Пређи на садржај

Камбоџа — разлика између измена

.
(.)
'''Камбоџа''' ({{јез-км|កម្ពុជា}}), или званично '''Краљевина Камбоџа''' ({{јез-км|ព្រះរាជាណាចក្រកម្ពុជា}}; раније позната и као: ''Кампућија'') је [[држава]] у [[југоисточна Азија|југоисточној Азији]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> На југозападу излази на [[Тајландски залив]], део [[Јужно кинеско море|Јужног кинеског мора]] и [[Тихи океан|Тихог океана]]. Граничи се на западу и северу са [[Тајланд]]ом, на северу са [[Лаос]]ом а на истоку и југу са [[Вијетнам]]ом. Камбоџа је и данас једна од најсиромашнијих земаља света, земља која је у последњих 25 година у транзицији и спроводи економске реформе, отворила се ка Западу и страним инвестицијама, која је зависила од [[донација]] и помоћи међународних хуманитарних и политичких организација. Грађански рат у Камбоџи и политички и крвави [[геноцид]] комунистичког [[режим]]а [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] и лидера, убице, револуционара, диктатора [[Пол Пот|Пола Пота]], од 1975. до 1979. за последицу је имало смрт од 2 милиона од тадашњих 7,5 милиона становника Камбоџе. Свега неколико особа из [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] је кривично одговарало и било осуђено за [[смрт]] и убиства два милиона мушкараца, жена и деце, недужних људи и цивила, како на Пољима смрти, тако и у затвору S 21 за „политичке противнике и осуђенике”, а неретко су и они сами који су били у Црвеним Кмерима били убијани. Након инвазије [[Вијетнам]]а Камбоџа се ослободила од Црвених Кмера 1979. године, до инвазије је дошло јер су [[Црвени Кмери]] побили недужне вијетнамске цивиле и сељаке. Затим су се Црвени Кмери годинама крили по [[шума]]ма у унутрашњости Камбоџе и деловали су као покрет отпора, са неким повременим инцидентом. [[Пол Пот]] је умро 1998. године, у беди и немаштини унутар малог села близу [[Тајланд|тајландске]] границе и није стигао кривично да одговара пред [[суд]]ом за [[геноцид]] и [[злочин]] против човечности и злочин почињен над својим [[народ]]ом, мучењем, изгладњивањем и убијањем сопственог народа. У Камбоџи се и данас могу наћи [[мина|мине]] и [[бомба|бомбе]] које су преостале још када су [[војска|војне]] снаге [[САД]] вршиле војну инвазију на Камбоџу. Могу се наћи и даље се траже остаци стотина хиљада [[кости]]ју, [[лобања]] убијених жртава у периоду од 1975. до 1979. године. [[Тајланд]] који је био политички савезник [[САД]], није се мешао у оно што се дешавало у Камбоџи и у [[злочин]]е Црвених Кмера. [[Инфраструктура]] је била готово скроз уништена, уништене и демолиране куће, зграде и [[храм]]ови, а главни град [[Пном Пен]] је морао поново да се изгради, очисти и обнови. Службени језик је [[кмерски језик]] народа [[Кмери|Кмера]], земља има специфичну кмерску камбоџанску архитектуру и античку архитектуру, као што су [[Ангкор Том]] и [[Ангкор Ват]], који је најпосећенија туристичка атракција и посети га милиони туриста годишње због свог културног и историјског значаја јер је био средиште [[Кмерско царство|Кмерског царства]] [[Ангкор]]. [[Пном Пен]] је највећи град у Камбоџи и он је уједно и културни и економски центар Камбоџе, са више од два милиона становника.
 
