Мошусно говече — разлика између измена
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене 178.221.74.80 (разговор) на последњу измену корисника ADprom ознака: враћање |
||
Ред 25: | Ред 25: | ||
== Опис == |
== Опис == |
||
Мошусно говече је високо 1, |
Мошусно говече је високо 1,2 метра у раменима. Мужјаци су дугачки 2-2,5 метара. Просечно теже око 285 кг, мада могу достићи и 400 кг. Има дебело крзно и дугачку сиво-црну длаку. Рогови су дуги и повијени на доле, са уздигнутим врховима. |
||
== Распрострањење == |
== Распрострањење == |
Верзија на датум 3. децембар 2018. у 01:31
Мошусно говече | |
---|---|
Ovibos moschatus | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Род: | Ovibos Blainville, 1816
|
Врста: | O. moschatus
|
Биномно име | |
Ovibos moschatus (Zimmermann, 1780)
| |
Ареал мошусног говечета (плавом бојом су приказана места успешне реинтродукције у 20. веку) |
Мошусно говече (лат. Ovibos moschatus) је врста папкара из породице шупљорожаца (Bovidae). Сродније је са овцама и козама, него говедима. Живи у хладним пределима Арктика и представља реликт плеистоцене фауне. По завршетку леденог доба се одржало само на северу Северне Америке. У новије време је насељено у Азију и Европу. Име је добило по мошусу, мирису који мужјак ослобађа из жлезда, током сезоне парења.
Опис
Мошусно говече је високо 1,2 метра у раменима. Мужјаци су дугачки 2-2,5 метара. Просечно теже око 285 кг, мада могу достићи и 400 кг. Има дебело крзно и дугачку сиво-црну длаку. Рогови су дуги и повијени на доле, са уздигнутим врховима.
Распрострањење
Ареал мошусног говечета обухвата Канаду, Гренланд и Аљаску. Са Аљаске је истребљено почетком 20. века, али је поново насељено у тим крајевима. Са острва Банкс, где живи велика већина данашње популације, насељено је Шведску, Норвешку и Русију (Сибир). Последња крда ових животиња ван Северне Америке су живела на полуострву Тајмир у Сибиру пре 2.000 година.[2]
Начин живота
Живи у крдима од 10 до 20 јединки, мада их може бити и преко 70. Током зиме су крда састављена од мужјака, женки и младунаца, а лети, за време сезоне парења, један доминантан мужјак отера остале из крда, па они лутају тундром у посебним крдима. У опасности крдо ствара круг у чијем се центру налазе младунци и женке, а мужјаци споља одбијају нападе роговима. Овај начин одбране је успешан против вукова, али због тог застајања и брањења су много страдали од људи.
Референце
- ^ Gunn, A. & Forchhammer, M. (2008). „Ovibos moschatus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 31. 3. 2009. Database entry includes a brief justification of why this species is of least concern.
- ^ Muskox Suffered Loss Of Genetic Diversity At Pleistocene/Holocene Transition, Приступљено 13. 4. 2013.