DNK sekvenciranje — разлика између измена
м corrected template |
Нема описа измене |
||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
Prve DNK sekvence su dobijene tokom [[1970e|1970-tih]]. Njih su proizveli akademski istraživači koristeći tegobne metode bazirane na [[dvodimenziona hromatografija|dvodimenzionoj hromatografiji]]. Nakon razvoja automatizovanih metoda sekvenciranja baziranih na [[Cijanin|boji]],<ref>{{cite journal |author1=Olsvik O |author2=Wahlberg J |author3=Petterson B |author4=''et al.'' |title=Use of automated sequencing of polymerase chain reaction-generated amplicons to identify three types of cholera toxin subunit B in Vibrio cholerae O1 strains |journal=J. Clin. Microbiol. |volume=31 |issue=1 |pages=22–5 |year=1993 |pmid=7678018 |pmc=262614 |url=http://jcm.asm.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=7678018}}</ref> DNK sekvenciranje je postalo lakše i za nekoliko redova veličine brže.<ref name="pmid18992322">{{cite journal |vauthors=Pettersson E, Lundeberg J, Ahmadian A |title=Generations of sequencing technologies |journal=Genomics |volume=93 |issue=2 |pages=105–11 |year=2009 |pmid=18992322 |doi=10.1016/j.ygeno.2008.10.003 |url=}}</ref> |
Prve DNK sekvence su dobijene tokom [[1970e|1970-tih]]. Njih su proizveli akademski istraživači koristeći tegobne metode bazirane na [[dvodimenziona hromatografija|dvodimenzionoj hromatografiji]]. Nakon razvoja automatizovanih metoda sekvenciranja baziranih na [[Cijanin|boji]],<ref>{{cite journal |author1=Olsvik O |author2=Wahlberg J |author3=Petterson B |author4=''et al.'' |title=Use of automated sequencing of polymerase chain reaction-generated amplicons to identify three types of cholera toxin subunit B in Vibrio cholerae O1 strains |journal=J. Clin. Microbiol. |volume=31 |issue=1 |pages=22–5 |year=1993 |pmid=7678018 |pmc=262614 |url=http://jcm.asm.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=7678018}}</ref> DNK sekvenciranje je postalo lakše i za nekoliko redova veličine brže.<ref name="pmid18992322">{{cite journal |vauthors=Pettersson E, Lundeberg J, Ahmadian A |title=Generations of sequencing technologies |journal=Genomics |volume=93 |issue=2 |pages=105–11 |year=2009 |pmid=18992322 |doi=10.1016/j.ygeno.2008.10.003 |url=}}</ref> |
||
Uskoro se planira sekvencioniranje DNK 1,5 miliona eukariotskih organizama što će otvoriti prostor istraživačima širom sveta za nova saznanja. |
|||
== Reference == |
== Reference == |
||
Верзија на датум 4. децембар 2018. у 18:44
DNK sekvenciranje obuhvata nekoliko metoda i tehnologija koje se koriste za određivanje redosleda nukleotidnih baza — adenin, guanin, citozin, i timin — u molekulu DNK.
Poznavanje DNK sekvence je postalo neophodno za bazna biološka istraživanja, kao i u brojnim primenjenim poljima kao što je dijagnostika, biotehnologija, forenzika i biološka sistematika. Unapređenje DNK sekvencirana je znatno ubrzalo biološka istraživanja. Velika brzina sekvenciranja koji pruža moderna tehnologija je omogućila sekvenciranje ljudskog genoma u okviru projekta ljudskog genoma. Srodni projekti, često ostvareni putem naučnih kolaboracija širom sveta, su proizveli kompletne DNK sekvence mnogih životinjskih, biljnih, i mikrobnih genoma.
Prve DNK sekvence su dobijene tokom 1970-tih. Njih su proizveli akademski istraživači koristeći tegobne metode bazirane na dvodimenzionoj hromatografiji. Nakon razvoja automatizovanih metoda sekvenciranja baziranih na boji,[1] DNK sekvenciranje je postalo lakše i za nekoliko redova veličine brže.[2]
Uskoro se planira sekvencioniranje DNK 1,5 miliona eukariotskih organizama što će otvoriti prostor istraživačima širom sveta za nova saznanja.
Reference
- ^ Olsvik O; Wahlberg J; Petterson B; et al. (1993). „Use of automated sequencing of polymerase chain reaction-generated amplicons to identify three types of cholera toxin subunit B in Vibrio cholerae O1 strains”. J. Clin. Microbiol. 31 (1): 22—5. PMC 262614
. PMID 7678018.
- ^ Pettersson E, Lundeberg J, Ahmadian A (2009). „Generations of sequencing technologies”. Genomics. 93 (2): 105—11. PMID 18992322. doi:10.1016/j.ygeno.2008.10.003.