Од европског утицаја у Камбоџи, најзаступљенији је француски колонијалистички стил градње у Пном Пену, где су многе стамбене зграде подигнуте у француском европском колонијалном стилу. Нешто је присутан , али у много мањој мери тајландски утицај, јер кмерска и тајландска краљевска архитектура имају доста сличности, детаља, кровови и пуно позлате се користи и Ватови који су присутни веома у обе културе. Под утицајем страног капитала, изграђене су почетком 21. века високе, модерне грађевине и пословне зграде. Камбоџа се труди и данас да избрише остатке и трагове сурове комунистичке прошлости током седамдесетих година 20. века, држава и народ Камбоџе тежи ка иновацијама, што бољем животном стандарду, велики је проценат младог становништва и радно способног становништва, који ради у пољопривреди и у туризму и угоститељству. Дејвид Робертс, директор организације [[Хјуман рајтс воч]] за Југоисточну Азију, дефинисао је и описао Камбоџу као „неодређену комунистичку земљу са слободним тржиштем са релативном ауторитативном коалицијом која влада у сфери површне демократије”. Камбоџа се формално назива [[краљевина|краљевином]], ради се о уставној монархији, а која у пракси функционише као парламентарна представничка демократија. Законодавна власт у Камбоџи је подељена између извршне и дводомног парламента, као и доњег дома и Сената, као и горњег дома. Камбоџа је подељена на 24 провинције укључујући град [[Пном Пен]] као засебна област. Економисти и страни политичари сматрају да је премијер [[Хун Сен]], највише заслужан за невероватан брз опоравак и развој Камбоџе у последњих 25 година. Долазак многих светских брендова и компанија у ову земљу, отварање фабрика патика и одеће, од [[Кока Кола|Кока коле]], [[Марлборо (цигарете)|Марлборо]] [[цигарете]], [[Сони]] до [[Мекдоналдс]]а, па све до фабрика [[Адидас]] и [[Најки]], јер за време режима Црвених Кмера чак ни [[телевизија]] није била дозвољена. Камбоџа се данас оштро бори против било каквих политичких активиста који се залажу или воле политичку идеологију [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]], јер не желе да се тако нешто икада догоди, јер то их је коштало два милиона људских [[живот]]а. Од европских држава, Камбоџа има најзначајније дипломатске односе са [[Француска|Француском]], [[Русија|Русијом]], са Француском поготову, јер је скоро један век била под колонијалистичким утицајем.
== Географија ==
Камбоџа заузима површину од 181.035 километара квадратних. Једна је од мањих [[Азија|азијских]] земаља , најмања је држава по површини и по броју становника у [[Југоисточна Азија |Југоисточној Азији]] у [[Индокина|Индокини]] . На југу и југозападу излази на [[Тајландски залив]] , где има обалу која је претежно равна са пешчаним плажама и увалама и мањим острвима у Тајландском заливу која припадају Камбоџи . Земља је претежно равничарска и већи део земље је равница и долине реке Меконг са својим мањим притокама. Једине планине су на северу земље , тачније Данг Рек планински венац који је природна граница са Тајландом.
=== Положај ===
Камбоџа се налази на самом југу [[Indokina|Индокине]], у ком пределу је и најмања земља. Државе са којима се граничи су: [[Лаос]], [[Тајланд]] и [[Вијетнам]], а на југу земља излази на [[Тајландски залив|Тајлански залив]]. Површина државе износи 181.035 km².<ref name="britannica1">{{Cite news|url=https://www.britannica.com/place/Cambodia|title = Cambodia {{!}} history - geography|work=Encyclopedia Britannica|access-date=01. 08. 2018|language=en}}</ref><!-- marker-->
 
=== Геологија и рељеф ===
Рељеф Камбоџе углавном је низијски, карактерисан централном алувијалном равни коју формира река [[Меконг]], из које се постепено издвајају блако пошумљене прелазне равни. Севером државе протеже се формација од пешчара која се завршава стрмом литицом. Од Тајланда Камбоџу раздваја планина [[Дангрек]], а на југозападу земље налазе се планински венци [[Краван]] и [[Дамреи]] (раније познате као Слоновске планине),<ref name="britannica1"/> које прекривају јужни, слабо насељен предео државе и одвајају га од саме обале, која је уско рапсрострањена и густо пошумљена. На овим венцима налази се и највиши врх Камбоџе, Пном Аурал, висок 1.774 метара. Земљиште у Камбоџи је поприлично сиромашно хумусом и непогодно за раст већине пољопривредних биљака , али се земља труди да га оплоди и обрађује га , пошто већи део становништва живи од пољопривреде. Јужна приобална регија која излази на [[Тајландски залив]] , заправо је уски низијски појас , добро пошумљен и слабо је насељен. изолиран од централне равнице због југозападних висоравни.
=== Воде ===
{{...}}
Водена тела која карактеришу Камбоџу су [[река]] [[Меконг]] и [[језеро]] [[Тонле Сап]], највеће језеро у Југоусточној Азији. Меконг је убедљиво највећа текућа вода у држави; настаје у далеким висоравнима [[Тибет]]а те у Камбоџу улази на северу кроз [[Лаос]] где на граници формира Коне [[водопад]]. Протиче кроз источни део Камбоџе и овде се у њу уливају притоке [[Срепок]], Конг и Сан, мање реке углавном настале у комшијском [[Вијетнам]]у или у, а спојена је и са западним Тонле Сапом реком Саб. Долина реке [[Меконг]] је најплоднија регија и око пет милиона људи зависи од пољопривреде и наводњавања . Током кишних периода, Меконгова огромна количина воде се прелива у Саб и самим тим у Тонле Сап, чију површину и количину воде знатно повећава; током сушних периода, дешава се обрнуто, и река Саб мења смер тока. Због ове појаве Тонле Сап се сматра највећим извором слатководне рибе на целом свету<ref name="britannica1"/>. Меконг на југу Камбоџе скреће у Вијетнам, где се убрзо излива у [[Јужно кинеско море|Јужно Кинеско море]].
 
