницима тзв. Бечке историографске школе. |
Студирао је медицину и књижевност у [[Беч]]у и [[Праг]]у, али га је политичка борба одвукла са студија. Оснивач је групе тзв. вршачких социјалиста. Томићева породица је 1881. године прешла из Вршца у Београд, а Јаша постао стални сарадник радикалског листа "Самоуправа". Када се враћао из Немачке 1884. године кренуо је у Велики Бечкерек, где је намеравао да покрене један политички лист; први српски у том граду, који би се звао "Родољуб". Али до тога није дошло, остао је тај лист само као замисао.<ref>Ференц Немет: "Историја штампе у Великом Бечкереку", Зрењанин 2007. године</ref> Јаша је отишао у Нови Сад, где је након женидбе са Милетићевом кћерком Милицом, преузео лист "[[Застава (лист)|Заставу]]". Године [[1884]]. постаје уредник „Заставе“ и [[Светозар Милетић|Милетићев]] наследник у Српској народној слободоумној странци, која ће ускоро добити назив Српска Радикална странка ([[1891]]). Јаша је био увек само "вођ", који није имао никакву званичну функцију у радикалној странци.<ref>Василије Крестић: "Јаша Томић (1856-1922) - политички портрет, Нови Сад 2006. године</ref> Књижевни историчари наводе да његова литерарна дела представљају покушај обраде политичких теза, које су у првом периоду имале социјалистичку, а касније грађанско-радикалну садржину. Оштро се супротстављао Илариону Руварцу и другим заступницима тзв. Бечке историографске школе. |
||
Ред 67: | Ред 67: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book| |
* {{Cite book|ref=harv| last=Крестић|first=Василије|authorlink=Василије Крестић|title=Историја српске штампе у Угарској 1791-1914|year=1980|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=http://books.google.com/books?id=5gBlAAAAMAAJ}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 27. новембар 2018. у 05:26
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Јаша Томић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Јаков Томић |
Датум рођења | 23. октобар 1856. |
Место рођења | Вршац, Аустријско царство |
Датум смрти | 22. октобар 1922.65 год.) ( |
Место смрти | Нови Сад, Краљевина СХС |
Породица | |
Супружник | Милица Томић |
Јаков „Јаша” Томић (Вршац, 23. октобар 1856 — Нови Сад, 22. октобар 1922) је био новинар, политичар и књижевник.
Студирао је медицину и књижевност у Бечу и Прагу, али га је политичка борба одвукла са студија. Оснивач је групе тзв. вршачких социјалиста. Томићева породица је 1881. године прешла из Вршца у Београд, а Јаша постао стални сарадник радикалског листа "Самоуправа". Када се враћао из Немачке 1884. године кренуо је у Велики Бечкерек, где је намеравао да покрене један политички лист; први српски у том граду, који би се звао "Родољуб". Али до тога није дошло, остао је тај лист само као замисао.[1] Јаша је отишао у Нови Сад, где је након женидбе са Милетићевом кћерком Милицом, преузео лист "Заставу". Године 1884. постаје уредник „Заставе“ и Милетићев наследник у Српској народној слободоумној странци, која ће ускоро добити назив Српска Радикална странка (1891). Јаша је био увек само "вођ", који није имао никакву званичну функцију у радикалној странци.[2] Књижевни историчари наводе да његова литерарна дела представљају покушај обраде политичких теза, које су у првом периоду имале социјалистичку, а касније грађанско-радикалну садржину. Оштро се супротстављао Илариону Руварцу и другим заступницима тзв. Бечке историографске школе.
Делатност
За време првог и Другог балканском рата био је војни извештач за часопис Застава, а касније је из тих извештаја написао три одлично прихваћене књиге.
