Социјалистичка Република Хрватска

Социјалистичка Република Хрватска Socijalistička Republika Hrvatska
Застава Грб
Положај СР Хрватска у СФР Југославији
Главни град	Загреб
Земља	СФР Југославија
Површина	56.254 км2
Становништво	4.784.265 (1991. год)
Догађаји
Владавина
• Облик	Народна република Социјалистичка република
Историја
• Успостављено	21. јул 1945.
• формирање ЗАВНОХ	2. март 1943.
• оснивање ДФ Хрватске	21. јул 1945.
• формирање ФНРЈ	29. новембар 1945.
• независност од СФРЈ	25. јун 1991.
Претходник Следбеник НДХ Краљевина Мађарска Краљевина Италија Слободна Територија Трста Хрватска

За друге употребе, погледајте Хрватска (вишезначна одредница).

Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска) је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална Држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.

Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености ( после СР Словеније) . Главни град је био Загреб, а остали већи градови су били Сплит, Дубровник, Ријека, Осијек.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.

Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја — грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.

Историја

Главни чланак: Историја Хрватске

Ослобођење од Аустроугарске долази после Првог светског рата Тада Хрватска постаје део Краљевине Југославије ,али и тада се наставља борба за праведнији живот радника па су познати многи штрајкови и буне од којих треба издвојити штрајк бродоградилишних радника у Лабину. Комунистичка партија је била доста јака и тако је у Загребу одржана Пета партијска конференција која је значајна за борбу народа и народности Југославије против окупатора и домаћих издајника. У Загребу је 1919. основан Савез социјалистичке омладине Југославије.

У току Другог светског рата територија СР Хрватске и СР БиХ је била под влашћу издајничке Павелићеве НДХ који су начинили огромне злочине према не хрватском становништву и припадницима и симпатизерима КПЈ и НОБ-а.

Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком 70-их јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је СКЈ и влада СФРЈ успешно спречила.

Општине у СР Хрватској

Заједнице општина у СР Хрватској до 1986.

Заједнице општина у СР Хрватској до 1990.

На пописима 1971. и 1981. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине Сплит издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на попису из 1991. године, СР Хрватска имала 115 општина:

• Град Загреб (14 општина): Велика Горица, Дубрава, Запрешић, Максимир, Медвешчак, Нови Загреб, Пешченица, Самобор, Сесвете, Суседград, Трешњевка, Трње, Центар и Чрномерец.
• ЗО Загреб (12 општина): Врбовец, Доња Стубица, Дуго Село, Забок, Зелина, Златар-Бистрица, Иванић Град, Јастребарско, Клањец, Крапина, Кутина и Преграда.
• ЗО Вараждин (5 општина): Вараждин, Иванец, Лудбрег, Нови Мароф и Чаковец.
• ЗО Бјеловар (10 општина): Бјеловар, Вировитица, Гарешница, Грубишно Поље, Дарувар, Ђурђевац, Копривница, Крижевци, Пакрац и Чазма.
• ЗО Осијек (14 општина): Бели Манастир, Валпово, Винковци, Вуковар, Доњи Михољац, Ђаково, Жупања, Нашице, Нова Градишка, Ораховица, Осијек, Подравска Слатина, Славонска Пожега и Славонски Брод.
• ЗО Сисак (6 општина): Глина, Општина Двор, Костајница, Новска, Петриња и Сисак.
• ЗО Карловац (6 општина): Војнић, Вргинмост, Дуга Реса, Карловац, Озаљ и Слуњ.
• ЗО Ријека (19 општина): Бује, Бузет, Врбовско, Делнице, Крк, Лабин, Огулин, Опатија, Паг, Пазин, Пореч, Пула, Раб, Ријека, Ровињ, Сењ, Црес-Лошињ, Цриквеница и Чабар.
• ЗО Госпић (5 општина): Госпић, Грачац, Доњи Лапац, Титова Кореница и Оточац.
• ЗО Сплит (24 општине): Бенковац, Биоград на Мору, Брач, Вис, Вргорац, Дрниш, Дубровник, Задар, Имотски, Кардељево, Каштела, Книн, Корчула, Ластово, Макарска, Метковић, Обровац, Омиш, Сињ, Солин, Сплит, Трогир, Хвар и Шибеник.

Имена градова

Кумровец — Титова родна кућа

Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:

• Биоград на мору — Биоград
• Вргинмост — данас Гвозд
• Двор на Уни — данас Двор
• Зелина — данас Свети Иван Зелина
• Кардељево (по Едварду Кардељу) — данас Плоче
• Костајница — данас Хрватска Костајница
• Подравска Слатина — данас Слатина
• Славонска Пожега — данас Пожега
• Титова Кореница — данас Кореница

Функционери СР Хрватске

Пулска арена

Сплит — Диоклецијанова палата

Дубровник — поглед на стари град

Председници

• Председник ЗАВНОХ-а
  • Владимир Назор (13. јун 1943 — 25. август 1945)
• Председник Президијума Сабора НР Хрватске (1945-1953)
  • Владимир Назор (25. август 1945 — 19. јун 1949)
  • Карло Мразовић (15. октобар 1949 — фебруар 1952)
  • Вицко Крстуловић (фебруар 1952 — 6. фебруар 1953)
• Председник Сабора НР Хрватске (1953-1974)
  • Златан Сремец (6. фебруар 1953 — 18. децембар 1953)
  • Владимир Бакарић (18. децембар 1953 — 1963)
  • Иван Крајачић (1963 — 1967)
  • Јаков Блажевић (1967 — април 1974)
  • Иво Перишин (април 1974 — 8. мај 1974)
• Председник Председништва СР Хрватске (1974-1990)
  • Јаков Блажевић (8. мај 1974 — мај 1982)
  • Маријан Цветковић (мај 1982 — мај 1983)
  • Милутин Балтић (мај 1983 — 10. мај 1984)
  • Јакша Петрић (10. мај 1984 — 10. мај 1985)
  • Перо Цар (10. мај 1985 — 20. новембар 1985)
  • Ема Дероси-Бјелајац (20. новембар 1985 — 10. мај 1986)
  • Анте Марковић (10. мај 1986 — мај 1988)
  • Иво Латин (мај 1988 — 30. мај 1990)
  • Фрањо Туђман (30. мај 1990 — 25. јул 1990)

Премијери

• Министар за Хрватску у Привременој влади ДФЈ (1945)
  • Павле Грегорић (7. март 1945 — 14. април 1945)
• Председник владе (1945-1953)
  • Владимир Бакарић (14. април 1945 — 6. фебруар 1953)
• Председник Извршног већа (1953-1990)
  • Владимир Бакарић (6. фебруар 1953 — 18. децембар 1953)
  • Јаков Блажевић (18. децембар 1953 — јул 1962)
  • Звонко Бркић (јул 1962 — јун 1963)
  • Мика Шпиљак (јун 1963 — мај 1967)
  • Савка Дабчевић-Кучар (мај 1967 — мај 1969)
  • Драгутин Харамија (мај 1969 — децембар 1971)
  • Иво Перишин (децембар 1971 — април 1974)
  • Јаков Сиротковић (април 1974 — 9. мај 1978)
  • Петар Флековић (9. мај 1978 — јул 1982)
  • Анте Марковић (јул 1982 — 20. новембар 1985)
  • Ема Дероси-Бјелајац (20. новембар 1985 — 10. мај 1986)
  • Антун Миловић (10. мај 1986 — 30. мај 1990)
  • Стјепан Месић (30. мај 1990 — 25. јул 1990)

Види још

• Хрватска
• Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Литература

• Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.