=== Флора и фауна ===
 
Истраживања већ неколико деценија указују да је Индокина на простору Камбоџе била поприлично културно развијена за временски период [[Плеистоцен]]а. Могуће је да је овај предео први на свету који је култивисао [[пиринач]]. Није сигурно колико дуго људске цивилизације уопшзе живе у Камбоџи, али је постојање културе забележено од барем 4.000 година п. н. е. по налазима [[артефакат]]а као што су глинени ћупови што Камбоџу и кмерску античку цивилизацију чини једном од најстаријих цивилизација у Азији и на свету. Претпоставља се да су ови људи били слични у начину живота данашњим Камбоџанима, бавили су се риболовом и сточарством [[водени биво|водених бивола]]. У Камбоџи су нађени натписи на [[санскрит]]у из 3. века н.е. што указује да индијска култура имала јак утицја на Камбоџу од давнина. У пећинама Камбоџе нађени су остаци лобања и костију [[прачовек]]а [[неандерталац|неандерталца]] .
 
=== Фунан и Ченла ===
Индијски и кинески [[трговци]] су у данашњу Камбоџу долазили ради продавања разне робе као што су [[Дрво (материјал)|дрво]], [[Зачин|зачини]], [[слоновача]] и [[злато]], и из њихових записа<ref name="britannica3">{{Cite news|url=https://www.britannica.com/place/Cambodia/History|title = Cambodia - History|work=Encyclopedia Britannica|access-date=02. 08. 2018|language=en}}</ref> знамо да се од првог века па до средине шестог у целој јужној Индокини протезала држава [[Фунан]], која је по уређењу, као и већина држава овог историјског периода, била [[монархија]]. Фунан је изгледа био веома централизована држава са теоретски свемоћним господарем на врху друштвене хијерархије. Први детаљни извештаји о постојању некакве сложеније , политичке структуре могу се пронаћи у кинеским текстовима који говоре о постојању Краљевства Фунан у периоду од I do VI века нове ере , о политичком ентитету који је обухватао територију Камбоџе и најјужније делове Индокинеског полуострва. Фунан остаје упамћен као најстарија регионална хиндуистичка култура . Творитељи ове државе били су преци данашњих Кмера. Најинтензивнији описи ове земље су од двојице кинеских дипломата који су долазили из краљевине Ву у 3. веку. До краја VI века , цивилизација која се у кинеским аналима назива Ченла или Џенла , је потпуно заменила Фунлан , контролишући веће делове територија и имајући централизовану власт . [[Кинези]] су нарочито описивали утицаје индијске културе на Фунан, наводећи тада урбани мит да је један индијски [[Брамани|Браман]] при посети Фунану потпуно реформисао државно уређење по принципу инијских модела. Археолошки је познато да су од Индијаца Кмери преузели и [[Иригација|иригациони систем]] у овом периоду. У шестом веку ова држава почиње да пропада, али због недостатка записа не знамо шта се конкретно десило.
 
У овом периоду (6. и 7. век) појављују се и први списи на кмерском језику, мада ради историјског разазнања нису веома корисни, јер не успевају довољно да објасне политичке промене у Фунану током његове пропасти. Фунан наслеђују барем две нове земље чија су имена непозната, али историчари користе тада кинески назив за Камбоџу, "Ченла", и разазнају две земље као "Водена Ченла" и "Земљана Ченла" успомоћ кинеских докумената.<ref name="britannica3"/> Изгледа да се Водена Ченла протезала око јужног тока реке Меконг и залазила делом у Вијетнам, док је Земљана Ченла лежала северније уз Ток Меконга, што закључујемо по културном налазишту Ват Фу које је данас у јужном Лаосу и вероватно био центар ове државе. Вероватно је да се економија Водене Ченле базирала на интензивној трговини док је Земљана Ченла била [[Агрикултура|агрикултурална]] земља. Индијски спомени говоре о мноштву Камбоџанских држава на тлу данашње краљевине у периоду од седмог до деветог века, али не улазе у детаље о постојању ових земаља те се о њима и не говори.
Французи су у Индокину ушли с циљем окупације [[Вијетнам]]а; Камбоџа им уопште није била у плану. Тек када су схватили претњу [[Британска империја|Британаца]] и Сијама за њихове позиције око Меконга, чији тачан ток у ово време није био познат Европљанима, су почели операције у Камбоџи. Нородом је пристао, под притиском француских официра у Вијетнаму, да потпише уговор којим би Камбоџа постала протекторат француске [[1863]]. Наредне године је коначно крунисан за краља Камбоџе. Француска власт је у почетку била веома либерална, и Нородом је веома профитирао од овога, јер су Французи помагали у гушењу побуна. Међутим, 1870-их Французи врше све већи и већи притисак на унутрашњу политику Камбоџе. Нородом се опирао овим реформама до мере да су га Французи натерали да [[1884]]. под нишаном потпише уговор којим се Камбоџи одузимају скоро све политичке слободе, и она од тада ефективно постаје колонија и део [[Француска Индокина|Француске Индокине]]. Овај уговор је прошао још горе са народом, нарочито са официрима, и отворена побуна против колонијалне власти. Рат против Француза се окончао [[1886]], и био је задња побуна против француске власти до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Камбоџани су технички победили рат, и Французи су им дали одређене привилегије, али елита се све више ослањала на француску власт, а краљево лоше здравље је нарушило империјални ауторитет. Нородом је умро [[1904]], и наследио га је син Сисоват, који је био много наклоњенији француској власти. За његово време Камбоџи су враћене пограничне територије које је узео Сијам када су поставили Енга на власт. Сисоват није имао много снаге у земљи, и титула краља је постала више симболичка него административна у својој природи. Сисоват је владао 23 године до [[1927]], за које време се дешавала блага модернизација земље, наиме изградња модерних путева.<ref>{{Cite news|url=https://www.britannica.com/place/Cambodia/Tai-and-Vietnamese-hegemony|title = Cambodia - Tai and Vietnamese hegemony|work=Encyclopedia Britannica|access-date=03. 08. 2018|language=en}}</ref> Модернизација се наставља са Сисоватовим наследником Монивонгом, који је владао до [[1941]]. и за чије време је завршена прва пруга у Камбоџи и изашле прве новине на кмерском језику (Нагара Вата).<ref name="britannica5"/>
 