Јаша Томић је 23. децембра 1889. (4. јануара 1890. по новом календару) убио политичара Мишу Димитријевића, због новинарских полемика које су добиле лични карактер. Јаша је починио злочин, штитећи своју породицу од клевета, због чега је стекао симпатије женског света. Јаша и Миша су се после само годину дана сарадње, новинарске и политичке, разишли 1885. године, када је Димитријевић покренуо либерални лист "Браник". Томић је робијао шест година у злогласној казниони у тврђави Вац (1891-1896). Године 1892. потписало је петицију за његово ослобађање 3000 Новосађанки, јер је бранио част своје супруге Милице.[3] Пре убиства Димитријевића, осуђиван је "због штампарског преступа на три месеца државног затвора".[4]
Био је један од најугледнијих Срба на Народној скупштини, која је у новембру 1918. донела одлуку да се Банат, Бачка и Барања прикључе Краљевини Србији. Умро је у Новом Саду 1922. године.
Током свог рада у скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године залагао се за директно уједињење Војводине са Краљевином Србијом, што је било супротно идејама појединих политичара да уједињење Војводине у Краљевину СХС иде преко Загреба и државе Словенаца, Хрвата и Срба. На овој скупштини учествовала је и његова жена Милица Томић (1859—1944), ћерка Светозара Милетића. [5]
У књизи "Реч нашој браћи у Србији", 1907., замера Србима у Србији што недовољно прате српске и хрватске новине и генерално, политичко стање Срба изван Србије, па долазе у заблуду по многим политичким питањима. Оправдава иступање радикалне странке из хрватско српске коалиције, јер су Срби дискриминисани, тражи им се да се претопе у Хрвате, што Српска самостална странка и чини, не помињући Хрватску и Славонију већ само хрватску домовину. Замера што су у Банији већ неки Срби, постали политички Хрвати. Њих пак, коалиција оптужује да су пангермани и да раскидају јединство због веће народно црквено аутономије. Томић то одбацује као клевету, уз аргументе да радикали већ имају већину у црквеном одбору и да баш браћа Прибићевић желе епархију у Загребу и чак да Валеријан Прибићевић буде и патријарх.
У књизи "Јеврејско питање" има, за разлику од ранијег периода, негативан став о њима, након што је добро проучио то питање. Оптужује их да преко 11 од 13 бечких дневних новина сеју раздор међу народима, по принципу завади па владај. Због таквих ставова Јеврејска заједница се противила постојању његовог споменика у Новом Саду, али браниоци његовог лика и дела износе позитивне стране које је имао у сједињењу Војводине Србије са Краљевином Србијом, као и целокупно очување националног идентитета Срба у Угарској, Хрватској и Славонији. Томићев антисемитизам није верске или националне природе већ етичке. Замера Јеврејима што имају другу врсту морала од већине других народа, тј. талмудизму који као и Куран, који по Талмуду и настаје (по Томићу), намеће мисао да треба бити добар према Јеврејину или муслиману а нечовечан према осталима. Он тако објашњава антисемитизам кроз читаву историју од фараона до његовог времена, да је узок управо у дуплим стандардима и варању оних који би трговином и тражењем рупа у закону оставривали материјалну добит. Критикује и право које нема довољно параграфа да често осуди кривце, који се добро сналазе да учине безакоње али да се формално о њега не огреше, иако је сам провео само седам година у затвору за убиство са предумишљајем.
Галерија
-
Споменик Јаши Томићу у Новом Саду, рад Александра Зарина
-
Сахрана Јаше Томића
-
Споменик Јаши Томићу у Вршцу
Библиографија
- "О узроцима злочина", Нови Сад 1896. године
- "Назарени", Нови Сад 1896. године
Види још
- Јаша Томић - насеље у општини Сечањ, које је добило име по овом политичару
Референце
- ^ Ференц Немет: "Историја штампе у Великом Бечкереку", Зрењанин 2007. године
- ^ Василије Крестић: "Јаша Томић (1856-1922) - политички портрет, Нови Сад 2006. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1892. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1891. године
- ^ Седам војвођанских дама стварало историју Србије („Вечерње новости“, 30. новембар 2013)
Литература
- Крестић, Василије (1980). Историја српске штампе у Угарској 1791-1914. Нови Сад: Матица српска.