Социјалистичка Република Хрватска

Социјалистичка Република Хрватска Socijalistička Republika Hrvatska
Застава Грб
Положај СР Хрватска у СФР Југославији
Главни град	Загреб
Земља	СФР Југославија
Површина	56.254 км2
Становништво	4.784.265 (1991. год)
Догађаји
Владавина
• Облик	Народна република Социјалистичка република
Историја
• Успостављено	21. јул 1945.
• формирање ЗАВНОХ	2. март 1943.
• оснивање ДФ Хрватске	21. јул 1945.
• формирање ФНРЈ	29. новембар 1945.
• независност од СФРЈ	25. јун 1991.
Следбеник Хрватска

За друге употребе, погледајте Хрватска (вишезначна одредница).

Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска) је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална Држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.

Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености ( после СР Словеније) . Главни град је био Загреб, а остали већи градови су били Сплит, Дубровник, Ријека, Осијек.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.

Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја — грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.

Историја

Главни чланак: Историја Хрватске

Ослобођење од Аустроугарске долази после Првог светског рата Тада Хрватска постаје део Краљевине Југославије ,али и тада се наставља борба за праведнији живот радника па су познати многи штрајкови и буне од којих треба издвојити штрајк бродоградилишних радника у Лабину. Комунистичка партија је била доста јака и тако је у Загребу одржана Пета партијска конференција која је значајна за борбу народа и народности Југославије против окупатора и домаћих издајника. У Загребу је 1919. основан Савез социјалистичке омладине Југославије.

У току Другог светског рата територија СР Хрватске и СР БиХ је била под влашћу издајничке Павелићеве НДХ који су начинили огромне злочине према не хрватском становништву и припадницима и симпатизерима КПЈ и НОБ-а.

Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком 70-их јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је СКЈ и влада СФРЈ успешно спречила.

Општине у СР Хрватској

Заједнице општина у СР Хрватској до 1986.

Заједнице општина у СР Хрватској до 1990.

На пописима 1971. и 1981. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине Сплит издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на попису из 1991. године, СР Хрватска имала 115 општина:

• Град Загреб (14 општина): Велика Горица, Дубрава, Запрешић, Максимир, Медвешчак, Нови Загреб, Пешченица, Самобор, Сесвете, Суседград, Трешњевка, Трње, Центар и Чрномерец.
• ЗО Загреб (12 општина): Врбовец, Доња Стубица, Дуго Село, Забок, Зелина, Златар-Бистрица, Иванић Град, Јастребарско, Клањец, Крапина, Кутина и Преграда.
• ЗО Вараждин (5 општина): Вараждин, Иванец, Лудбрег, Нови Мароф и Чаковец.
• ЗО Бјеловар (10 општина): Бјеловар, Вировитица, Гарешница, Грубишно Поље, Дарувар, Ђурђевац, Копривница, Крижевци, Пакрац и Чазма.
• ЗО Осијек (14 општина): Бели Манастир, Валпово, Винковци, Вуковар, Доњи Михољац, Ђаково, Жупања, Нашице, Нова Градишка, Ораховица, Осијек, Подравска Слатина, Славонска Пожега и Славонски Брод.
• ЗО Сисак (6 општина): Глина, Општина Двор, Костајница, Новска, Петриња и Сисак.
• ЗО Карловац (6 општина): Војнић, Вргинмост, Дуга Реса, Карловац, Озаљ и Слуњ.
• ЗО Ријека (19 општина): Бује, Бузет, Врбовско, Делнице, Крк, Лабин, Огулин, Опатија, Паг, Пазин, Пореч, Пула, Раб, Ријека, Ровињ, Сењ, Црес-Лошињ, Цриквеница и Чабар.
• ЗО Госпић (5 општина): Госпић, Грачац, Доњи Лапац, Титова Кореница и Оточац.
• ЗО Сплит (24 општине): Бенковац, Биоград на Мору, Брач, Вис, Вргорац, Дрниш, Дубровник, Задар, Имотски, Кардељево, Каштела, Книн, Корчула, Ластово, Макарска, Метковић, Обровац, Омиш, Сињ, Солин, Сплит, Трогир, Хвар и Шибеник.

Имена градова

Кумровец — Титова родна кућа

Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:

• Биоград на мору — Биоград
• Вргинмост — данас Гвозд
• Двор на Уни — данас Двор
• Зелина — данас Свети Иван Зелина
• Кардељево (по Едварду Кардељу) — данас Плоче
• Костајница — данас Хрватска Костајница
• Подравска Слатина — данас Слатина
• Славонска Пожега — данас Пожега
• Титова Кореница — данас Кореница

Функционери СР Хрватске

Пулска арена

Сплит — Диоклецијанова палата

Дубровник — поглед на стари град

Председници

• Председник ЗАВНОХ-а
  • Владимир Назор (13. јун 1943 — 25. август 1945)
• Председник Президијума Сабора НР Хрватске (1945-1953)
  • Владимир Назор (25. август 1945 — 19. јун 1949)
  • Карло Мразовић (15. октобар 1949 — фебруар 1952)
  • Вицко Крстуловић (фебруар 1952 — 6. фебруар 1953)
• Председник Сабора НР Хрватске (1953-1974)
  • Златан Сремец (6. фебруар 1953 — 18. децембар 1953)
  • Владимир Бакарић (18. децембар 1953 — 1963)
  • Иван Крајачић (1963 — 1967)
  • Јаков Блажевић (1967 — април 1974)
  • Иво Перишин (април 1974 — 8. мај 1974)
• Председник Председништва СР Хрватске (1974-1990)
  • Јаков Блажевић (8. мај 1974 — мај 1982)
  • Маријан Цветковић (мај 1982 — мај 1983)
  • Милутин Балтић (мај 1983 — 10. мај 1984)
  • Јакша Петрић (10. мај 1984 — 10. мај 1985)
  • Перо Цар (10. мај 1985 — 20. новембар 1985)
  • Ема Дероси-Бјелајац (20. новембар 1985 — 10. мај 1986)
  • Анте Марковић (10. мај 1986 — мај 1988)
  • Иво Латин (мај 1988 — 30. мај 1990)
  • Фрањо Туђман (30. мај 1990 — 25. јул 1990)

Премијери

• Министар за Хрватску у Привременој влади ДФЈ (1945)
  • Павле Грегорић (7. март 1945 — 14. април 1945)
• Председник владе (1945-1953)
  • Владимир Бакарић (14. април 1945 — 6. фебруар 1953)
• Председник Извршног већа (1953-1990)
  • Владимир Бакарић (6. фебруар 1953 — 18. децембар 1953)
  • Јаков Блажевић (18. децембар 1953 — јул 1962)
  • Звонко Бркић (јул 1962 — јун 1963)
  • Мика Шпиљак (јун 1963 — мај 1967)
  • Савка Дабчевић-Кучар (мај 1967 — мај 1969)
  • Драгутин Харамија (мај 1969 — децембар 1971)
  • Иво Перишин (децембар 1971 — април 1974)
  • Јаков Сиротковић (април 1974 — 9. мај 1978)
  • Петар Флековић (9. мај 1978 — јул 1982)
  • Анте Марковић (јул 1982 — 20. новембар 1985)
  • Ема Дероси-Бјелајац (20. новембар 1985 — 10. мај 1986)
  • Антун Миловић (10. мај 1986 — 30. мај 1990)
  • Стјепан Месић (30. мај 1990 — 25. јул 1990)

Види још

• Хрватска
• Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Литература

• Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.