Године 1941. [[Јапанско царство]] започиње своју кампању у југоисточној Азији и окупира [[Француска Индокина|Француску Индокину]], укључујући и Камбоџу до 1945. године . Француски колонисти су и даље остали у управној власти у Индокини, иако је она пала под власт [[Јапан]]а, и за Монивонговог наследника су изабрали његовог унука [[Нородом Сиханук|Нородома Синахука]], који је тад имао 18 година и Французима служио као марионета. Међутим, Јапанци су француску администрацију из индокине избацили маја [[1945]], и Камбоџа је под притиском Јапана прогласила независност. Ово није дуго трајало, те се завршетком Другог светског рата Французи враћају у Камбоџу, установљавају своју власт и хапсе [[Национализам|националистичке]] политичаре.
 
=== Независност ===
Камбоџа је стекла независност од Француза 1953. године , када је на власти био краљ [[Нородом Сиханук]]. Након скоро једног века француске колонијалне хибернације и власти , [[Јапан|јапанске]] окупације током [[Други светски рат|Другог светског рата]] када је фигурирала као пројапанска марионетска држава, али Кмери као народ Камбоџе , нису много страдали од Јапанаца у периоду од 1941. до 1945. године , Камбоџа је коначно успела да стекне своју независност и да има своју државу и потпуну власт и од 1945. променила име у Кампучија. Ескалација [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] , који је трајао од 1955. до 1975. године , доводила је до све већег уплитања Камбоџе која се годинама борила да остане неутрална између две највеће светске силе тог доба [[Хладни рат|Хладног рата]] , [[САД]]а и [[Совјетски савез|Совјетског савеза]] . Све веће нежељено уплитање Камбоџе за последицу је имало два догађаја , оснивање [[Кмерска република|Кмерске републике]] 1970. године с којом је на челу државе тадашње био [[Лон Нол]] и која је трајала до доласка [[Пол Пот|Пола Пота]] и [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] 1975. године. и [[Грађански рат у Камбоџи]] између Кампућије и Северног комунистичког Вијетнама као и [[Вијетконг]] и Кмерске републике коју су подржавале [[САД]] и Јужни Вијетнам . [[Црвени Кмери]] и њихова Кампућија су изашли као незаслужени победници , што је после 1975. довело до великог [[геноцид]]а у Камбоџи у коме су Црвени Кмери одузели два милиона живота свог сопственог народа [[Кмери|Кмера]] , Камбоџанаца. За време Грађанског рата у Камбоџи током 1973. и 1974. америчке војне ваздушне трупе [[САД]]а , су напале, бомбардовале [[Пном Пен]] и бацали су бомбе по селима на северу Камбоџе , као и нагазне [[мина|мине]] у земљи , којих у Камбоџи има на стотине и данас.
==== Комунистички режим ====
Некадашњи премијер Камбоџе [[Пол Пот]], који је био лидер и вођа, као и један од оснивача [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]], под његовим режимом од 1975. до 1979. године, су мучили, побили, терали људе на принудни рад на данашњим Пољима смрти, настрадало је и убијено више од милион људи а према неким подацима и до два милиона људи. 1975. године , [[Црвени Кмери]] су окупирали престоницу Камбоџе , [[Пном Пен]] , тако што су наредили , натерали више од милион становника [[Пном Пен]]а , да напусте град , јер су им рекли да ће америчке војне трупе и војска [[САД]] , да изврше војну инвазију , што је грађанима већ било познато , пошто су [[Американац|Американци]] бацили бомбе на град. У напуштеној школи у [[Пном Пен]]у , мучени су били и убијани политички осуђеници и њихове жене и деца. Милион људи је под вођством Црвених Кмера отишло у унутрашњост земље на [[Поља смрти]] , где су касније били мучени и готово сви убијени и умрли од глади. Војне трупе северног [[Вијетнам]]а су напали 1978. године [[Црвени Кмери|Црвене Кмере]] у [[Камбоџанско − вијетнамски рат|Камбоџанско − вијетнамском рату]] и ослободили народ Камбоџе. Данас се у Камбоџи могу наћи старе нагазне војне [[мина|мине]] и [[бомба|бомбе]], као и остаци [[лобања]] , [[кости]]ју и [[зуб]]а убијених мушкараца , жена и деце у крвавом [[геноцид]]у и режиму Црвених Кмера.
 
