Генрих Јагода — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28: Ред 28:
Рођен је 1891. године у [[Рибинск]]у, у [[Јевреји|јеврејској]] породици. [[Бољшевици]]ма придружио [[1907]]. године. Након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] се придружио тајној полицији [[Чека]] и до [[1923]]. постао други заменик [[Феликс Дзержински|Феликса Дзержинског]].
Рођен је 1891. године у [[Рибинск]]у, у [[Јевреји|јеврејској]] породици. [[Бољшевици]]ма придружио [[1907]]. године. Након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] се придружио тајној полицији [[Чека]] и до [[1923]]. постао други заменик [[Феликс Дзержински|Феликса Дзержинског]].


Био је директор совјетске [[тајна полиција|тајне полиције]] НКВД од [[1934]]. до [[1936]], за то време под његовим руководством НКВД је спровела масовни злочин у коме је убијено између 7 000 000 и 16 000 000 држављана Совјетског Савеза и то углавном хришћана . На то га је место поставио [[Јосиф Стаљин]], те је руководио обавештајно-полицијском операцијом која је 1936. довела до првог од [[Московска суђења|московских процеса]] темељем којих су осуђени и погубљени [[Стари бољшевици]] [[Лав Камењев]] и [[Григориј Зиновјев]], а што се традиционално сматра почетком [[Велика чистка|Велике чистке]].
Био је директор совјетске [[тајна полиција|тајне полиције]] НКВД од [[1934]]. до [[1936]], за то време под његовим руководством НКВД је спровела масовни злочин у коме је убијено између 7 000 000 и 16 000 000 држављана Совјетског Савеза и то углавном хришћана. На то га је место поставио [[Јосиф Стаљин]], те је руководио обавештајно-полицијском операцијом која је 1936. довела до првог од [[Московска суђења|московских процеса]] темељем којих су осуђени и погубљени [[Стари бољшевици]] [[Лав Камењев]] и [[Григориј Зиновјев]], а што се традиционално сматра почетком [[Велика чистка|Велике чистке]].


Јагода је упркос том успеху, због кокетирања са Стаљиновим [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|партијским]] супарницима у прошлости и несклоности да се чистка интензивира, брзо пао у Стаљинову немилост те је смењен, ухапшен, а на крају и осуђен као издајица на [[Трећи московски процес|Трећем московском процесу]] 1938. године. Погубљен је од стране свог наследника [[Николај Јежов|Николаја Јежова]], који је након неколико година и сам доживео исту судбину.
Јагода је упркос том успеху, због кокетирања са Стаљиновим [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|партијским]] супарницима у прошлости и несклоности да се чистка интензивира, брзо пао у Стаљинову немилост те је смењен, ухапшен, а на крају и осуђен као издајица на [[Трећи московски процес|Трећем московском процесу]] 1938. године. Погубљен је од стране свог наследника [[Николај Јежов|Николаја Јежова]], који је након неколико година и сам доживео исту судбину.

Верзија на датум 3. децембар 2018. у 18:33

Генрих Јагода
Лични подаци
Датум рођења(1891-11-07)7. новембар 1891.
Место рођењаРибинск, Руска Империја
Датум смрти15. март 1938.(1938-03-15) (46 год.)
Место смртиМосква, Руска СФСР, СССР
Политичка каријера
Политичка
странка
Комунистичка партија Совјетског Савеза
народни комесар за унутарње послове (НКВД)
10. јул 1934 — 26. септембар 1936.
ПретходникВјачеслав Менжински
НаследникНиколај Јежов

Генрих Григорјевич Јагода (рус. Ге́нрих Григо́рьевич Яго́да; Рибинск, 7. новембар 1891Москва, 15. март 1938), рођен као Енох Гершевич Јегуда (рус. Енох Гершевич Иегуда) био је совјетски политичар и обавештајац, најпознатији као директор НКВД који је директно руководио масовним убијањем цивилног становништва и политичким прогонима.

Биографија

Рођен је 1891. године у Рибинску, у јеврејској породици. Бољшевицима придружио 1907. године. Након Октобарске револуције се придружио тајној полицији Чека и до 1923. постао други заменик Феликса Дзержинског.

Био је директор совјетске тајне полиције НКВД од 1934. до 1936, за то време под његовим руководством НКВД је спровела масовни злочин у коме је убијено између 7 000 000 и 16 000 000 држављана Совјетског Савеза и то углавном хришћана. На то га је место поставио Јосиф Стаљин, те је руководио обавештајно-полицијском операцијом која је 1936. довела до првог од московских процеса темељем којих су осуђени и погубљени Стари бољшевици Лав Камењев и Григориј Зиновјев, а што се традиционално сматра почетком Велике чистке.

Јагода је упркос том успеху, због кокетирања са Стаљиновим партијским супарницима у прошлости и несклоности да се чистка интензивира, брзо пао у Стаљинову немилост те је смењен, ухапшен, а на крају и осуђен као издајица на Трећем московском процесу 1938. године. Погубљен је од стране свог наследника Николаја Јежова, који је након неколико година и сам доживео исту судбину.

Извори