==== Савремена историја ====
Камбоџа је почетком 1990. године, почела да спроводи економске реформе, земља која је и данас поприлично сиромашна, је била очишћена од [[дрога|дроге]] и [[криминал]]а . 1993. године на власт долазе премијер [[Хун Сен]] и лидер [[Народна партија Камбоџе|Народне партије Камбоџе]], 1997. године , дошло је до пуча прилико којег је отеран краљ [[Нородом Сиханук]] , касније ће његов син Сихамони постати краљ 2004 године . Камбоџа се данас труди да никада не заборави на сурову и ужасну комунистичку прошлост и више од милион жртава који су невино страдали. Изграђена је нова инфраструктура и обновљена је и поново изграђена престоница [[Пном Пен]]. Краљ Камбоџе који је на челу државе од 2004. године је [[Нородом Сихамони]] , који само „ фигурира ” као краљ , док извршну власт у земљи има премијер [[Хун Сен]] .
 
== Становништво ==
== Привреда ==
{{Главни чланак|Привреда Камбоџе}}
Главне привредне активности су [[пољопривреда]], [[туризам]] и производња [[одећа|одеће]] и [[обућа|обуће]]. Камбоџа је у двадесетогодишњем грађанском рату изгубила велик део инфраструктуре, а становништво је, посебно рурално, врло слабо образовано што успорава привредни и економски развој. Камбоџа извози [[пиринач]] , [[чај]] , [[Дуван (производ)|дуван]] , [[дрво]] , [[банана|банане]] , [[кафа|кафу]] , [[шећер]] , [[какао]] , [[кокос]] , [[бамбус]] , [[каучук]] ,[[јута|јуту]], [[риба|рибу]] , месо , пластику , [[злато]] , ауто делове , играчке , тропско [[воће]] итд. [[Бруто домаћи производ|БДП]] је у [[2003]]. био 1.900 [[амерички долар|УСД]] по глави становника (изражено у ППП-у). Земља од 1990. године до данас активно спроводи економске реформе , бележи економски раст сваке године који је виши од 7 одсто годишње . Велики број директних страних инвестиција из [[Кина|Кине]] , [[Вијетнам]]а , [[Тајланд]]а , [[Јужна Кореја|Јужне Кореје]] , [[Индонезија|Индонезије]] , [[Јапан]]а , али и у много мањој мери од [[САД]] и [[Аустралија|Аустралије]] веома су позитивно утицали на привредни , економски раст и развој Камбоџе. Туризам се развија последњих двадесет година на обали [[Тајландски залив|Тајландског залива]], где су настала мала летовалишта од рибарских села.
 
=== Саобраћај ===
{{...}}
Саобраћај у Камбоџи је слабо развијен , поготову друмски саобраћај , [[пут]]еви у унутрашњости и по селима нису асфалтирани. Пном Пен са околином има најразвијенији друмски саобраћај у земљи. Речни саобраћај је развијен на реци [[Меконг]] , где се становништво бави [[риболов]]ом.
 
== Административна подела ==
{{Главни чланак|Култура Камбоџе}}
 
Национални празници Камбоџе су [[9. новембар]], дан када је [[1953]]. принц [[Нородом Сиханук]] прогласио независност Камбоџе и Камбоџанска или кмерска Нова година која траје од 14. до 16. или од 13. до 15. априла , у зависности од будистичког [[календар]]а . Данас се у Камбоџи обележава пуно културних манифестација и [[фестивал]]а , као што је Водени фестивал , који се слави и у другим суседним земљама као у [[Лаос]]у , [[Тајланд]]у и у [[Вијетнам]]у . [[Кинези]] као етничка мањина славе Кинеску Нову годину . Након кмерске Нове године , следи празник који траје 15 дана и људи у Камбоџи иду на одморе и церемонијално посећују храмове , Ватове тј. светилишта и пагоде , дају поклоне будистичким монасима као и својим члановима породице. Затим се организује празник у којем је главна манифестација и церемонија да се организују трке на [[во]]лима , јер сматрају да то доноси срећу и храброст , као турнири у којима се организује рвање као и Краљевска церемонија сејања у којој краљ учествује , где [[во]] вуче дрвени [[плуг]] и тиме почиње званично почетак обраде земље и сејања , с циљем да на крају године буде велика и успешна [[жетва]] и пољопривредна година буде што плоднија и успешнија . Фестивали на реци [[Меконг]] , обичаји којима се одаје почаст мртвима и живима . Славе и прославе , као и [[вашар]]и , на којима се пече речна риба и роштиљ . Култура Камбоџе је традиционална и хијерархијска, старији људи уживају посебно поштовање . Историјски посматрано , култура Камбоџе је таква да је богата и разнолика , многи фактори су утицали на развоју и формирању камбоџанске културе. Иницијални утицаји су видљиви и присутни , долазили су од теравадског [[будизам|будизма]] и [[хиндуизам|хиндуизма]] , док је посебан утицај на културу имала античка архитектура и култура [[Ангкор]]а . [[Ангкор]]ска култура је толико утицајна и значајна да се облик и габарити [[Ангкор Ват]]а налазе на застави Камбоџе. У 19. веку, доласком Француза 1863. и франсуске колонијалне владавине над Камбоџом , све до независности 1953. године , француска колонијална архитектура , стамбене зграде у франсуском европском стилу су видљиве и мали булевари налик на француске у престоници [[Пном Пен]]. У 21. веку и крајем деведесетих година двадесетог века видљиви су ефекти [[глобализација|глобализације]] и утицаја [[САД|Америке]] тј. Запада . Изграђене су нове модерене зграде и пословне зграде , град [[Пном Пен]] се скроз опоравио, средио и очистио , наизглед су нестали трагови и ожиљци за време режима [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] и њиховог [[крв]]авог [[геноцид]]а између 1975. и 1979 године . Култура Камбоџе не укључује само културне обичаје и оставштину етничке већине у низијском пределу земље, већ и културу двадесетак племена познатих као Планински [[Кмери]] , који насељавају планине на северу Камбоџе , што је назив који им је сковао бивши краљ Камбоџе [[Нородом Сиханук]] , да подстакне једнакост и јединство између између становника [[Кмери|Кмера]], који живе у низијским и планинским подручјима на југу и северу земље. Присутан је мањи утицај културе [[Тајланд]]а и видљив је на традиционалном [[плес]]у и одећи , у храни тј. кухињи Камбоџе као и у краљевској архитектури у [[Пном Пен]]у , има сличности. Најранији записи Камбоџанске историје су записани на палминим листовима, књиге од пламиних листова најстарије добро сачуване и нађене , садрже белешке о кмерским легендама , [[Реамкер]] , који је камбоџанска верзија [[Рамајана|Рамајане]] , приче о настанку [[будизам|будизма]] и други текстови . Како би се заштитиле од влаге и тропске климе, те књиге се умотавају у платно. Камбоџанска књижевност се дели генерално на писану , јер она која је била усмено , није успела да се пренесе и прича са сваког колена тј. генерације на друго колено и да потраје вековима , да се сачува усмено, у говору у духу народа. Писана [[књижевност Камбоџе]] је настала на двори у краљевској палати и у бидистичким храмовима и нешто сачуване усмене , која се у форми легенди сачувала некако и пренела на сваку генерацију. Краљ Анг Дуонг који је био краљ Камбоџе од 1841. до 1860. године , кога је наследио син Нородом , један је од најзначајнијих представника дворске кмерске камбоџанске књижевности. Написао је неколико романа на кмерском књижевном језику током 19. века и из тог периода књижевности датирају и Камбоџанске краљевске хронике , важни историјски текстови који говоре о камбоџанској историји од 1830. године до почетка 16. века. Период француске колонизације је утицао на развој и модернизацију камбоџанске књижевности, у школама се учио [[француски језик]] и проучавали француска књижевност и сви учени људи су знали француски језик , који се и данас учи као страни језик у школама . Камбоџански писац [[Рим Кин]] се сматра „оцем” и оснивачем модерне камбоџанске књижевности . Рођен 1911. , а умро је 1959. године , [[Рим Кин]] је током живота написао доста романа као што су „Софата” , а покренуо је и први недељник . У време суровог и крвавог режима Црвених Кмера , камбоџанска књижевност је доживела велику стагнацију , због убиства и прогона интелектуалаца и књижевника , иста доживела велики пад и мрачно комунистичко доба. Многи књижевници , писци и новинари су били само неке од два милиона жртава Црвених Кмера између 1975. и 1979. године . [[Црвени Кмери]] су снимили своје пропагандне филмове , уличне плакате и рекламе. Усмена књижевност богата кмерским [[легенда]]ма и причама из кмерског фолклора које су се иницијално преносиле усменом предајом , а тек су у 19. и 20. веку добиле своје писане записе су била подлога за савремену камбоџанску књижевност у последњих 30 година. Међу познатијим легендама су она о из [[кмерског фолклора]] о браћи Ворвонгу и Сорвонгу , двојици кмерских принчева , који након што су изгубили углед , морају одрадити серију искушења како би га поново стекли , те она о браћи Преах Коу и Преах Кеу , која је изразито популарна међу народом . Иако је [[Пном Пен]] као савремени урбани центар осетио талас модернизације и глобализације, рурални делови земље и села у којима неретко нема ни [[струја|струје]] и асфалтираних [[пут]]ева и текуће [[воде]] и [[канализација|канализације]] , него се пије вода са [[бунар]]а , села су задржала и данас елементе кмерске културе развијене још током [[Кмерско царство|Кмерског царства]] , а које су посебно видљиве на одећи где се на селима носи [[парео]] и мараме , као и у храни и плесу . Управо је плес једн аод најупечатљивијих одлика савремене камбоџанске културе , а дели се на три врсте , на кмерски класични плес , народни плес и друштвени плесови. Кмерски класични плес , за којег већина сматра да је настао у време [[Ангкор]]а , који има пуно сличности са тајландским традиционалним сијамским плесом , је стилизовани преформанс који плешу и мушкарци и жене у традиционалној ношњи костиму [[сампот]] и [[сабаи]] од [[свила|свиле]] , са златним накитом око врата , минђушама , [[филигран]] и дебелим наруквицама и на ногама наногице , док на глави плесачице носе од [[злато|злата]] тешке као налик на [[круна|круну]] украсе . Службени назив ансамбла који изведи плес је „Краљевски балет Камбоџе” и плес се изводи уз пратеће вокале који певају на [[кмерски језик|кмерском језику]] уз пратњу пинпеат [[ансамбл]]а. Његова примена је церемонијалана , али и ужитак приликом презентација прича из кмерског фолклора и прилико краљевских [[банкет]]а и ручкова . Народни плес , који се углавном изводи уз [[махори]] музику , слави различите културолошке и етничке скупине Камбоџе. Руралног је порекла и знатно световнији у свом приступу , народни плесови су неформални и мање стилизовани у односу на класични плес. Друштвени плесови су углавном присутни током банкета и сличних социјалних окупљања , међу исте убрајају се народни плесови ромвонг , ромкбач , сараван и лам леав , али и запади плесови попут [[болеро|болера]] , медисон и ча − ча. [[Музика Камбоџе]] је поред плеса , важан део камбоџанске културе . Музика се дели на традиционалну и модерну . Традиционални музички облици датирају из [[Кмерско царство|Кмерског царства]] , те су често били извођени уз плесове , пример тога је махори музика , која се изводила и данас се изводи уз краљевски плес [[аспару]] . Рурални облици музике су чапеи , који се састојао од [[А капела]] певања и у пратњи [[гитара|гитаре]] , и а јаи , који је заправо облик песништва. Поп музика је почела развијати се шездесетих година 20. века. , а била је на врхунцу шездесетих и седамдесетих година до 1975. године. Уз стандардно коришћена западних стилова , по узору на [[Битлси|Битлсе]] , [[Ненси Синатра|Ненси Синатру]] и [[Шер (пјевачица)|Шер]] , честе су биле комбинације и миксови традиционалне музике са савременим западним тенденцијама. Најпознатији камбоџански певачи Син Сисамоутх и Рос Сереј Сотеа који су певали и наступали током 1960-их и 1970-их су били сматрани пионирима камбоџанске поп музике . Они су као и велики број поп певача су убијени током режима Црвених Кмера , што је за последицу имало до великог опадања музичке продукције, све до краја осамдесетих када се ситуација у земљи мало средила и очистила од ужасног хаоса и хорора , геноцида који су починили и направили [[Црвени Кмери]] . Црвени Кмери су уништили велики број плоча и касета албума и песама певача . Син Сисамоутх , који је био „Краљ кмерске музике” и пионир камбоџанске поп музике , био је рођен 1932. године, поред тога што је био певач , био је и [[лекар]] , године 1970. се приклонио режиму [[Лон Нол|Лона Нола]] и [[Кмерска република|Кмерске републике]] . 1975. године , убрзо је постао мета Црвених Кмера, који су га послали на [[Поља смрти]] , јер је био певач, лекар и политичка присталица тада бившег режима , све три одлике мрске новој власти , погубљен је брутално 1976. , убијен без имало милости. Постоји анегдота да је пре убиства отпевао своју омиљену песму , али крвницима бездушним је било свеједно, дали му три минута да отпева песму и свеједно га убили. Певачица Рос Сереј Сотеа је нестала за време режима [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] , била је непободна за њихов режим , умрла је 1977. године, а начин на који је нестала или да ли је убијена или умрла од глади и данас је након 40 година мистерија. [[Нородом Сиханук]] ју је назвао „ Краљицом златног гласа ” . Многи глумци , тачније глумице су или били убијени као Вичара Дани или су побегли некако у Француску заједно као нпр. Вирак Дара са својим мужем . [[Медији у Камбоџи]] за време суровог и језивог режима Црвених Кмера нису ни постојали. [[Телевизија]] је била забрањена , [[новине]] нису постојале и нису се уопште штампале , постојао је само [[радио]] и радио везе које су само они који су били срећни и који су се крили од Црвених Кмера , могли да ухвате које радио сигнале и станице . Новинар камбоџански Дит Пран роћен 1942. године , а умро 2006. године је био један од срећних људи који је успео да побегне , да преживи хорор , ужас и да не буде убијен од Црвених Кмера у Тајланд , па затим емигрирао у [[САД]] . Његову животну причу обрадио је амерички новинар Сидни Шанберг , а иста је награђивана у играном филму „Поља смрти” , његов лик у филму је тумачио лекар Хаинг Сомнанг Нгор , лекар који је такође преживео терор и ужас режима и геноцида [[Пол Пот|Пола Пота]] и побегао из земље , као новинар причао је енглески и француски језик . Почетком 1970 их година амерички новинар Сидни Шанберг из [[Њујорк тајмс]]а , радио је као страни дописник у Камбоџи и у његовом тиму је био био и Дит Пран , који је био новинар и фоторепортер и преводилац за [[кмерски језик]] 1975. године када су дошли Црвени Кмери , сви странци и страни новинари су морали да напусте земљу , што је Шанберг урадио , а Дит није. Убрзо је од стране Црвених Кмера одведен на присилни рад и тортуру, што је трајало 4 године, пре доласка вијетнамских војних снага . Успео је да побегне из логора, али оно што га је задесило на путу од 40 km до границе са [[Тајланд]]ом и оно што је видео ће памтити читавог живота и имати [[кошмар]]е . Стотине хиљада [[кости]]ју, [[лобања]] убијених жртава и мирис [[крв]]и и старе поцепане старе одеће и оно што ће он назвати „поља смрти” . Тројица његове браће и сестара су били убијени, а када се касније вратио у родни град сазнао да је још 50 чланова његове породице побијено. У Тајланду се нашао са Шанбергом с којим је отпутовао у [[САД]] . Медији су се полако почели враћати у Камбоџу након 1980. године , прво телевизија , а затим новине и други обавештајни медији , [[жута штампа]] и модни [[Часопис|магазини]] су се појавили у Камбоџи тек деведесетих . [[Интернет]] се појавио први пут 1998. године . Препород камбоџанске музике је наступио тек крајем осамдесетих година, као и [[1990]].их година. [[Филмска индустрија и историја филма у Камбоџи]] се сматра да је започета током педесетих година 20. века , камбоџански краљ [[Нородом Сиханук]] је био стравствени обожавалац [[филм]]а и волео је да снима кућне филмове. Први велики филм на кмерском језику је снимљен 1930. године . Шездесете године 20. века се сматрају „ златним добом” камбоџанске филмске индустрије . Након пада режима Црвених Кмера, велика конкуренција од стране телевизије и страних америчких и француских филмова, представљало је и представља проблем на тада довољно оштећену филмску индустрију. У последњих 15 година филмска индустрија је у великом развоју и сними се знатни број филмова од неких 100 наслова годишње . [[Анџелина Џоли]] је режирала филм „Прво су убили мог оца” из 2017. године , снимљен у Камбоџи. Филм је екранизација романа истоименог назива , камбоџанског писца и борџа за људска права Лоунг Унг , која је роман написала 2000. године , рођена је 1970. године и која је као девојчица преживела логоре и „радничка” поља и Поља смрти под управом и диктатуром [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] и [[Пол Пот|Пола Пота]] . Лоунг Унг данас и већ више од 30 година живи у [[САД]] , у своју родну Камбоџу долази често и посећује своју родну земљу . Путује широм света и указује на проблеме са којима се суочавала Камбоџа , као и страхоте које је она преживела , када је као дете прелазила из једног логора у други , све до мучења деце и убистава које је видела својим очима , па све до периода када је била дете [[избеглица]] у [[Тајланд]]у и отишла на крају и емигрирала у [[САД]] . Упућује на данашње проблеме са којима се Камбоџа и данас суочава , од [[мина]] до [[бомба|бомби]] , које су преостале из периода инвазије [[САД]] на Камбоџу . Најавила је да ће завршити писање два нова романа . Филмска индустрија Камбоџе је релативно мала , због малог тржишта и кмерског говорног подручја . Камбоџански филмови су учествовали на међународним филмским фестивалима у [[Кан]]у и [[Венеција|Венецији]]. Хаинг Сомнанг Нгор је 1985. године освојио [[Оскар]]а 1985. године , за своју споредну улогу у филму „Поља смрти” . Он је трагично убијен у [[САД]] , где је живео годинама и имао стечено америчко држављанство . Убиство камбоџанске балерине и глумице Писит Пилика 1999, године, која је веома била поштована и вољена у Камбоџи је био злочин који је потресао био веома камбоџанску јавност. Познати глумци данашњице су Свенг Сочеата , која је глумила у филму [[Анђелина Џоли|Анђелине Џоли]] „Прво су убили мог оца” у Камбоџи , Кео Пич Писеј и друге глумице. Краљевска палата у [[Пном Пен]]у , садржи драгоцене и сачуване реликвије и статуе , као и краљевску одећу и накит , која је успела некако да остане сачувана и нетакнута од [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] , који су спалили доста слика , статуа , покрали доста [[злато|злата]] , оштетили и демолирали фасаде и храмове из периода [[Кмерско царство|Кмерског царства]] . [[Ангкор Ват]] на срећу велику , није био знатно оштећен од стране Црвених Кмера , за време њиховог режима . Реликвије , статуе , злато и накит , који су били закопани и сакривени и успели су да остану сачувани од Црвених Кмера , су били пронађени , а неки и враћени , који су били украдени. Многе земље попут [[Кина|Кине]] , [[Индија|Индије]] , [[Јапан]]а и [[Француска|Француске]] су учествовале са њиховим археолозима на рестаурацији и изградњи запуштених делова Ангкора Вата .